ALEKSANDAR RADIVOJEVIĆ, ŠOKORIDOR, ARTV

AP:
Aleksandre, recite nam nešto o svom detinjstvu, koja su to umetnička dela uticala na Vaš sezibilitet, kao scenariste, TV zvezde i čoveka uopšte?


AR :
Jedna od prvih,a apsolutno najznačajnija nuklearna eksplozija u mojoj glavi se odigrala 1988me godine,u masnoj pacovskoj jazbini bioskopa"Avala",tokom projekcije filma "Ejndželovo srce"Alana Parkera.Scena u kojoj fascinantno ofucana,neobrijana prikaza Mikija Rorka usnama ležerno prinosi krvavim brijačem umazanu šaku kako bi iscedio poslednji dim iz dotučenog opuška cigarete.Nonšalantno balansiranje kabaste britve natopljene grimiznim sokom iz odsečenih genitalija matorog bluz-gitariste ogrezlog u satanizmu,i minijaturnog opuška u samo tri prsta iste šake genijalnog Rorka je sigurno najupečatljivija filmska slika koju je glava moje desetogodisnje verzije mogla upiti.I tada sam,kao i glavni junak ovog filma,bez oklevanja prodao dušu djavolu bioskopa.

-Pored ove,moje male lične bioskopske "Hirošime",nikako ne treba zaboraviti ni televizijsku "Srebrenicu"koja mi se dogodila par godina ranije,kada su mi nepripremljene oči "uhvatile"lokalnu tv-premijeru bisera "Obučena da Ubije"Brajana De Palme,ubedljivo najvećeg živog pesnika filmske forme. Klimaktično štrcanje krvi Endži Dikinson po numerisanim dugmadima lifta u kojem je nabasala na nesudjenog transvestita Majkla Kejna,uz vrišteću muziku Pina Donadjija je definitivno,još uvek jedan od najvrhunskijih prikaza čiste filmske histerije.Ponovo krv,reći ćete.Upravo tako.Duboko sam uveren da se neki od ključnih elemenata magijske privlacnosti filma kriju bas u neodoljivom glamuru krvoprolića...i lebdećoj paučini dima od cigarete.Nema filma bez krvi...i cigareta.

-Utrobu mi je u "milkšejk"užasa po prvi put pretvorio ne "Sinalko"-iako zelenkasti skiptar zlog fluida koji krije konzerviranog Satanu u ovom filmu podseća na tu tekućinu-već "Princ Tame"Džona Karpentera,1987,najpljuvaniji film ovog velikog autora.Karpenter je verovatno jedini filmski stvaralac koji do krajnjih konsekvenci ZNA pravo značenje reči "horor"."Horor"su njegove urokljive,bolno jednostavne i doživotno pamtljive elektronske muzičke temice."Horor"su hipnotisani klošari što po dvorištu crkve love studente teologije kao uskršnje zeke."Horor"se krije u zbunjenom facijalnom grču devojčice koja je došla po sladoled a dobila je metak posred još nepropupelih grudi od strane drogiranog zombija koji ni glavu ka njoj nije okrenuo."Horor"su bitke za sudbinu sveta koje se vode po zapishanim haustorima,uskim sokacima,na krvlju umašćenim stepeništima,pod oltarima blasfemicnih grafita."Horor"su budale toliko opijene političkom korektnošću,da"horor'' ne vide."Horor"je živeti u Srbiji,i svaki dan udisati rasuti pepeo pocrkalih predaka i neumrlih savremenika umesto kiseonika.Karpenter to ZNA,iako ne živi ovde.Ja sam pravo znacenje te reči naučio od njega.I užasnuo se.

-Dario Ardjento-čovek koji u agatakristijanske paukove mreže hvata ljudski šljam i od zločina pravi vrhunsku umetnost,a od smrti jedini epitet lepote i stila.Fobičar,euro-dekadent i vanvremenski sinematični esteta.

-Dve reči koje u mom rečniku zamenjuju "Gospod"i"Bog"-"Dejvid"i"Kronenberg".Moj "personalni Isus"je naveći filozof medju filmmejkerima,i najveći filmmejker medju filozofima.To je čovek o kome ne smem previše pisati,jer on to sam već i previše dobro radi ,svakim svojim snimljenim kadrom utisnuvši u moju moždanu koru mali autoesej o kosmičkom"(be)smislu".Jedini pravi filmski hroničar večnog sumo-rvačkog meča izmedju tela,čiji je namerni kasapin,i duha,čiji je nesvesni invokator.Zvuči pretenciozno,ali ne može biti tačnije.Iako ce mi "Mladunci"-1979,i "Videodrom"-1982,ostati večni favoriti,sve što DK snimi je plod najredje,suštastvene genijalnosti."Faber and Faber"-ovo izdanje "Cronenberg on Cronenberg",sabranih intervjua sa ovim autorom predstavlja jednu od najznačajnijih knjiga IKAD.Uključujući i vanfilmsku literaturu,dabome.

