NOBLES OBLIŽ

Događaji koji se, iz dana u dan, smenjuju brzinom svetlosti, su toliko inspirativni koliko i imbecilni.
Da počnemo od jutros. Vidim da je ekipa sa bloga Doba Nevinosti, bila prisiljena da promeni određene podatke iznete u vezi sa načinima na koji će omladina u Srbiji konzumirati Hadersfild. Možda je Zoran ( ne "mali Zoran", nego kritičar Zoran Janković ) pogrešio u navodima, ali ideja da glumac-producent sam kontaktira male, uboge blogere govori i o snazi ovog medija i o paradoksu bavljenja filmskim poslom. Legenda kaže da je čuveni Džon Mek Tirnan poslao privatni avion u pripizdinu u kojoj živi Hari Nouls, alfa i omega značajnog nezavisnog sajta za filmsku kritiku „Ain’t it cool news“ http://www.aintitcool.com/

Meto ( as in "stavio" ) je Noulsa u letelicu i odvezao ga na very very VIP projekciju svog tadašnjeg ostvarenja „Rolerbol“ ( Nouls inače voli Mek Tirnana i njegov rad, otud ova ideja ).
Avaj, ništa nije pomoglo. Ni širea u elitnom Four Seasons u NYC, niti doručak u krevet ( debeljka je inače teže hraniti no oblačiti )
Rolerbol je dobio očajne kritike na „Ain’t it cool news“, Nouls je napisao da je to „one of the worst films I'd seen in my life”, a ubrzo je i propao u bioskopima ( ne zbog Noulsa nego zbog lošoće ). I tako to ide u državama u kojima, u srednjem veku, NISU jeli zlatnim kašikama.

Kao što vidimo, u zemlji koja ima deo teritorije koji zove „najsvetija srpska reč“, i u kojoj je, zapravo, kolevka civilizacije kao takve, neprijatni pozivi, ali i pretnje, uvrede i generalni pristup „šta je pičko“ i „ko nema da plati“ dovode u pat poziciju i kritiku, i publiku i filmadžije. Najlepše je da nema kritike, zar ne? I da nema EU. I da nema Albanaca tzv. Šiptara. I da budu na svetu samo Srbi i po koji Rus. I da na „svetoj srpskoj reči“ svi besplatno gledamo užasne filmove. Jer ko neće tako, dobiće poziv od "producenta slash glumca" što je dosta neprijatno za dobro jutro.

A sada, čika Pera. U odsustvu redakcije AP, plasirali smo vam nekoliko tekstova vezanih za slučaj „Pera Luković protiv levice i desnice.“
Svi koji su napali Peru bili su oni od kojih se to i očekivalo, a očekivalo se i od svežeg B92 blogera, Duleta Maljkovića. Dule, inače moj dobar drug, i prijatelj Agit Popa, je u dobro sročenom tekstu osudio Peru zbog seksizma i govora mržnje , apropo, da li Ugrica ima sise i tome slično.http://blog.b92.net/text/1459/Lukovi%C4%87%2C%20LDP%20i%20%E2%80%9Eshvatanje%22%20demokratije/

U dužem telefonskom razgovoru koji sam vodila sa Duletom, on mi je predložio da se uključim u ovu raspravu ( neću napisati ništa više o tome, da se ne transformišem u piskutava tužibabu koja viče „smesta“, „smesta“ ), dakle, Dušanu sam objasnila da nemam potrebu da kroz komentare na B92 blogu dovodim sebe u situaciju da me tamo napušavaju dokoni pe(m)zioneri, i komentatorski all star. Ipak, ono što sam mu tada rekla, ponoviću ovde.
Pera Luković je „South Park“ domaćeg žurnalizma.
A ja sam neko ko više voli ovu seriju nego pojedine članove uže porodice i ovo je, od mene, ogroman kompliment.
Čitaj: Luković je ona istina koju mnogi misle ali se ne usuđuju da je izgovore, jer su politički prekorektni, on je duhovit na nivou Mela Bruksa, Jevrejina koji se među prvima podsmevao svojim američkim sa-vernicima koji u svakom negativnom komentaru koji im je upućen vide zli antisemitizam. ( pogledaj pod „The Producers“ )
Kao i Bruks, kao i Vudi Alen, i P.L. konstantno radi na razbijanju tabua i zagrada u okviru kojih dela domaća intelektualna javnost iz K2 ( krug dvojke ). Na ovom putu, prirodno, mora da strada politička korektnost. Pera nije ni šovinista, ni seksista, ni ženomrzac..njegove kolumne u poslednjih petnaestak godina govore u prilog ovoj tezi. Dok u jednoj zemlji na vlasti postoji kreatura kakva je Velja Ilić, opozicija mora da ima nekoga ko se sa ovakvim pojavama obračunava adektvatnim i jasnim vokabularom. U vreme kada su pisali Nušić i Sterija, razne Velje su se valjale po blatu i bole noževima a nisu sedele u Vladi - mi građansko društvo nemamo, ovu tekovinu tek treba osvajati, ali ne silovanjem nego prirodnim razvojem. Ima i onih koji to neće da priznaju, slavski gradski pokondireni "nobles" zaista živi u mjehuru u kome su ništa više do "prve badže u gomili govana", da citiram Ronalda Harvuda.

P.Luković je dragocen satiričar, njegovi tekstovi su neprocenjivi za razumevanje vremena u kome živimo, a svima onima koji se brecaju na ono što piše, mogu da kažem samo da „nisu shvatili vic“.

Dalje- desilo se i par lepih stvari koje nemaju veze sa politikom. U Dadovu je postavljen tekst Dimitrija Vojnova „72 device“, a o tome koliko je sjajno napisana ova tinejdž-komedija govori i to da su sva izvođenja rasprodata mesecima unapred. Postoji opravdana „bojazan“ da nas očekuje i film. O tom potom.
Aleksandar Radivojević je završio svoju dugo očekivanu diplomsku dramu. Njegov abnormalni, da ne kažemo onostrani, talenat ovog puta je kanalisan kroz letalnu kombinaciju Sare Kejn, Bernar Mari Koltesa i filma „Hostel“.

Kao što vidimo iz ovog malog rezimea, sranja se dešavaju, ali ima i nade. Jer, ipak, život je zakon.