MANDRIL

Na nedavnom proputovanju kroz Italiju članovi ekipe AP imali su nezahvalnu dužnost da odaberu grad sa najboljom pizzom i najboljim kapućinom. Na jednom mestu, našli smo oba: lentu je ponela Padova.

Padova se nalazi na tridesetak kilometara od Venecije i nekada je bila samo stanica na kojoj su se kupovale jeftinije cipele. Od kada su se u celoj Italiji cene relativno poravnale, izlet u Padovu služi kao dobar odmor od hordi turista koji vas smore posle samo par sati provedenih u gradu gondola.

Na piceriju "Mandrillo" naletećete u centalnoj pešačkoj zoni a otvorena je i tokom perioda kada su, uobičajeno, restorani u Italiji zatvoreni ( pola četiri - pola sedam ). Ono što razlikuje baš ovu pizzu od ostalih, prvenstveno je fenomenalan izbor od 200 ( dvesta ) kombinacija pizza ( mi smo se odlučili za jednostavniju, sa buffo mocarelom i artičokama), ali i neverovatno tanko testo i sočnost sastojaka.
Na žalost, ni bolje picerije u Beogradu ( Guli, Duomo ) ne mogu ni da priđu „Mandrilu“ – najpribližnije testo smo probali samo u „Ljubljanskim dvorima“ u ( gle čuda! ) Ljubljani.
Što se cena tiče – sve što se nudi je u rasponu od 6 do 10 eura, tako da obrok sa pićem za dvoje ne prebacuje 1600-1800 dinara.

„Mandrillo“ ima i svoj sajt www.mandrillo.com gde možete videti adrese njihovih restorana po Italiji ali i korporativnu „picozofiju“.

Ako putujete u Padovu, obavezno posetite i otvorenu i zatvorenu pijacu, a na trgu pored možete popiti stvarno neuporediv „kapućo“.
Kad sam se vratila iz Italije, čula sam da i kod nas postoji "Kosta" kafić gde je kapućino kao „žabarski“, što će reći – pena ne prevazilazi šolju, nego je unutra, spojena sa kafom.
Najveća enigma ovdašnjih kapućopija je zašto je problem da se kapućino napravi na pravi način? Je l do mleka? Je l do kafe ? Aparata ?
U Srbiji ovaj napitak izgleda ovako: naručiš kapućino i dobiješ gorki, grozni veliki espreso na čijem vrhu je neka monstruozna, porozna pena od mleka koja ne može da se umeša sa kafom ispod. Što je pena više "nebu pod oblake", to su ugostitelji ponosniji. Ne, nikako, jer kad pojedeš penu,ostane espreso, odereš želudac. Why oh why???

I tako odemo Vojnov i ja u Costa caffe. Srednji kapućino je supa od litar, ali su muffins prilično pristojni. Ukupan utisak 3+.

A 5+ je: Padova. Pijaca, Piazza della Frutta, Kafe Graziati.

Ovo zvuči kao scena iz „Bornovog ultimatuma“

PS : Pitali ste za parking i putarine. U većini gradova parkiranje u garažama košta između 1,5 i 2 eura po satu, a putarina od Beograda do Firence košta tačno 45 eura, u jednom pravcu.