VOLTER

Francuski pisac i filozof, Volter, koji je u nekoliko navrata, zbog slobodoumlja, morao da napusti svoju rodnu zemlju, napisao je 1736. godine delo ”Rasprava o toleranciji” koju je kod nas objavila izdavačka kuća, za ovu knjigu veoma simboličnog imena, Utopija.

Evo nekih zanimljivih citata čoveka koji je smatrao da je Crkva najveći protivnik zdravog razuma i da su nauka i oslobođenje uma jedini izlaz za prosvetljenje čovečanstva.

Dakle Volter, pre 270 godina, kaže...

”Što je više različitih crkvi, manje su opasne, mnoštvo ih slabi, bivaju sapete pravednim zakonima koji zabranjuju nasilne skupove,obračune i progone...

Odličan način da se broj manijaka smanji, jeste odricanje od duhovne bolesti u korist razuma koji sporo ali neumoljivo prosvećuje ljude.Razum je blažen,human, podstiče pokajanje,odagnjuje neslogu,učvršćuje vrlinu, čini poželjnim poštovanje zakona više nego što bi sila mogla da ih održava. I zar da se mirno pređe preko podsmeha koji pošteni ljudi danas imaju prema zatucanosti? Taj podsmeh je moćna brana protiv svih krajnosti sektaša.

DA LI SU RIMLJANI BILI TOLERANTNI?

Kod starih Rimljana, od Romula pa do doba kad su se hrišćani sporili sa sveštenicima carstva, nećete naići na primer progona nekog čoveka zbog njegovih ubeđenja. Ciceron je sumnjao u sve, Lukrecije je sve opovrgavao - niko im ništa nije zamerao.Sloboda je bila shvatana toliko široko da Plinije Stariji,prirodnjak, započinje svoju knjigu poricanjem postojanja Boga,napominjući da postoji samo jedno božanstvo – Sunce. Ciceron govoreći o paklu kaže „Čak ni stara budala ne bi u to poverovala“. Juvenal kaže – „ Ni deca u to ne veruju“. U rimskom pozorištu se pevalo Posle smrti nema ničega,ni sama smrt nije ništa (Seneka,Trojanke)
Zaključujemo da ove bezbožne maksime nisu podstakle ni najmanje sukobe. Veliki princip Senata i rimnskog naroda glasio je „Samo bogovima dolikuje da brinu o uvredama koje su im upućene“

U Rimu je postojao hram posvećen egipatskom božansktvu, a a sinagoge su imali od Avgustovog doba i sačuvali su ih sve do danas.Ima li boljeg primera da su Rimljani toleranciju smatrali najsvetijim zakonom ljudskog prava?

Zar će svakom građaninu biti dopušteno da veruje samo u sopstveni razum i da razmišlja onako kako mu taj prosvećeni ili zabludeli razum zapoveda? Trebalo bi da bude tako,pod uslovom da ne remeti red, jer od čoveka ne zavisi da li će verovati ili ne, ali od njega zavisi da li će poštovati običaje svoje otadžbine - i ako biste rekli da je greh ne verovati u veru većine i sami biste optužili rane hrišćane, vaše očeve, i opravdali one koje optužujete da su vas progonili.“