WAKE ME UP WHEN OSMA SEDNICA ENDS

Neuravnotežene reči samo stvaraju histerično raspoloženje koje čini stvari samo lošijima, a ne rešava problem. Prostor za rešenje kosovskog problema sada je tako sužen da i najmanja greška može biti tragična za Srbe i Crnogorce, za srpski narod i celokupnu stabilnost u Jugoslaviji. - Dragiša Pavlović


Posle svih veselih tekstova o putovanjima, kupovini, lepih slikica iz rajskih predela, koga još zanima da čita o Osmoj sednici.
( Neće valjda o tome, ne, ne, ne.... )
Da. Hoćemo. Moramo.

U nedelju veče, posle dužeg vremena, gledam „Utisak nedelje“, najviše zbog toga što su gosti kolege( !? ) pisci : Zoran Ćirić, Igor Marojević i dramska spisateljica Maja Pelević.
( Uzvičnici su tu zato što ja nisam baš pravi pisac: izbacim po roman svakih pet godina, ne živim od prodaje knjiga, volim i kujnu, ali najviše pisanje i uređivanje za novine, itd. )

I zato, hoću da saznam šta kažu praaaaaviiii pisci ( po delo godišnje, honorari, Sajam knjiga, dakle profi ), i sve po redu – ubojite metafore,mondiš briga u vezi sa gloubalizacijom, zgražavanje nad sve češćim prijavama incesta u Srbiji...

Dodje predlog o Osmoj sednici.Oljin video citat – odličan. Apropopo Miloševićeve posete Kosovu, kad je ovaj izgovorio „Niko ne sme da vas bije“, Buca Pavlović kaže: „aplauzi koji su se čuli ubrzo će se pretvoriti u pesnice, što može dovesti do tragičnih posledica“.
Ehej, pa to zvuči kao poseta Delfima ili kao kad Neo u Matriksu ode u Oracle.

Zanimljivo je da su svi u studiju poluiskulirali ovaj predlog. Kao, „ma to je bilo davno“, kao „ma to nije važno“, kao Osma sednica ( O.S ) je overrated.

E, jes’ ali malo sutra.

Inserti sa O.S. su kao kada na projekciji nekog Hičkokovog ili Karpenterovog filma, publika vidi kako iza vrata stoji ubica koji će napasti glavnog junaka.
Snimci, transkripti i percepcija trenutka u kojem se dogodila O.S. esencijalna je istorijska naobrazba a ponajviše doprinosi razumevanju problema u kojima se Srbija nalazi danas.

Pre dvadeset godina, pobedili su nacionalisti, crveni zeloti, rusofili, oni kojima je miliji srednji nego 21. vek, karijeristi koji su shvatili da je rat idealno okruženje za dugotrajni ostanak na vlasti. I tada, kao i danas, borile su se dve Srbije. I tada, pobedila je gora.
Neko je sinoć rekao da je to bio „samo raskol u CK SKS“. Da, ali.

Ali...Da je pobedila struja predvođena Pavlovićem i Stambolićem Srbija bi, kao i susedne zemlje izvela mirnu tranziciju ka modernom društvu.
Ubrzo, započeli bi pregovori sa kosovskim Albancima.
Da je pobedila liberalnija struja, rat na Kosovu, masakri i bombardovanje se, sasvim sigurno, ne bi ni dogodili.

Tragični značaj Osme sednice je ogroman. Prate je veliki poraz modernista, opominjuće reči pametnih pojedinaca i potonji uspon Balkanskog kasapina.
Najtužnije je što se sve ovo moglo izbeći kojom dignutom rukom više, ili manje.

Na žalost, kao ni Kosovski boj, kao ni II svetski rat, ni ova prelomna sednica još uvek nije završena.

„Oni“ i dalje vode, „oni“ su i dalje u većini. Sigurno zvuči sebično, ipak, meni je to potresnije od globalnog zagrevanja.