NEPRAVDA JE ZADOVOLJENA - DEN BRAUN OSLOBODJEN OPTUZBI!!!

SUD U LONDONU JE POTVRDIO - DEN BRAUN JE BIO SLOBODAN DA SE "POSLUZI" PODACIMA KOJI SU OBJAVLJENI PRVI PUT PRE 25 GODINA U KNJIZI "SVETA KRV, SVETI GRAL" AUTORA LIJA, BEJDZENTA I LINKOLNA.

KAKO JE PRE NEKI DAN, U IZJAVI ZA HRT, REKAO MISEL ULBEK "SVET PRIPADA ONIMA KOJI SU BOGATI" - TAKO CE ODVEC PREBOGATI POLUPLAGIJATOR OD UBOGOG RICARDA LIJA DOBITI JOS I DODATNO OBESTECENJE. U SVETLU OVE NEPRAVDE PRENOSIMO JEDAN OD PRVIH TEKSTOVA NA OVU TEMU - IZ PERIODA KADA SE KNJIGA "DA VINCIJEV KOD" TEK POJAVILA MEDJU SRPSKIM LJUBITELJIMA KIC KNJIZEVNOSTI.

UZIVAJTE!



Dobar seks bez orgazma


Teorija zavere jedna je od omiljenih tema među svim Srbima, od 7 – 97. Od toga ko je i zbog čega učiteljicino najdraže dete, da li je Skiperka Kenova kći ili ljubavnica, do “večitih”- ko radi za DeBe ( da li inicijali DB imaju veze sa ovim ), ko je mason, ili rotarijanac ( šta god da je to ).Da se vidici na ovom polju šire a zanimanje produbljuje, dokazuje masa uzbuđenih a samim tim i zajapurenih građana na prošlogodišnjem Sajmu knjiga. Gde je, koliko košta i ima li još? Čitala sam juče u “Politici”, kažu da je odlična…Dajte mi dve, jednu ću za jetrvu, ma ona čita samo Bobićku, može malo da se osveži…Događanje naroda na štandu izdavačke kuće “Solaris” izazvao je četrdesetogodišnji Den Braun, bivši profesor engleskog jezika, rodom iz Nju Hempšira i jedan od najbogatijih pisaca današnjice (“Kod” je po poslednjim informacijama inkasirao suludih 140miliona funti – da bi ste izračunali u eure, pomnožite cifru sa 1,5 ili posetite odličan sajt za konverziju valuta www.xe.com).
Pomenuta knjiga je, naravno, “Da Vinčijev kod”, prevedena na više od četrdeset jezika i važi za najprodavaniji roman za odrasle svih vremena, što znači da u stopu prati “Harija Potera” i “Bibliju” – da parafraziram jednu od retkih zaista duhovitih replika u “Kodu”. Fenomenološki, ova lista je interesantna ponajviše zbog toga što je ovomilenujmski bestseler upravo onaj koji u pitanje dovodi najbitnije teze najvećeg književnog hita u periodu 0 - 2000 godina. Roman se, ukratko, bavi potragom za Svetim Gralom – što je sud koji je Hrist koristio za vreme Tajne večere a u koji se, ubrzo potom sakupljala njegova krv. Glavni junak, Robert Langdon, harvardski simbolog, posle ubistva svog prijatelja, kustosa Muzeja Luvr, Žaka Sonijera započinje potragu za ovom relikvijom. Kako se uskoro ispostavlja, Gral u stvari nije pehar, već njegovo ( Hristovo, ne Langdonovo ) čedo – plod ljubavi sa Marijom Magdalenom.Ovo “proviđenje” nameće seriju pitanja na koje Langdon mora da odgovori – o čemu su sve pisala cenzurisana jevanđelja, kakva je uloga žene u posthristovoj eri i zašto su pojedini umetnici navodno veličali zabranjeni “ženski princip”, koji se pod pritiskom radikalnih katolika mudro prićušio i čeka svojih pet minuta. Saradnici našeg junaka upozoravaju kako bi postojanje Hristove loze moglo da poremeti stanje kakvo znamo, (mada nije potpuno jasno kako ), možda bi došlo do šokova u crkvi – “nosilac” svete krvi bio morao biti postavljen na mesto Pape,( mada to ne bi nimalo zanimalo recimo Kineze prim.aut.). Ipak, i pored bazičnih nelogičnosti, više od 400 strana čita se bez daha, a dok se plovi ka kraju, uzbuđenje raste. Jer, upleteni su svi koji nešto znače u dobroj zaveri –veliki slikari, militantni hrišćanski redovi ( ne, nema veze sa SPC-om ! ), policija, ekscentrični milioneri,Vatikan… A tu je i Skali / Molder situacija – romansa u najavi, koja će se ostvariti tek onda kada budemo sigurni da je Svet Spašen. Nažalost, samo finale ne daje zasluženu nagradu. Razrešenje je mlako, zbrzano i nedostojno prethodnog saspensa. Ženski glas i mudrost vekova koji šapuću iz utrobe zemlje… Jedini lek za nezadovoljenog čitaoca je da i sam smisli sopstvenu teoriju – Den Braun je, na primer, sasvim slučajno pogodio događanja u poslednja dva milenijuma, “više instance” su ga zaplašile, te je morao da kompromizuje kraj, umalo pozivajući u pomoć samog Arnija Seknusena.