-Iz Japana,zemlje izlazećeg bluda,jedinog mesta na svetu gde kinematografske strasti neobuzdano divljaju,netaknute kretenizmom političke korektnosti i cenzorskog terora,stiže moj trenutni heroj- Takashi Miike.Produktivniji od Fazbindera,bizarniji od Linča,prljaviji od Votersa,brutalniji od Verhovena,seksualniji od De Palme,perverzniji od Kronenberga,eksploatatorskiji od Mejera,politički osvesceniji od Stouna,bezobrazniji od Žulavskog,iracionalniji od Ardjenta,pretenciozniji od Bergmana,duhovitiji od Edvardsa,simbolističkiji od Tarkovskog,poetičniji od Ozua,kempičniji od Šotre,ponekad jeftiniji i od Minimaksa-novi genije svetskog filma.Komadi celuloida poput FUDOH,DEAD OR ALIVE,AUDITION,CITY OF LOST SOULS,VISITOR Q,ICHII THE KILLER,GOZU su krvlju,spermom i govnima ispisana filmska lektira za predstojeće dekade.

-Chanwook Park,novootkriveni pasoš južnokoreanske kinematografije za filmsku istoriju.Sa samo dva filma-jugo-crnotalasovskim SYMPATHY FOR MR.VENGEANCE i monumentalnim remek-delom OLD BOY,novomilenijumskim miksom Šekspira,Hičkoka,De Palme i Kronenberga, raznosi mozak pneumatskom bušilicom čistih emocija i stilske erudicije,i postavlja nove standarde svih žanrova koje je lucidno pomesao.Instant-klasik.

-Bezmalo svi domaći filmovi poslednjih godina,koji svojom ispraznošću,kalkulantskim pokušajem mužnje evropskih filmskih fondova kroz "hvatanje vimena"na patetiku nacionalne nesreće,neverovatnim diletantizmom i pukim kretenizmom u meni izazivaju konstruktivni bes i neprolaznu inspiraciju za serijske zločine.Vrlo koristan fidbek.Ko bi rekao?

KNJIGE

-BOOKS OF BLOOD(Knjige Krvi)Klajva Barkera,nezaobilazni sekstet zbirki pripovedaka koje još uvek predstavljaju stilsko-konceptualni "Mont-Everest"svih,još uvek aktuelnih literarno-filmskih horor tendencija.Neki od najbriljantnijih trenutaka moderne proze se nalaze u ovim kolekcijama.Seksualni teror,krv,limfa,znoj i demoni savremenog sveta naizmenično vode ljubav i medjusobno se analno siluju na ovim stranicama,ostavivši tek toliko mesta za minijaturno predskazanje srpske tragedije(!).Tako su Vilijem Berouz i povampireni Markiz de Sad dokrajčili nesrećnog Stivena Kinga,baš na ovim stranicama.Neiscrpan izvor inspiracije.

-LOVELY BISCUITS retka zbirka krakih.ali razornih pričica transmedijalnog gurua Grenta Morisona,čoveka koji je intenzivnošću svoje rafalne proze osakatio čak i Barkera,zagazivši na jos modernije tlo.Suroviji,ciničniji,krvaviji a popičniji od svih ostalih.Mefistofeleski pesnik apokalipse.

-Embrouz Birs,jos jedan vanvremenski genije,čovek ciji je cinizam jos uvek otrovniji od zadaha iz Miloševićeve razbijene plombe.Sabrana dela ovog coveka definitvno moraju biti uvrštena u srpsku srednješkolsku lektiru,jer samo njegov sarkazam može donekle dosegnuti i dočarati smradez nasih svakodnevnih prilika.RECNIK DJAVOLA koristiti umesto kalendara.

-Dzejms Elroj,tvrdokuvani,hipervulgarni Dostojevski Amerike,elegantni egzibicionista prljavog uličnog slenga,naturalistički prozni Hijeronimus Boš urbane korupcije i najpatološkijeg zločina.Otkako je,kao osmogodišnjak prisustvovao brutalnom kasapljenju sopstvene majke od strane crnog krek-edikta,Elroj je zapatio prilicnu mizantropiju i rasističke impulse.Njegov tzv."losandjeleski kvartet"romana-THE BLACK DAHLIA,BIG NOWHERE,L.A.CONFIDENTIAL i WHITE JAZZ,u svim svojim aspektima sačinjava jedno od najvećih literarnih dostignuća proslog veka.

