OMILJENE KNJIGE 2005.

9~11, DILAN, SEKS I KLONOVI*

Sa ove i one strane Okeana popularni magazini svode kulturno~umetničke račune za 2005. Uncut ( Velika Britanija ) i Village Voice ( USA ) nude svojim čitaocima I izbor najomiljenijih knjiga protekle godine ( termin “omiljene” jer idealan jer ko je pozvan da odredi šta je najbolje u umetnosti!? ). Lunar park, Breta Istona Elisa (o kojoj je Glas pisao još I pre njene evropske “premijere”), predvodi listu Uncut~a dok se u Americi takođe našao u prvih 25 naj ( spisak je prezentovan po azbučnom redu ). U favorite njujorčana spadaju i Never let me go Kazua Išigura, priča o devojci zarobljenoj u čudnom internatu u kojem se studenti~klonovi uče da je smisao njihovog postojanja da dobrovoljno doniraju organe, a ne da nastave život, zatim hit jeseni Extremely Loud and Incredibly Close Džonatana Safrana Foera ~ govori o odrastanju dečaka Oskara koji odgonetava enigmatične poruke zabeležene na telefonskoj sekretarici a koje su zaostavština oca poginulog u tragediji 11.septembra.
9\11 i rat u Iraku su nezaobilazne teme i u prošlogodišnjoj američko~britanskoj literaturi, a koje parodira i spisateljica Sju Tauzend, najpoznatija po tome što je pre 23 godine napisala čuveni “Dnevnik Adriana Mola”,knjigu su “gutali” klinci rođeni krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Sada se njen junak, Adrian, tridesetpetogodišnjak, vraća u političkoj satiri “Adrian Mole and the weapons of mass destruction”. Mol je, kao paradigma svoje generacije, u krizi, jer shvata da kroz kredite za kola i stan samo finansira rat koji ga se uopšte ne tiče.

Za veliku količinu seksa i nasilja, u Top 25 zadužen je ozloglašeni Denis Kuper,čije se knjige ne prodaju mlađima od 18 leta. Naslov romana The Sluts dovoljano je deskriptivan svakom ko zna engleski, a ko ne zna, neka pogleda u rečnik ili bilo koji turbo~folk spot. Delo govori o svim dražima i opasnostima zabranjenog voća na Internetu, počinje i završava se četovima na gej eskort sajtu, a između su ubistva,silovanja, mučenja I sve što se očekuje od čoveka koga je Viljem Barouz nazvao svojim jedinim dostojnim naslednikom.

The Normals, Dejvida Gilberta stilski podseća na Daglasa Kouplanda
( Generacija X ), a govori o studentu univerziteta Harvard koji se, zbog dugova, podvrgava naučnom eksperimentu i tako postaje pokusni kunić za isprobavanje nove anti-psihotičke droge.

Velika američka spisateljica Džoan Didion, posle smrti muža i usvojene kćerke, piše ispovednu knjigu o tugovanju The year of magical thinking, koja je napisana za samo 89 dana i osvojila američku National book award. Didion, poznata po brutalno iskrenoj “Play it as it lays” jedna je od prvih žena koja je otvoreno, još šezdesetih, lične psihijatrijske seanse ulivala u tok misli svojih junaka.

“Atomic Aztex” Sešu Fostera, je antiutopijski sajns fikšn tobogan u kome se upoznajemo sa imaginarnom Aztečkom socijalističkom imperijom koja vlada našom planetom, što Foster povezuje sa suicidalnim misijama u vreme bitke za Staljingrad, dok sve to nadgleda Herman Gering, koji u ovom romanu ima 400 kila I rukovodi svetskim medijima iz Velike Piramide...Kako kažu Amerikanci ~ Far out, man.

U Britaniji su veoma popularne i auto & biografije . U toj oblasti dominira nekoliko “hagiografija” Boba Dilana, tu je i knjiga o nedavno preminulom Džoniju Kešu ( film Walk the line, u kome Keša glumi Joakin Feniks je takođe veoma dobro prošao kod američke kritike ), zatim pevaču Brdsa Džinu Klarku I o bendu Big Star. Najzanimljivi naslov je svakako “I am alive and you are dead”, biografsko putovanje kroz univerzum pisca Filipa K. Dika.

Nastupajuća godina na scenu vraća nevaljalo dete evropske književne scene, Mišela Ulbeka. Novi roman “The possibility of an island” proglašen je za njegovo “najzrelije delo” i od onih je koje ćemo voleti da mrzimo u 2006. Ulbekov legat iz Platforme i Elementarnih čestica su mizantropija, rasizam i seksizam. Dovoljno da preporučimo našim izdavačima da i novu knjigu što pre prevedu na srpski. Visok tiraž je zagarantovan.

*tekst objavljen u Glasu javnosti 28.12.2005.