Kopi/pejst


“U svakom slučaju, ako je naša pretpostavka tačna, Sveti Gral je predstvaljao Isusovu lozu i njegove potomke, „Sang real“ čiji su čuvari Templari. Istovremeno,Sveti gral mora da je bukvalno bio mesto koje bi primilo i u sebi sadržalo Isusovu krv. Drugim rečima, to mora da je bila majčina utroba Marije Magdalene“
( M.Baigent, R.Leigh, H.Lincoln, Sveta krv, Sveti gral, 1982 )


Mlađani Braun je tek osvojio punoletstvo kada su tri britanska autora Majkl Bejdžent, Ričard Li i Henri Linkoln uzbudili svetsku javnost objavivši delo “Sveta krv, sveti gral”, plod desetogodišnjeg istraživačkog rada. Ova knjiga, potkrepljena naučnim i pseudo-naučnim dokazima, fotografijama arheoloških iskopavanja i relevantnim intervjuima je “Da Vinčijev Kod” za odrasle i iskusne čitaoce. I svakako da se Bejdžentu nije dopalo kada je video da je ime glavnog negativca u “Kodu” kombinacija njegovog i Lijevog imena - Li Tibing ( Leigh Teabing – anagram od Baigent ), te da je zli Tibing svoj zdravstveni problem – hodanje sa metalnim pomagalom – nasledio od trećeg autora- Henrija Linkolna. Osim ovog “šarmantnog” bezobrazluka, neizbežna je primedba da “Kod” isuviše podseća na “Svetu krv”. Od imena pokretača radnje, kustosa Sonijera, do celokupne istorijske i religijske slagalice, koja je, najblaže rečeno “pozajmljena”.Zbog svega toga su Bejžent, Li i Linkoln i tužili Brauna a bez obzira na to kako se ovaj proces završi, “Sveta krv,sveti gral” je daleko uzbudljivija knjiga. Iako je teško zamisliti da istraživanje, bez likova koji karakterišu tzv.fikciju, može da izazove iskrenu radoznalost čitalaca, autori “Svete krvi” su građu otkrivali polako, gradirajući neizvesnost i napete obrte, načinivši da, kao najbolji špijunski roman, postane “unputdownable”
( neprevodiva složenica američkog novogovora – kada knjigu ne možete da ispustite iz šaka ). Naravno, nijedna priča o knjigama koje se bave zaverama ne može da se završi bez svetog pisma ovog žanra – “Fukoovog klatna” Umberta Eka. Ovo delo koje su mnogi brzo kupili i još brže batalili, jeste zapravo veliko izrugivanje paranoidnom desničarskom skriptu po kome su “svi umešani”. Jer, “kada postanete sumnjičavi prema svemu, svaki detalj postaje važan”. Junaci “Klatna” su tri službenika jednog izdavačkog preduzeća iz Milana koji izmišljaju - malo iz šale, malo da bi umrli- istoriju sveta, na osnovu pretpostavke da je red Templara uspeo da preživi i prenese kroz vekove plan osvajanja sveta. Uticaj “Klatna” na potonje knjige o teorijama zavere zaista je ogroman, a možda je Eko jedini pravi Templar koji je vešto uspeo da se sakrije u masi svojih karikatura? I zato, oni koje zanima ko se zaista venčao na svadbi u Kani Galilejskoj treba da se maše ovog štiva, uz manje zagrevanje sa Bejdžentom, Lijem i Linkolnom I, dobro,
“Da Vinčijevim kodom” ako baš mora da se prati moda.

Umesto vrhunca

Braun je pre godinu dana demonstrativno odbio da se zaplet “Koda” koristi u trećoj sezoni perfektne TV serije “24”, što bi omogućilo da bogočovek Džek Bauer na svoj način reši probleme sa uobraženim Francuzima i dekadentnim katoličkim organizacijama. Ostavši dosledan sebi, kako su mediji objavili a filmski sajtovi potvrdili, pisac je za 6 miliona dolara prodao prava za snimanje filma koji će režirati Ron Hauard dok će se u rolama Roberta Langdona i njegove dragane, Sofi-IsusHrist- Nevo pojaviti Tom Henks i Odri-Ameli Pulen-Tatu. U ulozi opasnog inspektora Bezua Faša gledaćemo, gle čuda, Žana Renoa. Amin.