'68. - '08.

Na početku, jedna ispravka. Prethodno smo, brzopleto, pomenuli da je Kronenbergov „Eastern Promises“ jedan od najboljih, ako ne i naj naj film prethodne 2007.
Tokom novogodišnjih praznika demantovao nas je reditelj Todd Haynes i to remek delom „I’m not there“, o životu, ili mogućim životima, Boba Dilana.
Ovo ostvarenje je fantastično uspeo eksperiment, u kojem lik Dilana portretiše nekoliko različitih glumaca i glumica, a da bi se film u potpunosti shvatio ( a ako niste hardkor fan ) potrebna je mala info uvertira, preporučujemo najočigledniju http://en.wikipedia.org/wiki/Bob_Dylan.

Ova 2008. bitna je i zbog velikog jubileja – četrdeset godina je prošlo od 1968., posle koje je moderno društvo ušlo u novu fazu u razvoju civilizacije. O ključnim tačkama šezdeset osme piše novinar Mark Kurlansky u knjizi „1968 – The year that rocked the world“ a mi ćemo vas, svakog meseca, podsećati na važne događaje od pre četiri decenije.

Što se tiče prekookeanskih prilika, navijamo za Obamu. A što se tiče „stare dame“ navijamo za venčanje godine : Karla Bruni plus, od nedavno, naš omiljeni Nikolas Sarkozi.

Da se ne zaboravi, ponavljamo šta je Sarko izjavio na Samitu EU, polovinom prošlog decembra:

"Šta to znači 'otvoriće se pandorina kutija'? To što Evropa odluči da prizna neizbežnu nezavisnost Kosova ne čini nas odgovornim za činjenicu da Srbi i Kosovari ne žele više da žive zajedno. Da li smo mi odgovorni za ono što se dešavalo u Bosni, u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji? To više ne postoji, ne možemo oživeti maršala Tita. Treba reći, sa tim je završeno. Treba razmišljati o Evropi 2007. i 2020. godine a ne o 1945. o kojoj bi mnogo toga interesantnog trebalo da se kaže".