Handke

Dobili smo email od nepoznatog sendera...

"Kakvi su vasi stavovi o slucaju Handke? "

U Evropi se, sasvim legitimno, već godinama, Trijumf volje Leni fon Rifenstal prikazuje kao dokumentarni film izuzetne umetničke vrednosti i inovativne estetike.
( Da ne pominjemo i Gran Pri na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. ) U trenutku kad je abolirana Leni ( koja je svoje ucestvovanje u propagandi Nacizma pravdala prvo naivnošću pa potom demencijom senilis ) cela prica o Piteru H. je postala stvar dnevnopolitičkih poena, a ne principa po kojima Evropa funkcionise.

Što se tiče ovdašnjih čuvara političke korektnosti, poruka je da bi od ovog trenutka mogli da prestanu da se slikaju za Gloriju! Evo i objašnjenja u kakvoj je to vezi sa Handkeom - na naslovnoj strani ovonedeljnog broja je Ivana Žigon, koja se za Slobinog života, a i tokom smrta, izuzetno istakla, kako čuvanjem mostova, tako i potresnim recitovanjem potresne recitacije potresnog imena "Prkosna pesma". A pre dva broja, na naslovnici strani istog magazina = Ceca. Za zaboravne, muž joj je bio prvoklasni ratni zločinac, a bila je i hapšena u najlepšem periodu novije serbske istorije nepravedno nazvanom "Sablja" umesto "Raj".

Pitamo se šta je Handke gori od Cece i Žige? A kažu da je i malo bolji umetnik.
Ko je principijelan, nek zavrsi sa davanjem izjava i fotkica za ovakve magazine, ako mu već toliko smetaju ratni huškači. Ili doslednost mozda balansira na tankoj liniji izmedju onoga sto nekom koristi u odredjenom trenutku. Providno, ko spavaćica francuske sobarice.




Na fotografiji - Leni von Rifenstal u akciji