Efekat "bumerang" - Ja sam ovu smislila!

                                       

Dok su tenkovi plašili Beograd, u veče 9.marta 1991, Sarajevo je bilo domaćin poslednjeg SFRJ izbora za predstavnika na takmičenju za Pesmu Evrovizije koje je te godine održano u Italiji. Ispolitizovano glasanje odigralo se u svetlu borbe između favorita, Danijela (Džuli)Popovića kao predstavnika TV Zagreb (numera se zvala “Daj obuci Levisice”) i Bebi Dol, kojoj su maksimum bodova dali članovi žirija iz Novog Sada i Prištine. Danijel mi je dalji brat po babine linije iz Kokota, pa sam donekle navijala za njega iako je pesma bila prosek.

Odlučujući glasovi kojima je Brazil pobedio Levisice sa samo dva poena prednosti, došli su iz studija u Titogradu (jedan od članova žirija je bio i Aco Đukanović lično, tada "muzički producent). Danijel je bio očajan Acovim glasanjem, što smo videli po njegovom izrazu lica, a tada je pocrtana podela Jugoslavije na Istok i Zapad i međusobno podržavanje tadašnjih “naših” o odnosu na “njihove”. Bebi, perjanica Novog talasa je u finalu u Rimu dobila samo jedan glas (od Malte) i bila pretposlednja. Republika Hrvatska (čiji su Tutići i Dujmići uvek znali šta Evropa ište) želela je nastup svojih predstavnika na Eurosongu 1992, ali je EBU to odbio sa obrazloženjem da nije primljena u tu organizaciju, te da Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) nastavlja kontinuitet, tada ovaploćen u decentnoj Extra Neni. Posle 11 godina kaznene apstinencije povratak u velikom stilu obezbeđuje Lane Joksimović, koji uz pomoć vaskolike dijaspore osvaja drugo mesto na takmičenju u Istanbulu 2003. 

Petnaest godina kasnije, u Sava Centru plastične flaše lete ka jedva punoletnim No Name, predstavnicima dojučerašnjeg “drugog oka u glavi”, onog koje je onomad, u veoma sličnoj igi, pomoglo da MI imamo NAŠEG predstavnika na Eurosongu kad NAM je bilo najteže. 

Potpuno je jasno da se razvedrilo iznad mora savršeno rimuje sa Crna Gora, da je 20. maj dan pre 21.maja. Možemo da zamislimo kako se na crnogorskim trgovima ori:

"Moja ljubavi, razvedrilo iznad mora

A na nebu tom, nezavisna Crna Gora".

Atina je sasvim zgodno zakazana za 20.05 a Referendum za 21.05. 

Ipak, i ovde je glasanje bilo obesmišljeno trapavim nameštanjem od strane članova žirija iz Crne Gore. Međutim, inat ne spava - ako ne idemo mi, e vala majci, neće ni No Name. Šmekerskije bi bilo da je Beograd, ako je toliko uveren u nekvalitet konkurentske pesme, pustio da NN odu u Atinu o svom (Milovom lično?) trošku, i tamo na primer loše prođu i vrate se pokunjeni. Tako bi smo se svi ponovo pojavili na takmičenju naredne godine, možda po prvi put jedni protiv drugih. 

Pojedine komentare gledalaca posle prve večeri, o tome da su Flamingosi samo omaž drevnim TV nastupima Biljane Ristić ili Sedmorice mladih i da ih je ujedinio omraženi Pink, zamenile su zafrljačene Voda Vode koje su sigurno mnogim mladim crnogorskim glasačima, samo zacementirale odluku da na referendumu zaokruže “da”. Flamingo Amidžić je momke iz No Name nazvao “fićfirićima” a na Internet forumima njihova pesma je kvalifikovana kao “cvilež bezimenih Njegušara”. Odjednom, bolje solucije postaju i Ana Nikolić, elektro tradicionalna Jordanka, Maja-Mortiša Adams-Nikolić pa i rimskim dvopregom oneobičena Bekuta. 

Ostaje nada da će, kad se sve slegne, neki zavisni ili nezavisni Crnogorci zaslužiti onakve ovacije kakve su dočekale Seve, koja je u godinama rata i posle, a po pisanju ovdašnje štampe, davala kontroverzne izjave.

PS - U vreme priprema za proslogodisnju Evroviziju, clanovima zirija u Grčkoj na pamet je pala genijalna ideja. Naime, oni su zeleli da ih predstavlja najpoznatiji Grk u svetskoj pop-rok muzici. Uslov je bio da osoba bude rodjena u Grčkoj. (Dakle, Džorž Majkl je otpao) 

Posle raspitivanja, časne starine su dosle do imena Alexa Kapranosa, ucitelja iz Glazgova i frontmena njima ne toliko poznate grupe Franz Ferdinand. Obratili su se Kapranosu i zamolili ga, da u ime prvih 10 godina koje je proveo u Heladi, brani plavo-bele boje u Ukrajini. 

FF su se učtivo zahvalili na pozivu, primili Brit nagrade a *žrtva* je nadjena u obliznjoj Švedskoj - Elena Paparizu je otpevala No.1 a ostalo je legenda...

 * verzija ovog texta objavljena je u Glasu javnosti 16.marta 2006.