--FLICKER,epohalni roman cenjenog teoretičara kulture Teodora Roszaka-imaginarna,ali verovatno tačna tajna istorija filma.Jezivi,jezivi,jezivi i pakleno napeti ep o poteri za mračnim,okultnim poreklom filmskog medija kroz dekade.Delo u kojem se fascinacija filmom u startu poistovećuje sa smrtnim grehom.Dijabolično,hipnotički napisan,istovremeno zapanjujuće stručan i ubitačno poetican,.FLICKER je takodje i monumentalna posveta Konradovom "Srcu Tame".Nezvanična "Biblija"bioskopskog Isusa.

-STRIP

-Sve "gresne zabave"koje su nam na filmu uskracene,nudi nam izdavacka "Vertigo"linija americkih stripova.Tamo gde je zanrovski film prestao da se razvija,negde sredinom devedesetih,ugusen cenzurom-"Vertigo"je tek otpoceo svoj uzlet,a danas deluje kao fascinantan spoj ubitacne pop-literature i brutalnog,hip-filozofskog bioskopa.Za mene tu suvereno vladaju tri scenaristicka kolosa-Gart Enis,nasilni,sirovi,otrovno duhoviti irski guru moderne krvave melodrame-njegov serijal PREACHER(Svestenik),o odmetnutom popu koji progoni Gospoda Boga od raja do pakla i nazad,predstavlja alternativni,izostavljeni biblijski psalm,blasfemicnu romansu u cijih je 66 epizoda vasom krvlju ispisana nova "Pesma nad Pesmama".Tu je i Voren Elis,moderni naslednik Embrouza Birsa,sarkasticni tornado satiricnog nasilja.Njegov TRANSMETROPOLITAN deluje kao srpski dnevni zurnal,"Alan Ford"iz pakla,dok pratimo hiperdinamicnog Spajdera Dzerusalema,novinara buducnosti kako pohodi futuristicki metropolis u kojem se etnicke manjine genetski kaleme sa vanzemaljcima iz pukog egzibicionizma,a manipulantski politicarski sljam forsira oprobane srbo-trikove.Ultimativna oda politickoj nekorektnosti,i verovatno najbolja zabava koju vam pop-kultura moze omoguciti.Treci genijalac je,opet,Grent Morison(vidi gore)sa serijalom THE INVISIBLES(Nevidljivi),gde nam predstavlja umetnike sa oruzjem,vrhunske anarhiste grupisane u andergraund organizaciju u sumanutoj borbi sa vandimenzionalnim agentima kontrole,bicima koje mediokritetstvom kontrolisu planetu,hipnozom porobljavajuci ljudsku stoku.MATRIKS Vasovskih je otvoren,uprosceni plagijat ovog fantasticnog dela,koje je apsolutni vrhunac postmodernog psihodelicnog trilera,kako u filmskom,tako i u stripovskom smislu.

-Serijal John Constantine-HELLBLAZER(Pakleni Sijac),takodje iz "Vertigo"linije,u prvi plan izbacuje jednog od najkompleksnijih,najuzbudljivijih i najvecih antiheroja svih vremena u vidu Dzona Konstantina,urbanog maga iz radnicke klase,faustovskog manipulatora,koji nonstop balansira izmedju neba i podzemlja,zla i dobra,Alistera Kroulija,Duska Dugouska i Serloka Holmsa.Konstantin ce upravo dobiti filmsku ekranizaciju,u kojoj ce Kijanu Rivs od sebe napraviti potpunog magarca,travestirajuci ovaj vrhunski lik koji moze filmski ovekoveciti samo glumac kalibra npr.Gebrijela Birna.Film je postao toliko nezreo,da ne moze niti podneti,niti odrzati nivo nekada davno inferiornijeg stripa.

MUZIKA

-Za mene postoje dva albuma koja su po iskrenosti,intenzitetu,besu,naponu,inventivnosti,energiji,raznovrsnosti, melodičnosti daleko iznad svih ostalih-"the Downward Spiral"Trent Reznorovih NINE INCH NAILSa,i "Master of Puppets"METALLICE.Ni Reznorov elektronski inferno i post-grandž-neopop-lazni saundtrek-kakofonija majmunskog kreštanja i zaposedajućih ambient-zvukova,kao ni Metallicina distorzirana,a savrseno kontrolisana gitarska kanonada istopljena u vrhunskoj solo-melodiji ne zvuče kao nešto što je poteklo sa ove planete,već kao kosmičko brujanje sofisticiranog,produhovljenog ništavila.Neke ploče su,jednostavno,veće od drugih.Hell yeah!