BOBAN P. - POGACICE, JOGURT I VESELE SEDAMDESETE

Proslovekovne sedamdesete su medj' ovdasnjim stanovnistvom najcesce jal' anderrejtovane ili pak overrejtovane ( kako bi smo mi ono lepo rekli ). Stav prema tom vremenu definise nekoliko stvari - da li vam je nesto oduzeto posle WW2, koliko je to bilo pravedno ako su babe stvarno sedele skrstenih ruku dok su se drugi mlatili sa silama Zla, da li su mama i tata bili zadovoljni ili razocarani sezdesetosmom i koliko se zaradjivalo u drustvenim firmama. Nezadovoljstvo su generisale i akcije tipa "imas kucu, vrati stan", ali i ogranicena kolicina odece koja je smela da se donese iz inozemstva ( secamo se i bacanja starih stvari u kontejnere po Italiji i oblacenja/obuvanja ganc novih ). Carinici nisu mogli da se nacude sta ce nekome tri jakne u septembru .

"Mali ima groznicu, razboleo se..."

"Bambino ha una influenza"

Si, si, kaze carinik i propusti pretrontano dete. Bas su caknuti ovi Srbi, odmahne glavom Slovenac, koji ce ih se, na svoju ludu srecu, osloboditi desetak godina kasnije.

Nad grozotom 70/80tih kukaju i antititoisti, i napaljeni Spcovci, a nostalgicari kazu : Dubrovnik, Rovinj, Jahorina, Novi talas, Novi val, pank, sloboda...Itd. Sve ono sto pise u Leksikonu YU mitologije i da ne nabrajamo dalje.

Kultna licnost protekle godine postao je Boban Petrovic, simbol lajfstajla nad kojim lamentiraju oni koji vole vesele sedamdesete. Njegov album "Zur" i pesma Svetski osmeh" sa epohalnim stihom "Lepo je kad ne upadnes u guzvu, a jos je lepse kad masa te stisne kao spuzvu" , nalazi mesto na svakom Ajpodu koji drzi do sebe, pa onda krece "Tihi kutak, osecanje bliskosti i prijateljstva, opsti haos, svetski osmeh, nezne ruke, mnogo buke, i ljuuuubav..." I dok se Oliver Mandic, koji je, zajedno sa Petrovicem, pionir domaceg diska ( misli se na zanr, ne na nosac zvuka, hvala! )blamantno i blatantno pajtao sa potpirivacima srpskog nacinalizma, Boban P. je elegantno otisao u Spaniju gde i danas zivi. Pored "Zura", multitalentovani Bob je napisao i "prvi YU rock roman" Rokanje, hroniku svog adolescentskog zivota - koji je objavljen 1986. ( Urednik izdanja Dragoš Kalajić/ Korice Kosta Bunuševac )

U svojoj knjizi Petrovic opisuje zivot u Beogradu, Londonu i Dubrovniku i kao i licni "opsti haos" u koji upada zbog odluke da na Hrvatskom primorju organizuje seriju koncerata nekog britanskog benda.

Odabrani su najsarmantniji citati iz ROKANJA, a izdavacke kuce jedino treba da reprinutuju...


„Dotična Mira je verovatno po već uobičajenom scenariju posle raskalašnog leta stigla pomalo umorna i „dobro napunjena“ u sivi Beograd.Septembarski ispitni rok,kiretaža, roditelji kojima je već „dokurčilo“ telefonisanje njihove ćaknute ćerke sa mnogobrojnim letnjim prijateljima i tap...Mira počinje da čita Dostojevskog,smiruje se i počinje da se okreće pravim stvarima.


"U taj džet set fazon nikako se međutim nisu uklapali moj izgled i moje ponašanje ali vremena se menjaju,dolaze nove generacije pa se neminovno menjaju fasade i maniri. Doći će vreme kada ćemo biti predsednici vlada, poslovni magnati i generalni sekretari Ujedinjenih nacija biti mi, dugokosa bradom obrasla čudovišta sa klompama na nogama."

„Nasmejala se poput svih žena koje se vraćaju sa pišanja,slatko,nespretno prikrivajući osećaj krivice zbog prozaičnim mokrenjem prekinutog serioznog razgovora."