VENAC NIJE DOVOLJAN

O Viliju Brantu, srpskoj televiziji i demonima prošlosti


Vili Brant je možda bio suviše veliki čovek da bi se rodio u maloj sredini. Zato i ne treba da kukamo i da njemu sličnog tražimo među našima. Pored toga što je bio prvi nemački kancelar levo od centra posle 40 godina vladavine desnice, čuven je po tome što je pao na kolena pred spomenikom zrtvama pobune u Varšavskom getu, potom je dobio Nobelovu nagradu za mir, da bi 1974. dostojanstveno otišao sa vlasti kada se ispostavilo da je jedan od njegovih najbližih saradnika Ginter Gulaume, špijun ozloglašenog ŠTAZIJA, tajne službe DDR-a.

Egon Bar, čiju smo ispovest mogli da vidimo u filmu Die Vergangenheit bleibt fur Immer ( Prošlost traje zauvek ), u produkciji TVB92, bio je državni sekretar u Brantovoj vladi. Kada ga je, posle tog nezaboravnog trenutka u Varšavi 1970., pitao o razlozima zbog kojih je klekao, Brant mu je odgovorio „Osetio sam da venac nije dovoljan“.
Ne znam da li su gledaoci ovog dokumentarca mogli da shvate suptilne sugestije koje su nam sagovornici autorke Danice Vučinić, uputili. I da li smo svi kolektivno mogli da osetimo neumoljivu istinu – i oni za koje su neki mislili da su „naš Brant“, bili su, zapravo, svetlosnim godinama udaljeni od ovog velikog koraka napred, što je njegovo klečanje značilo za zapadnoevropsku civilizaciju.

Film je otvorio još jednu dilemu sa kojom se suočavamo u Srbiji danas. Da li su deca kriva za zločine svojih roditelja ( kumova, ujaka i ostale familije ). U jednu ruku da, u drugu ruku ne, što je poruka koju kroz svoju priču šalje kćerka Hitlerovog arhitekte Alberta Špera, koji je osudjen u Nirnbergu 1946. na dvadeset godina zatvora. Deca nisu kriva ni za šta osim ako...NE KORISTE BENEFICIJE ZLODELA. Dakle, Hilde Šram je po završetku rata rasprodala svu imovinu koja je imala moguće „kontroverzno“ poreklo i sakupljeni novac dala u fondove za pomoć žrtvama holokausta. Verovatno nije, mada o tome ne govori, koristila tatine veze da bi došla do poslova. Još je više verovatno da nije deci svojih prijatelja obezbeđivala lak prolaz kroz fakultete i dobre varijante za nekretnine, zato što je tata Šper. E, u tome je ta ključna razlika između zemalja koje ispadaju glupe u društvu, i onih koje to sebi ne dozvoljavaju. Svest naroda. Svest pojedinaca da su blagodeti u kojima uživaju pribavljene prljavim novcem. Straha od poetske pravde, na kraju krajeva. Ili od Boga, za one koji u nešto tako veruju.

A da se na pomenutoj svesti naroda radi li radi, mogli smo da svedočimo isto veče, kad smo okrenuli ONAJ KANAL KOJI PLAĆAMO.
Nije da lobotomirano podržavamo programsku politiku TVB92 koja kaže „red Goge Sekulić, red Istine, Odgovornosti, Pomirenja“, tako da u ovom tekstu nemam nameru da poredim dve konkurentske televizije, ali emisije se događaju isto veče, te se komparacije nameću.

RTS, emisija KLJUČ koju vodi „živa soda“ Nataša Miljković. Tema ( valjda je to tema ~ ono što piše iza nje, velikim slovima ) KOSOVSKA SRPČAD ~ ODRASTATI U KAVEZU. Šestoro dece sa Kosova ( sva srpska, mali Albanci nam nisu odgovorili kako im je sad, ili kako im je bilo, tokom devedesetih npr. ), pričaju o svom životu. Taj život je sigurno tužan, i mučan, i mračan ali kad o tome govori žena o čijoj se plati špekuliše da li ima tri ili četiri nule ( o evrima pričamo, naravno ), i to osmehom kroz koji ih oslovljava sa Dušo i Mila, dok jedna od devojcica grca i kroz suze prica o tome kako "su joj ubili tatu"... Da je ovo predizborna manipulacija decom jasno je i mojoj pokojnoj babi, da je sve smislio i napisao Veliki Medijski Arhitekta ( u poređenju sa njim Vučela nam dođe ko Veran Matić), još je jasnije, ali koliko odvratno nešto mora da bude što ti narede nadređeni da bi skupio petlju, zadržao dostojanstvo i dao otkaz. Mada, kad se uporede dobre cipele, skupa krstarenja i šminkerisanje po žurkama i malo ličnog digniteta i čistog obraza...Daćete mi oba para, hvala. Platiću karticom.

Beograd, 5.oktobar 2006.

( O odnosu izmedju Vilija Branta i Gintera Gulaumea, govori i drama Majkl Frejna "Democracy". Zanimljivo je i to da je sin Vilija Branta, Matijas, po profesiji glumac, tumacio lik Gulaumea u filmu Im Schatten der Macht / Pod senkom moci. Film je iz 2003. a rezirao ga je Oliver Storc )