ŽABA JE DIGLA NOGU

NACIONALNI filmski festival u Novom Sadu me podseća na one najsisatije devojčice u osnovnoj školi - svi dečaci im se udvaraju, pa kad ih smuvaju i izvaćare, onda pričaju kako su kurve... Jer se sada i oni, koji su u početku „podržavali ideju“, ograđuju od ove priredbe.

Neki drugi, naivno i trapavo pokušavaju da, kao i u slučaju RHCP debakla u Inđiji, kritiku festivala u NS predstave kao ljubomoru Beograda na vojvođanska kulturna događanja ( vidi pod Ivan M.Lalić, Standard ). Ova nepotrebna i opasna teza služi da se refokusira pitanje odgovornosti, jer upravo je liberalni Beograd, Beograd koji vozi kola, prima platu, putuje na Zapad, gleda kablovsku i slično, graknuo na kriminalnu organizaciju koncerta u Inđiji i atmosferu na FFS.
Beograd ne reaguje tako zato što se to „događa u Vojvodini“ nego zato što organizatori pokušavaju da nam vređaju iskustvo i inteligenciju time što prosipaju priču kako „tako treba“ i „kako je tako u svetu“. Aha, gde? U Čečeniji?

No, vratimo se na FFS - nema tog novinara kome ovaj festivalčić nije poslužio kao verbalno-pismeni diuretik u ove tople dane kada nam svima treba makar kakvo olakšanje.
I ovo poređenje je sasvim dobar šlagvort za iskustvo koje su AGITPOPERI imali na FFS...
Subota,07.07., 20h, Novi Sad:
Nalazimo se iza fasadno-razdroćkanog SNPa, u kafiću u kome je deo ekipe filma AGI I EMA Milutina Petrovića ( film je sladak i maštovit, sa par genijalnih trenutaka i omaža, zbog kojih je i prekidan aplauzima na otvorenoj sceni. Ipak, postoji izvesno odsustvo pravog dramskog sukoba, te je, za dečiji film, 90 minuta previše.
Naša ocena: 4- )
Glumačka ekipa je prepolovljena: tu su Milena Dravić, Stefan Lazarević i Lena Bogdanović a fale Ana Sofrenović, Dragan Mićanović i Nikola Đuričko. Po ovome se zaključuje da Festival nije imao dovoljno interesa niti autoriteta da privuče sve zvezde projekta ( ako nisu u zemlji, Festival treba da im plati karte ne bi li se pojavili na crvenom tepihu, a ako ni to ne može, glumci se snime kamerom koju ima svaki bolji mobilni telefon pa se to pusti tokom aplauza...ali avaj, mnogi su na časovima menadžmenta u kulturi igrali iks oks ili spavali na ušima... )
Ekipa se penje ka glavnom ulazu preko tepiha, okružena novinarima i prolaznicima. Na žalost, ne stiče se željeni utisak glamuroznosti.
U holu SNP-a standardna atmosfera – lažni osmesi filmskih radnika, svi se keze jedni drugima, iako ne mogu da se podnesu. To je deo folklora i to je slatko.
Počinje projekcija koja se prekida na polovini filma, i pauza traje 5 minuta dok kinooperater ne nabaždari traku. Aplauz, pa onda opet u hol...
U tom ključnom trenutku, vaš reporter je dobio potrebu da poseti toalet. Kad tamo:

1. Nema toalet papira ( dobro, imamo maramice )
ali
2. Nema svetla! Ni u jednom ženskom WC-u SNPa gde se održavaju glavne projekcije NEMA SVETLA...

Svaka čast. Nemam pojma ko je, osim Bjele, involviran u organizaciju FFS ali ovoga nije bilo ni na Festu sredinom devedesetih.

Penjemo se u Tremu na koktel. ( Terasa Treme je, inače, jedino iole pristojno mesto u zastrašijuće ružnom zdanju SNP )...Neprijatna vest je da koktel nije na terasi nego u zagušljivom predvorju. Zašto? Zato što je na terasi SVADBA.

Što bi rekla gej populacija „e sad stvarno ćao“...

Završiću sa „four letter word“ : MILION I PO EVRA.