JOHN I BLAGOJE

Kao sto ste navikli, cesto vam izdvajamo "highlights" iz emisije Pescanik...Ovog puta, briljirao je Žarko Korać:

Egzibicija sa bezobraznim i drskim lepljenjem plakata sa natpisom Bulevar Ratka Mladića na zgradu Radio televizije B92 je bila lična Vučićeva promocija. Sve je to sada izmilelo, i Obraz, i neka organizacija po imenu 1389, crne majice, nacistički pozdravi. Srbi se prave da nisu videli da su simpatizerima LDP-a kod Merkatora ti ljudi, u sred Beograda, salutirali nacističkim pozdravom. Izmilelo je sve što oseća promenu političke klime na tu stranu....

...U celom tom procesu možda je najtragičnije to što naša javnost uopšte ne reaguje, što vodeći intelektualci ćute ili se prave da su umorni, ili su možda i saglasni sa time. Ekmečić i čitava ta elita istoričara sa velikim simpatijama gleda na ovo novo okretanje od evropskih vrednosti...

...Kada Kosovo ode, Koštunica može da povratak Kosova pretvori u jedinu temu srpske politike. Kao velikomučenik knez Lazar on nas poziva da svi poginemo zajedno. To je predlagao i vojvoda Mišić na Kosovu polju, u doba povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Tada je vojvoda Putnik postao veliki vojskovođa, jer kada je vojvoda Mišić predlažio da se svi poređaju i poginu kao knez Lazar i njegovi mučenici, vojvoda Putnik mu je rekao - nije tebe narod izabrao da ga vodiš u pogibiju, nego da ga spaseš. Setite se koliko puta su Vladeta Janković i Vojislav Koštunica i svi ljudi oko njega izgovorili da bez Kosova nema ni Srbije. A Srbije uvek treba da ima, Srbija mora da preživi kao država. Suicidalna politika Lazareve kletve je besmislena i ludačka, izvinjavam se na reči ludačka. Milošević je krahirao u Hagu, umro u ćeliji. Ali ne, oni neprestano ponavljaju da i mi moramo tim putem. Onda ljudi kažu - čekaj, oni su premijer i predsednik države, oni moraju da brane Kosovo, moramo to da shvatimo, oni su položili zakletvu. Sada hoće da promene zakletvu koju polažu članovi vlade, da se i tamo kaže da će Kosovo biti večito u Srbiji. Čanak im je na to cinično predložio amandman, da kažu i da će Vojvodina, Šumadija, zapadna Srbija, čačanski kraj i sve tako redom zauvek biti u Srbiji.


A sta na temu promene naziva Bulevara govore Borka Pavicevic, Mirko Djordjevic i Teofil Pancic.

Borka Pavićević Ja ne vidim suprotnost između Bulevara AVNOJ-a i antifašizma Zorana Đinđića. Đinđića vidim u kontinuitetu sa 1943. godinom. U toku je sređivanje prošlosti. Varvari su ušli u prazan prostor. Kako smo dozvolili da se to otme kontroli ili šta demokratija radi u fašističkim vremenima?

Mirko Đorđević: Oni su izgubili četiri rata zaredom na vojničkom polju, ali su pobedili u miru. Pokazivali smo u knjigama, zbornicima, za okruglim stolovima šta je fašizam niskog intenziteta. On je prisutan, na sceni je i širi se kao atmosfera, kao jedna etablirana ideologija i bogami, služi se medijima, služi se kamenicama, pa i ručnim bombama. Ovo sa imenom ulice nije ni malo bezazlena stvar. Nedavno sam se zatekao u jednom prelepom francuskom gradu na jugu Francuske, Višiju. Za vreme Drugog svetskog rata, od 1941. do 1944. tu je bilo zvanično sedište maršala Petena, koji je pune četiri godine sa svojom zloglasnom milicijom služio Hitleru i De Gola osudio na smrt u odsustvu. Kada danas u Višiju pitate gde je bilo sedište te vlade, svi će vam pokazati, ali nigde nema bulevara maršala Petena. U knjižari ćete naći knjigu za knjigom o njegovoj ulozi za vreme rata. Kod nas u Aranđelovcu postoji trg Milana Nedića. Moj posao podrazumeva da čitam sve, pa mi se u rukama našao peti tom knjige Milorada Legije. Kada otvorite knjigu, s leve strane gore piše Savremeni srpski pisci, da, da, da. Sve smo imali u istoriji srpske književnosti, od Miroslavljevog Jevanđelja do velikog pisca Dobrice Ćosića, ali pisca zločinca, ubicu, do sada nismo imali. Naravno, kada bi bilo prilike da se upustimo u analizu, lako bi se videlo da on to uopšte nije napisao. To mu neko piše i ruga se, verovatno i njemu i čitavoj ovoj zbunjenoj, nesrećnoj Srbiji. Ti bulevari Miloševića, Milana Nedića, Venac Dimitrija Ljotića i Ratka Mladića truju savest i svest građana Srbije

Teofil Pančić:Ali želim da ubacim jednu kosku, dakle, ja gledam tu scenu kako se svi krve oko Bulevara Zorana Đinđića i Bulevara Ratka Mladića. U redu, ali čekajte, taj bulevar već ima ime, to ime je Bulevar AVNOJ-a. Ispada da postoji jedna stvar oko koje se zaštitnici imena Zorana Đinđića i zaštitnici imena Ratka Mladića u potpunosti slažu, a to je da taj bulevar više ne treba da nosi ime AVNOJ-a. Možda je to u redu, ali ja bih voleo da čujem objašnjenje. Isto kao što sam svojevremeno tražio objašnjenje kada je u Novom Sadu ukidana ulica Blagoja Parovića da bi postala ulica Džona Lenona. U mom životu Džon Lenon sto milijardi puta više znači od Blagoja Parovića, ali hoću da znam za šta je Blagoje Parović kriv, hoću da mi se lepo kaže - Blagoje Parović se osuđuje na ukidanje davanja svog imena ulici zbog toga što smo naknadno otkrili da je Blagoje Parović bio - šta, šta je bio Blagoje Parović? Bio je borac u španskom građanskom ratu na strani republikanaca. Verujem da bi Džon Lenon bio na njegovoj strani, jer on jeste bio na toj strani. I verujem da ne postoji nijedan suvisli razlog za promenu imena te ulice, osim što se neko pravio mnogo fensi i pametan. Onda su došli radikali, pa su iz potpuno pogrešnih, svojih idiotskih, imbecilnih razloga, iz čistog inata, iz strndžovluka, vratili toj ulici ime Parovića, svakako ne zato što oni zaista stoje na onoj strani na kojoj je stajao Blagoje Parović. I sada ćemo da pravimo sličnu vrstu cirkusa oko tog bulevara.