I SELO SE PITA!

GLAS JAVNOSTI, 19.novembar 2005.

Dok se u Srbiji i dalje davimo u mrtvom moru jednoobraznih, zauzdanih medija, Njujork slavi pedesetogodišnjicu pionira razuzdanosti, magazina The Village Voice koji su 1955. osnovali pisac Norman Mejler i grupa njujorških intelektualaca( tada ) mlađe generacije.

Ne baš omiljen u Americi, ali sigurno najomiljeniji u Njujorku, slogan je ovog nedeljnika, koji i dalje predstavlja najuticajniji alternativni medij u SAD, beskompromisno promovišući tzv.personalizovani žurnalizam. Za naziv, Voice se zahvaljuje umetničkom kraju grada, Grinič Vilidžu, a kolumnistima kao što su Ezra Paund, Henri Miler,Tom Stopard, Alen Ginsberg, Lester Bengs na brzo osvojenom tronu u disciplini “slobodan duh nervira državu”.
Koncept osnivača bio je da se za 50 centi može pročitati sve bitno na planu politike, umetnosti, kulture,stila života kao i detaljni mali oglasi, a sve ovo je od sredine osamdesetih postalo potpuno besplatno,od kada je magazin počeo da se deli. Koncept urednika bio je da ne zapošljava ljude sa iskustvom u rigidnim američkim novinama kao i da, koliko je god moguće, “orkestrira i potpiruje opsesije svojih kolumnista”. Iako sve ovo može da deluje kao levičarski raj, to ipak nije značilo ispiranje mozgova onih koje ne misle isto, već su novinari ohrabrivani da se na stranicama suprotstavljaju jedni drugima, kao u boks meču. Čitaoci su čitali, I navijali. Samo je jedna tema naišla na unisono negodovanje autora VV, a to je bio rat u Vijetnamu. Tamo je tada, za razliku od ovde I skoro, bilo teško naći bilo kakvog pravog pametnjakovića koji bi imao “intelektualnu platformu” za glupost koju njegova naci~ja sprovodi.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih Voice se bavi otkrivanjem značajnih umetnika
( J.M.Baskijat ), promoviše pokrete ( Pank ), razotkriva afere ( ubistvo Plejbojeve duplerice Doroti Straten ) i ne manje bitno, čini mnogo za prava žena, crnačke manjine i gej populacije. VV je među prvima, 1982., objavio i ispovest čoveka obolelog od SIDE i objektivnu reportažu o kontroverznim Crnim Panterima.

Posle pola veka i tri Pulicerove nagrade, koje sigurno nisu odmogle kultnom statusu, Voice ostaje Glas nelobotomiranih. Novinarstvo koje je Mejler na početku nazvao “žurnalizam pisaca”, upozorivši svoje kolege na animozitet manje talentovanih, I na konzervativizam koje će vreme neumitno doneti, danas se naziva Nova Žurnalistika, a invencija je upravo urednika i saradnika VV.


Čak je i Rupert Merdok, koji je desetak godina bio vlasnik VV, osetio šta znači susret sa ovim “udruženjem savesti”. Kada ga je jedan od kolumnista magazina žestoko iskritikovao, Merdok je naredio uredniku da novinara otpusti, jer će prodati Voice “nekome još gorem”. Urednik nije otpustio novinara. Merdok se ubrzo povukao. A događaj je zabeležen kao jedan od retkih u kome kolumnisti brutalno napadaju vlasnike novine za koju pišu. I ostaju na svom mestu.