Kratak letnji kurs ”KAKO SE ORGANIZUJE UMETNIČKI POKRET”

Stukizam je umetnički pokret osnovan u Britaniji 1999. godine, čiji je cilj promocija figurativnog slikarstva, kao opozicije vodećem trendu konceptualne umetnosti. Pokret je zamišljen kao alternativa grupaciji pod patronatom Čarlsa Sačija, poznatoj kao BRIT ART. Originalnih stukista bilo je 13 ( Bili Čajdliš, Čarls Tompson, Trejsi Emin...) ali se aktivnost proširila na čak 120 grupa širom sveta. Pored izlaganja svojih radova po galerijama, stukisti se bave i ukazivanjem na diskutabilne pojave u umetničkom svetu Britanije. Imali su i svog kandidata na lokalnim izborima 2001.,
( osvojio je 108 glasova ), zatim su Ministarstvu za fer trgovinu prijavili Čarlsa Sačija pod optužbom da „monopoliše umetnost“, a njihove su akcije imale i rezultat kada su ukazali na kontroverzni otkup od strane Galerije Tejt. Naime, Tejt je za 705 hiljada funti otkupila delo Krisa Ofilija „The upper room“, iako je Ofili sedeo u njihovom bordu. ( Ofili je jedan od vodećih umetnika u UK, poreklom iz Nigerije, i toplo vam preporučujemo da potražite njegove slike na netu ~ http://www.victoria-miro.com/ ).
The Stuckists Punk Victorian je bila prva velika izložba umetnika ovog pokreta, održana 2004. a za oktobar 2006. zakazan je i Stukistički simpozijum u Liverpulu.

U julu 2003. stukisti su, u vreme retrospektive dela Dejmijena Hirsta u Tejtu, u svojoj galeriji organizovali kontra izložbu pod nazivom MRTVA AJKULA NIJE UMETNOST
( kao odgovor na Hirstovo poznato delo ).

Čarls Tompson je glasnogovornik stukista, a njegovo delo „Sir Nicholas Serota makes an aqusition decision„ iz 2000. odlično je definisalo tadašnji trenutak i pomodarstvo u kupovini umetničkih dela. ( Serota je direktor Galerije Tejt ).

Tompson je kao razloge za kritikovanje Tejta naveo sledeće~“Postoji nešto razgovetno analno u kombinaciji teoretičarske preciznosti i vulgarnog raspadanja koje prožima Tejt. Dodatno je uvećano prethodnim izborima za Tarnerovu nagradu, kao što je Hirstova tranžirana krava u raspadanju, složena u prastare vitrine, ili Starlingova buđava koliba fino obeležena na sredini čiste bele sobe. Rezultat je da šetnja po Tejtu više nije čarobno iskustvo niti osećaj velike kreativne dubine koja daje smisao životu, već je sličnija ostacima zagrcnutog birokrate koji je regradirao u infantilno stanje tokom produženog nervnog sloma. „

O Sajmonu Sterlingu koji je 2005. osvojio Tarnerovu nagradu za delo u kome je straćaru pretvorio u čamac pa potom ponovo u straćaru, Tompson kaže

„Ima mnogo hobista koji se, u svojim baštama, bave podjednako zabavnim i beskorisnim projektima, na primer pravljenjem Kanteberijske katedrale od šibica. I ja sam radio sličnu stvar kad sam bio u Izviđačima. Starling treba da dobije orden za prvorazrednu umešnost, ali svakako ne ovu nagradu“.

www.stuckism.com