ČOPOR

To što je Đilas izjavio je fenomenalno glupo: http://www.borba.rs/content/view/7963/92/

Do sada je izgledalo kao da su najveći smutljivci upravo najbolji plivači u partijskim preraspodelama, sportski tipovi koji imaju uličarsko osećanje za tajming. Šaper, Krle, Šutke i Bota se druže još od detinjstva. Zajedno su blejali po Cvetićima, igrali košarku (manje Šaper), verovatno su prisustvovali međusobnim blamažama, i ko zna čemu još, pa jedni o drugima mogu da napišu najčistije ali i najprljavije biografije. They go way back, tako se kaže, i zato u DS-u teže prolazi «ekipa koja nije iz ekipe», na primer DuPe ( Dušan Petrović) koji je iz Šapca i njemu slični. Sa druge strane, tu je Đilas, koji je uličnu reputaciju, takozvani «street cred» stekao kao vođa sumnjivo završenih, suviše mirnih demonstracija 1992. Postoji ta gradska legenda da su on i Šaper konkurenti, da se ne vole i da jedan drugom podmeću. Ne znam šta je tu tačno, ali je izjava koju je gradonačelnik dao, a tiče se predstojeće Gej parade (smatram da je Povorka suviše bogobojažljivo), dakle izjava iz gornjeg linka je, u najmanju ruku, politički autodestruktivna. Onaj ko savetuje Đilasa glede odnosa sa javnošću, ne radi svoj posao baš najbolje. Ako ga niko ne savetuje, još gore.

Ne želim da trošim vreme i koncentraciju čitalaca, nema potrebe da i ovde pišemo o tome koliko je bitno da Srbija u septembru pokaže da je u stanju da održi ovu manifestaciju. Prvi, drugi i treći put, Parada će biti samo spoljno paradiranje tolerancije koje iznutra, u Srbiji, i dalje neće biti. Ipak, za nekoliko godina, neumitni točak civilizacije smrskaće nazadni konzervativizam, i Parada će biti dan kao i svaki drugi, malo karnevalskog veselja oko kojeg se više neće dizati prašina. To će se desiti. A tupavo ponašanje današnjeg gradonačelnika ući će, da prostite, u anale tupavog političkog PR-a. Osim ako se nešto ne dogodi do septembra.

Peđa Azdejković i Boris Milićević hrabro su uleteli u borbu za publicitet, i provokacijom, sprdnjom ali i iskrenošću svakoga dana dobijaju utakmicu protiv slavske Srbije. Gejevi svoje dupe više ne drže uza zid, i ne igraju na sigurno. Sada je na Dačiću i Đilasu da se pokažu, da vidimo kako će ih pamtiti pokoljenja: kao zaostale u razvoju ili kao dobre đake...Ako se neko od čelnika vladajućih partija pojavi na Paradi ponosa 20.septembra, biće to pozitivan znak: jer ako danas podrže Prajd, možda će sutra (sledeće godine) moći da promumlaju kakvo-takvo izvinjenje u Srebrenici. Za to nikada nije kasno.

*

Knjiga koju bi svaka politička partija u Srbiji morala da ima na svojoj polici je «Going to extremes: How like minds divide and unite», autora Cass-a R. Sunsteina-a, koja govori o psihologiji grupe. Cass, profesor na Harvardu i jedan  od savetnika  Baraka Obame, polarizaciju unutar «misaonog kolektiva» koristi da objasni čitav niz fenomena, od poteza Bušove administracije, do Islamskog terorizma.

Pripadnost određenoj grupaciji proizvodi psihologiju «čopora»-ljudi koji su okruženi istomišljenicima često postaju još ekstremniji u svojim idejama, a tako se polako kreira eho-odaja, u kojoj nema stava, već samo potvrde stava. Mišljenje se, u kontaktu sa poltronima, ne koriguje već postaje sve zacrtanije. Individualne patologije koje grupa odobrava preuzimaju vođstvo, pa su i pogrešne odluke neizbežne. Kako tvrdi autor, protiv intelektualne izolacije, najbolje se boriti Internetom, gde za svaki čvrst stav, o bilo čemu, možemo naći na hiljade onih koji nam oponiraju. Ili, možda, vi to ne volite?