Morate imati nadu, kaze Toni Kushner

NEKI DRAMATURZI ŽELE DA PROMENE SVET. DRUGI ŽELE REVOLUCIJU TEATRA. TONI KUŠNER JE RETKOST NAD RETKOSTIMA – PISAC KOJI JE OBEĆAO DA ĆE UČINITI I JEDNO I DRUGO.

NEW YORK TIMES

A u vezi sa prethodna dva teksta citiramo dramskog pisca Tonija Kušnera ( vidi pod „Angels in America“, ili scenario za film „Minhen“ ) o kome ćemo svakako pisati opširnije u narednim postovima.

Kušner u svojoj oceni stanja američke umetnosti danas, primećuje i neke stvari koje su sasvim primenjive i na Sada i Ovde.

- „Ono što se nekad zvalo liberalno, sada se naziva radikalnim, ono što je bilo radikalno naziva se suludim, ono što je bilo reakcionarno sada je umereno, a ono što je nekada bilo van pameti sada nazivamo solidnim konzervativnim razmišljanjem“.
- „Morate imati nadu. Neodgovorno je davati lažnu nadu, za šta mislim da su mnogi dramski pisci veoma krivi. Ali, takođe smatram i da je neodgovorno isključivo biti nihilista za šta su upravo krivi mnogi pisci mlađi od mene. Ne verujem da treba da se trudite i pišete drame ako nemate nikakve nade u sebi“
- Ono što sam primetio u reakciji publike je velika glad za političkim pitanjima i političkim diskusijama. Tako sam se uvek pitao-Da li Amerikanci ne vole politiku, ili kod nas politički teatar ne radi kako treba?


Pa Toni, šta da se radi?

Ne možete da ostanete neopredeljeni. Fundamentalno pitanje je – Da li istorija oblikuje nas ili mi pravimo istoriju? Ponovo sam čitao Marksa, i cela tradicija socijalističke borbe se sastoji u osvrtu na ranije hipoteze u okviru kojih će se formirati sadašnji revolucionarni model. Mislim da bi sada trebalo da prestanemo sa tim.

Kao umetnik, morate biti zanimljivi i hrabri i da pišete stvari koje šokiraju. Ali morate imati i nadu, inače vam neće poverovati. Šok je deo umetnosti, a umetnost koja je ugodna nije baš mnogo zanimljiva.

Na fotografiji - Tony K. prima nagradu Emmy