BRET ISTON ELIS - LUNAR PARK ( recenzija )

AGIT POP RUBRIKA U GLASU JAVNOSTI - na stranama posvećenim kulturi

Lunar park – povratak Breta Istona Elisa

Horor Hamlet i suze za kraj


Zahvaljujući svom prvom romanu „Manje od nule“, Bret Iston Elis je već kao maloletnik postao kultna figura književne postmoderne. Već dvadesetak godina, Elis svojim delima, u ironičnoj modifikaciji furioznog, otuđenog manira postbitničke literature, ne prestaje da ukazuje na globalni moralni raspad i dekadenciju američkog potrošačkog društva. Iako ni on, niti njegove generacijske kolege Dona Tart, Tama Janovic i Džej MekInernej, nisu bili adekvatno podržani od strane uštogljenih svetskih kritičara, Elis i narednim knjigama ponovo uspostavlja već dugo izgubljenu sponu između komercijalnosti i kvaliteta. Krajem osamdesetih izlaze i „Pravila privlačnosti“ ( po kojima je Rodžer Ejveri snimio film, kojim je čak i sam Elis bio oduševljen ) a devedesetprve, u svetlu ogromnog skandala i „Američki psiho“ čiji je glavni junak, brendovima opterećeni japi ~ ubica Patrik Bejtmen, među teoretičarima prepoznat kao paradigma „banalnosti zla“ za 21. vek. Ipak, prema Elisovim rečima „Psiho“ je zapravo trebao da bude satičan pogled na ono što je autor doživeo tokom par meseci druženja sa uspešnim ljudima sa Vol Strita ( ili – ulica Strahinjića bana, danas ).
Vulgarnost konzumerizma i nacistički diktat lepote Elis je najdirektnije opisao u romanu na koji se ovde često referiše, mada ga je retko ko zaista čitao – knjiga „Glamorama“, iz 1998., govori o grupi prelepih i prebogatih manekena i foto-modela koji su, u slobodno vreme, članovi velike svetske terorističke organizacije. Ovo delo, kao i knjiga priča „Informers“ za sada nisu prevedeni na srpski jezik.
Posle pauze od sedam godina, Elis se vraća romanom „Lunar park“ koji je u Evropi objavljen početkom ovog meseca. Kontroverze oko „istinitosti“ ove specifične autobiografije okružuju sada već četrdesetodišnjeg Elisa, kome fanovi tepaju tako što ga nazivaju ne glasom , već „krikom“ generacije.

Lunar park je u osnovi triler, čiji je glavni junak upravo pisac koji uživa u slavi rok~zvezde, gospodin Bret Iston Elis. Elisa, koji se sa ženom i decom povukao u mir njujorškog predgrađa, baš u vreme Noći veštica počinje da progoni duh mrtvog oca, ali i lik koga je sam izmislio, već pomenuti zlikovac, Patrik Bejtmen. U gradiću se događa i serija ubistava ~ kopija onih iz romana „Američki psiho“. Paralelno, iz obližnje škole , misteriozno nestaju dečaci, drugari njegovog sina, sa kojim je tata Bret u izrazito disfunkcionalnim odnosima...

Zreliji i emotivniji, Elis u neverovatnoj kombinaciji spaja istinske autobiografske elemente, horor iz bestselera Stivena Kinga i večiti sukob između očeva i sinova, dajući zanimljiv omaž Šekspirovom Hamletu ( pa se čak i ulica u kojoj porodica Elis živi zove Elsinor, dok mu se sin sa ekipom smuca po tržnom centru Fortinbras ). Na samom kraju, umesto njemu tako svojstvenog apokaliptičnog besmisla, Elis pruža nadu, odužujući se Džejmsu Džojsu, i na dirljiv, skoro melodramatičan način završava roman parafrazirajući pripovetku Mrtvi, iz knjige Dablinci.

Stiven King, čija je dela, kako sam priznaje, Elis imao na umu dok je pisao Lunar park, rekao je, u jednom intervjuu, da se njegov sin Oven bavi pisanjem ali da mu zamera to što mu je idol upravo Bret Iston Elis. Lunar park je prvi roman kojim je autor uspeo da odobrovolji čak i nakonzervativnije kritičare, pa će možda i King stariji uskoro shvatiti da mu je dete, zapravo, na pravom putu.