MAGLA SVUDA

Ako ste kojim slučajem propustili briljantnu kolumnu Nikole Samardžića u Danasu od 16.10., prenosimo je u celosti ( crveni naglasci by A.P.)

Brendiranje magle

Osnivanje Saveta za brendiranje Srbije, na predlog ministra trgovine, sticajem prilika podudarilo se s izveštajem Saveta za borbu protiv korupcije o privatizaciji C Marketa.

U izveštaju je ukazano da su "mnogi učesnici u postupku privatizacije vršili brojne zakonske prekršaje koji su doveli do toga da jedna uspešna kompanija doživi ekonomski sunovrat i nestane sa tržišta pripajanjem trgovinskoj mreži, kojom je raspolagala Delta". U međuvremenu je Komisija za zaštitu konkurencije zaključila je da je Delta kupovinom C Marketa nakon donošenja Zakona o zaštiti konkurencije "stekla dominantan položaj na tržištu Beograda" (Delta je uložila žalbu na to rešenje i već godinu očekuje se odgovor Vrhovnog suda Srbije). Na čelu Saveta za brendiranje Srbije našla se upravo Milka Forcan, potpredsednica Delte.

Zbog početnih nejasnoća oko uloge Saveta za brendiranje, koji bi trebalo da "popravi sliku Srbije u svetu", ne može se još uvek pretpostaviti, uprkos demantiju Ministarstva, koje za to ionako nije nadležno, da li su se predsednica i pojedini članovi svojim prisustvom u Savetu našli u sukobu interesa. U tom smislu Srbija je, na međunarodnom tržištu, zaista roba koju bi trebalo brendirati. Nema jasno definisanu teritoriju, njeni simboli su zastareli, moralno i estetski devalvirani, institucije nedovršene.

Prvobitna akumulacija, brendirana osnivanjem Saveta za brendiranje, odvijala se dok je većina siromašila, ginula, umirala od bolesti i neuhranjenosti, gubila otadžbinu za otadžinom, nekad i celokupnu imovinu. Brendovi Srbije i dalje su ratna agresija, genocid, pljačka, izolacija i ubistvo prvog demokratskog premijera. Srbija je u društvu nerazvijenih afričkih zemalja po razmerama ekonomskih sloboda, indeksima lakoće poslovanja i stepenu korupcije. Na sve to je, svojim rečima, podsetio direktor marketinške agencije Pragma Cvijetin Milivojević: "Delta nije brend, brend je nešto što opstaje u svesti potrošača, nešto što ima istoriju, nešto što ima elemente svog identiteta. Ne može nešto biti brend što je nastalo 1992. kao kompanija Delta, i to u godinama kada smo svi osiromašili, a odjednom je neko stvorio imperiju."
Na optužbe LDP da je "osoba koja je simbol Miloševićevog perioda" i da se nalazi "pod istragom antikorupcijskih tela Evropske unije zbog kršenja zakona i nelegalnog sticanja bogatstva", a nalazi se i pod zabranom ulaska u neke zemlje EU I SAD, Milka Forcan izjavila je da za sve navedeno "ne postoje nikakvi dokazi", ne demantujući izričito navode. Po njenim rečima, LDP je "već duže vreme u kampanji protiv Delte", a to je jedini od njenih iskaza koji je ostao dorečen i tačan.

Ali Delta ne može za sebe prisvajati imunitet od javne kritike. Sprege te kompanije sa državom dovoljno su očigledne i protivne načelima otvorenog, slobodnog i demonopolizovanog tržišta, nekad i nezakonite, poput dogovora o C Marketu. Takve veze ukazuju na puteve korupcije i pranja novca. Miroslav Mišković, predsednik kompanije Delta, nagomilao je ogromno bogatstvo koje zloupotrebljava uticajima na medije i politiku, i onim tržišnim prekršajima na koje ukazuju nezavisne komisije. Nisu jedini razlog za brigu preterane marže, nastale iz monopolističkog delovanja kartela, koje napumpavaju cene. Dogovor o C Marketu obavljen je pod patronatom premijera. Poslovne aranžmane Miroslava Miškovića, neobičnom koincidencijom, prate hapšenja učesnika u privatizacionim poslovima kojima se, brutalnom dužinom pritvora, krše ljudska prava i dostojanstvo. Predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević lišen je slobode duže od godinu i po dana. Nedavno je produžen pritvor Miodragu Savićeviću, bivšem direktoru Geneksa, koji ima više od sedamdeset godina.
Tajkuni su u Srbiji, zasad, uspešno brendirali korupciju, otimačinu i primitivizam. Posredstvom medija koje neposredno kontrolišu, koji su na ideološkoj liniji mafijaškog, udbaškog i političkog podzemlja, oni smišljeno kontaminiraju politički i javni diskurs.

U Srbiji su postojale, i potom se obnavljale, novine koje naručuju hapšenja i ubistva, ispisuju optužnice i poternice, vređaju, blate i ponižavaju, i sam smisao za zdrav razum i pristojnost. U najboljem slučaju, posredstvom marketinških agencija (dve agencije zastupljene su i u Savetu za brendiranje), mediji su prinuđeni na oprez koji Srbiju takođe vraća na razdoblje autoritarnog samoizolacionizma, politike koja odgovara monopolistima svih vrsta.

Putinizacija i tajkunizacija Srbije nastali su na umrežavanju dominantnih kompanija sa udbama, organizovanim kriminalom i švercom akcizne robe. Srbija će brendirati sebe samu tek uspostavljanjem vladavine prava, slobodnog, otvorenog i uređenog tržišta, denacionalizacijom i dovršetkom privatizacije koji će ukloniti javna preduzeća kao političke partnere Delte u etatizovanoj, autarhičnoj ekonomiji. Delimična istraga porekla bogatstava stečenih u uslovima izolacije i ratne agresije, ukazala su da ona, na mentalnim osnovama svog nastanka, gotovo spontano indukuju monopole i povratak na autoritarnu politiku.

U Srbiji postoje i oni koji bi ne samo da putuju u Ameriku nego i da u Srbiji vide Ameriku. To je njihova nedostižna prednost nad vlasnicima Delte. I pod pretpostavkom da Delta jednoga dana postane vlasnica Srbije u celini. Postoje vrednosti koje se ne mogu kupiti novcem, ni onim najprljavijim.