GORI LOŠ, ZAO

“Rezolucija je verifikacija svega onoga što je državno rukovodstvo radilo pre 2000. godine.”

Ivica Dačić u Skupštini Srbije, 26.12.2007. 15.15h

BELO

Agit Pop je blog koji se bavi kulturom. I zato se zove agitpopkultura, a sada je kasno da se kaje, i u naziv ubaci i reč “politika”. Kao što vidite, sve je manje onih lepih, shiny, happy tekstova u kojima vam preporučujemo knjige, pesme, filmove, predstave…a sve je više svega drugog. Hebiga, specijalna vremena zahtevaju specijalne modifikacije, kao što reče Anđela Baset u najboljem filmu o dočeku Nove godine, dakle “Strange days”
( Angela je Mace, a Tom Sizemore je Max ):

“MACE: So you're saying we just pretend is didn't happen? It happened! The LAPD executed one of the most important black men in America! Who the fuck are you to bury this?!

MAX: Fine. Do you want blood running waist deep in the storm drains? The gangbangers'll spread like a wave through this city and burn it to the ground. And when the fires start the street cops'll be capping off at anything that moves. It'll be all- out war and you know it.

MACE: Yeah, well maybe it's time for a war! “

Iako se u potpunosti slažemo sa Mace ( taj scenario su pisali Jay Cocks i James
Cameron ), evo šta možemo da preporučimo za mirnu novogodišnju noć, a tiče se kulture: častite se knjigom “Treptaj” Teodora Rošaka, o kome ćemo pisati veliki tekst jer to zaslužuje. “Treptaj”, u originalu “Flicker”, je izbrušeni dijamant za sve one koji obožavaju film, teorije zavere i SF i sve to na jednom, besprekornom, mestu.
U kratkom predahu između dva poglavlja pogledajte “3:10 to Yuma” Jamesa Mengolda
( rimejk istoimenog vesterna iz pedesetih, ovog puta sa Russel Crowe – om i THE Christianom Bale-om u glavnim ulogama ) plus “Eastern Promises” Davida Cronenberga, koji je po mišljenju naših minimalnih, minimaus malenkosti, THE film prošle godine.
Što se tiče nabavke, znamo kako se ne pomaže monopol: Rodić, Merkator i Metro su mesta na kojima možete da pazarite bez osećaja krivice. Od manjih marketa, tu su privatnici, Višnjica i pijace.
A ako vam treba jedno mesto za prednovogodišnje mrmanje, preporučujemo turski restoran “Lajla” na uglu Takovske i 27.marta. Kebabi su kebabi, Alinazik varijanta pogotovo, unutra sede pravi Turci, nema zezanja. Obrok za dvoje oko 1500 din.

CRNO

Svaki se razgovor ovih dana završi na izborima i-ili Kosovu. Neko je predložio da „im“ damo Kosovo ali to „davanje“ uslovimo promenom imena, pa da tako „oni“ moraju da žive u državi koja se zove „Najsvetija srpska reč“ ili NSR. Republika „NSR“.
Šalu u ćošak, ali danas se, za vreme izlaganja Ivice Dačića, Premijer smejuljio a Predsednik gledao u pod. Ivica im je, pored citata-proviđenja sa početka ovog teksta, a referišući na Rezoluciju postavio i pametno pitanje : „Kada vidim sve ovo što ste napisali, nije mi jasno zašto ste nas uopšte rušili?“. Smešno?
Ma da, hilarious, kao kancer ili Mile protiv tranzicije.

Zašto ste nas uopšte rušili?, pitanje je nad svim pitanjima. Ko je njih rušio, ko je rušio SPS i JUL? Ko je gutao suzavac, bacao kamenice, dobijao po leđima, bauljao po praznim samoposlugama, čekao kod Dafine, pa u redu za hleb, ko je to lupao u šerpe, proveo deceniju bez benzina, na kraju bombardovan i totalno sjeban. Svi koji se prepoznaju neka dignu dva prsta i neka razmisle još jednom – nedokazana je hipoteza da postoji „carstvo nebesko“ ali je ovo zemaljsko prilično opipljivo, i zato je vreme da se odluči da li smo za sad ili za prekjuče, da li je većina spremna da bude žrtvovana zbog manjine, i da li smo se već toliko navikli na robiju pa je misao o slobodi zastrašujuća.
Potencijalna izolacija dovodi i do još jednog velikog problema – bez konkurencije na tržištu, državni tajkuni mogu da cene litar mleka 500 dinara ili pola litre krvi...

Dačićeve izjave govore same za sebe, i sve što može da se pridoda je zakonski kažnjivo mada se Pera Luković u „Feralu“ sasvim fino provlači sa ovakvim blagdanskim željama : „Umesto čestitke: ispovraćam se i na Srbiju u njenim "državotvornim granicama".”

Agit Pop vam, kao što je običaj, želi, u svakom smislu, revolucionarnu novu 2008., a soundtrack za promenu može biti Boss Springsteen…:


This is Radio Nowhere
Is there anybody alive out there
This is Radio Nowhere
Is there anybody alive out there


…ili Foo Fighters :

I'm the voice inside your head

You refuse to hear

I'm the face that you have to face

Mirrored in your stare

I'm what's left, I'm what's right

I'm the enemy

I'm the hand that will take you down

Bring you to your knees