Friday, October 19, 2007

KOMŠIJE ĆE DA ME BIJU







Salonski kaluđer Nikolaj Velimirović, koga je udruženje povlašćenih građana koje se naziva SPC, inaugurisalo u svetitelja pisao je somnabulije o evropskim vrednostima, i tzv. Židovima:




„То Европа не зна, и у томе је сва очајна судба њена, сва мрачна трагедија њених народа. Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности. Њени најученији синови су безбожници (атеисти), по рецепту Жидова. Њени највећи научници уче да је природа главни бог, и да другог Бога изван природе нема, и Европа то прима. Њени политичари као месечари у заносу говоре о једнакости свих веровања и неверовања. Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова Ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе.“


Nikolaj je 1935. godine na Kolarčevom univerzitetu držao predavanje o Svetom Savi u kome je utvrdio da je veliku ideju jevanđeoskog nacionalizma Svetog Save - dakle svetosavsku ideju, jedini uspeo da shvati vođa nemačkog naroda Adolf Hilter, kome u istom predavanju na dva mesta odaje najviše poštovanje:


"U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi, koji misle da je odvajanje nacionalizma od vere, i države od crkve rezultat nekog "progresa"... Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam i evo u dvadesetom veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji".


U vidovdanskom govoru u manastiru Ravanica 1939., vladika ostaje na istom,
naci -šik, kursu te izjavljuje kako su "Srbi po krvi Arijevci".


Boravak u povlašćenom departmanu Dahaua, doneo je, za kasnije neophodni, „disidentski“ status a važno je pomenuti i Nikolajev stav o čistoći i higijeni na kojem bi mu pozavideo i večito musavi Pit Doerti:

"Revnost za čistoćom postala je manijom za čistoćom. No nažalost, i ovde je Čivutin umešan... Vodovod, vodovod, vodovod. Kupatila, kupatila, kupatila! Čistoće, čistoće, čistoće! I svi klonuše od umora perući se i čisteći se spolja..."

Kakvi sveci, takav mind-frame nacije, takva i higijena, tako i miriše u GSP-u.


Juče je obeležena tužna desetogodišnjica smrtnog premlaćivanja dečaka Dušana Jovanovića ( koji je bio Rom ), a znamo i šta se prethodnih nedelja događalo u Novom Sadu i u vezi sa.

Homofobija, ksenofobija i sve vrste zaziranja od nesrpskog, nepravoslavnog, ne "na ić" svoj koren imaju kako u medijima tako i u duboko ukorenjenim stereotipima.

Upravo o ovom fenomenu govori odličan dokumentarac “Komšije” snimljen u produkciji DTI www.dti.org.yu
autorsko delo Vesne Simić a u režiji Marka Popovića.

Koncept filma ( za koji se nadamo da će uskoro biti prikazan na nekoj od televizija ) bazira se na intervjuisanju “običnog sveta” na ulicama Srbije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Kosova, Makedonije gde se od sagovornika zahteva da kažu šta misle o pripadnicima svoje nacije, ali i o komšiluku.
Na trenutke komičan, u suštini zabrinjavajući, film je zapravo dijagnoza samozavaravanja u kojem žive narodi na Balkanu, o veličini, pameti, poštenju, hrabrosti i talentu sunarodnika, i potpunom omalovažavanju građana okolnih država.

U dokumentarcu se pojavljuju i promintenti psiholozi i sociolozi, ali i političari Vasil Tupurkovski i Azem Vlasi, koji možda i ponajbolje sagledavaju korene mržnje na teritoriji bivše SFRJ.

Zanimljiv deo je i onaj u kome se gledaocima objašnjava i put “od ogovaranja do holokausta”, što nas vraća na početak priče – ako smo antisemitu proglasili za sveca, šta očekujemo od sebe? A šta od svojih komšija?



NA FOTOGRAFIJAMA :


1. Jevreji u nemačkom zarobljeništvu
2. Velimirović u nemačkom zarobljeništvu ( kako vidimo, odlično uhranjen )
3. Vel. sa četnikom Đujićem, 1945.

2 Comments:

Anonymous prijatelj iz beograda said...

preporucujem

http://www.atheistalliance.org/aai/index.php

4:14 AM  
Blogger Mary 'the bitch' Poppins said...

Cenim, poštujem, pozdravljam.

8:09 PM  

Post a Comment

<< Home