GROF ALMAŠI I DVA SARACENA

Sve se bojim da se ovaj članak ne-do-bog ne pretvori u MySpace tekst.

Otvorila sam svoj profil na MySp., mada ne znam ni kako se zovem tamo ( verovatno ellen aim, to je moj alter ego, lik iz filma Vatrene ulice Voltera Hila, koji mi je omiljeni, pored Strange days Ketrin Bajglou i celokupnog opusa Larsa von Trira, sa posebnim akcentom na Element zločina...Ovo već zvuči kao prezentacija na M.S. – evo sad nam je, iako nismo pitali, rekla i koji su joj omiljeni filmovi! )
LM, taj M.Space ničemu ne služi. Ja stvarno ne razumem šta ljudi tamo rade? Promovišu kao neke svoje „slatke“ fotke, jedni drugima tepaju i pričaju kako su super, i kako jedva čekaju da se vide to ili neko drugo veče na kafi ili večeri. Mislim, čemu služi sms? Možda ili sigurno sam ja glupa, ali M.S. nema apsolutno nikakvu informativnu funkciju, barem ne među domaćim stanovništvom.
Dakle, ako vam ovi "turistički" tekstovi budu zaličili na to, odmah se vratite na blogove sa kojih ste došli, ni ne zaslužujem čitanje.

24 sata u Budimpešti.

Buking hotela preporučujem preko sajta eurocheapo.com ili preko booking.com. Ja uvek odsedam u hotelu Anna, koji se nalazi između stanice Keleti i Astorije, dakle malo levo od velike ulice Rakoci, koja je na pljuc od Vacija za koji znaju svi oni i koji u Pešti nikad nisu bili. Noćenje sa doručkom za dve osobe košta 60EUR.
Smestili ste se u sobu, i šta sad?
Pre svega, što god možete plaćajte kreditnom karticom, razlike u kursevima po menjačnicama su ogromne i može da se desi da na 100 promenjenih izgubite i do 20 eura. Pazite na parking. Mađari obožavaju da na točak stranih kola stave metalnu "lisicu" čije skidanje košta oko 80EUR.

Krenite peške ka centru i gledajte u vis. Tako izgleda lep grad. Lepe zgrade, sređeni parkovi, ne preterano napucano kao npr. Beč ili Milano, više je to utisak da iako vam se omakne da pređete van pešačkog ili bacite papirić na patos ( slučajno, jer niste dovoljno dobro naciljali kontejner ) neće se desiti da dođu zapadnoevropski specijalci i da vas osude na rad u kamenjeru.
Budimpešta je, po mom mišljenju, lepša i inspirativnija i od Londona i od Pariza. ( Verovatno zato što sam živeći tamo nekoliko meseci odlučila da postanem pisac. Verovatno zato si i takav pisac, rećiće cinici ).
Prođite kroz Vaci ako baš morate, mada od šopinga ima sve što ima i u Bgd. Mnogo bolje je prošetati šetalištem koje se zove Beogradsko, paralelno sa Vacijem a pored Dunava.
Doručak je već svaren, i sad ste gladni. Prva dva predloga su restorani Kor i Ket Szerecsen čije adrese i telefone možete naći na google, ako kopirate i pejstujete imena.Ako se odlučite za "Dva Saracena" posle klope obavezno prošetajte okolo, to je deo grada u kom se nalaze mnoga lepa pozorišta, divno je osvetljeno i romantično.

Čujem i da na Ferenc List trgu postoji i jako dobar restoran Menza, ali nisam bila, pa me ne držite za reč.
Ako ste muško, ili ješnija i pišnija žena, nezaobilazan je Fatal, koji se nalazi u podrumu u gornjem delu Vaci ulice. Porcije su ogromne, a klopa se meso i mađarski specijaliteti.

Žuta linija metroa, koja vodi od Trga heroja do Vorošmarti trga je znamenitost za sebe, i provozajte se pod obavezno, čak iako vam se šeta. Na kraju Trga heroja ( Hosok tere ) naćićete nekoliko lepih kafića, na jezercetu gradskog parka. Tamo popijte kafu. Možete da svratite i-ili u Zoološki vrt koji je u blizini ali i do Nacionalnog muzeja, gde imaju vrlo pristojnu stalnu postavku koja uključuje i dve slike mog omiljenog El Greka. ( eto, sad znamo i to,pa da ovo postaje brutalni oblik MyS)
Ako ste suviše smoreni da se peške penjete na Budim i gledate panoramu, to uradite kolima. Pređete preko bilo kog mosta, provozate se oko budimske strane Dunava i gledate ka Pešti. Važno je da bude mrak, jer su tada osvetljeni svi mostovi i Parlament.
Neuporedivo.
( Onaj ko vozi treba da zna da je procenat alkohola koji smete da imate u krvi tačno 0. Dakle, ni pivce pre vožnje ).
Moje omiljeno mesto u Budimpešti za celodnevni blejaž je GERLOCZY KAVEHAZ, u istoimenoj ulici, na broju 1 koje liči na mali kafe u Parizu, jedino što nema francuza, saobraćaja, gužvanjca, kelneri vas ne vređaju, i nećete platiti koka kolu iz automata 5 EUR.
Ovaj kafić-restoran se nalazi vrlo blizu preporučenog hotela, tako da možete da šetate od-do.
Noću, ako ste za disko, možete da odete do Old man’s pub-a i da završite u Piafu, andergraund kafiću iz koga je nekada nepristojan svet izlazio naoružan naočarima za sunce dok su pristojne mađarske dame već izvodile svoje kuce na prvo jutarnje pipi. Been there, done that, can’t talk about most of it.

I da ne ostanem dužna, da završim sa onim sa čim sam počela – u duhu My Space, prilažem privatne slike iz glavnog grada Mađarske.

PS: Inače, blizu Astorije postoji ulica grofa Almašija koga je u filmu Engleski pacijent glumio Rejf Fajns. Dakle, istraživač je bio autentična ličnost, a za srceparajuću ljubavnu priču nismo uspeli da proverimo...