TO MOŽE I MOJA BABA!

„Ovo bi mogla da nacrta i moja baba“ je komentar koji većina laika izgovori ili barem pomisli kad se nađe ispred dela aprstraktnog ekspresionizma. To vam je ono - driping Džeksona Poloka, razne intenzivne boje bez narativa i figuracije, poprskane ili razmazane na platnima velikih formata, zabrljane groteskne žene de Kuninga i veliki broj naslednika koji su povukli pelcer od Kubista i Futurista pa sve do Vorholovih konzervi Kembel supe.
I svako od tih dela se sasvim sigurno, na svim postojećim jezicima, susrelo sa tim aprijatnim iskulirom koji kaže „A šta je ovde umetnost?“

Upravo ova ideja, ali i neverovatan uticaj koji ima umetnička kritika u SAD, inspirisala je reditelja Amira Bar-Leva da snimi film MY KID COULD PAINT THAT, dokumentarac o Marli Olmstead, čije su slike hit među njujorškim kolekcionarima.
Ništa čudno, osim što Marla ima samo četiri godine.

Dete ( Marla ) rukicama prska i brlja po platnu, ali se ipak sumnja da joj u kreiranju manje-više pomaže otac, koji je i sam bio umetnik-amater. Marline slike su u početku bile izložene u lokalnom kafiću, sledi tekst o njenom radu objavljen u New York Times-u, posle čega je bebica, za samo par meseci, popravila kućni budžet za čitavih 300.000 dolara.

A kako kaže jedan kritičar, neki ljudi će slepo verovati svemu što napišu pojedine novine, a u skladu sa tim će i otvoriti buđelare.

Bar-Lev kamerom ulazi u patologiju kako art-scene, kupaca i kritičara, tako i u čudnu Olmstead porodicu, u kojoj se ne zna gde prestaje inspiracija a počinje eksploatacija.


Trejler ovde

http://www.apple.com/trailers/sony/mykidcouldpaintthat/trailer/