GORI LOŠ, ZAO

“Rezolucija je verifikacija svega onoga što je državno rukovodstvo radilo pre 2000. godine.”

Ivica Dačić u Skupštini Srbije, 26.12.2007. 15.15h

BELO

Agit Pop je blog koji se bavi kulturom. I zato se zove agitpopkultura, a sada je kasno da se kaje, i u naziv ubaci i reč “politika”. Kao što vidite, sve je manje onih lepih, shiny, happy tekstova u kojima vam preporučujemo knjige, pesme, filmove, predstave…a sve je više svega drugog. Hebiga, specijalna vremena zahtevaju specijalne modifikacije, kao što reče Anđela Baset u najboljem filmu o dočeku Nove godine, dakle “Strange days”
( Angela je Mace, a Tom Sizemore je Max ):

“MACE: So you're saying we just pretend is didn't happen? It happened! The LAPD executed one of the most important black men in America! Who the fuck are you to bury this?!

MAX: Fine. Do you want blood running waist deep in the storm drains? The gangbangers'll spread like a wave through this city and burn it to the ground. And when the fires start the street cops'll be capping off at anything that moves. It'll be all- out war and you know it.

MACE: Yeah, well maybe it's time for a war! “

Iako se u potpunosti slažemo sa Mace ( taj scenario su pisali Jay Cocks i James
Cameron ), evo šta možemo da preporučimo za mirnu novogodišnju noć, a tiče se kulture: častite se knjigom “Treptaj” Teodora Rošaka, o kome ćemo pisati veliki tekst jer to zaslužuje. “Treptaj”, u originalu “Flicker”, je izbrušeni dijamant za sve one koji obožavaju film, teorije zavere i SF i sve to na jednom, besprekornom, mestu.
U kratkom predahu između dva poglavlja pogledajte “3:10 to Yuma” Jamesa Mengolda
( rimejk istoimenog vesterna iz pedesetih, ovog puta sa Russel Crowe – om i THE Christianom Bale-om u glavnim ulogama ) plus “Eastern Promises” Davida Cronenberga, koji je po mišljenju naših minimalnih, minimaus malenkosti, THE film prošle godine.
Što se tiče nabavke, znamo kako se ne pomaže monopol: Rodić, Merkator i Metro su mesta na kojima možete da pazarite bez osećaja krivice. Od manjih marketa, tu su privatnici, Višnjica i pijace.
A ako vam treba jedno mesto za prednovogodišnje mrmanje, preporučujemo turski restoran “Lajla” na uglu Takovske i 27.marta. Kebabi su kebabi, Alinazik varijanta pogotovo, unutra sede pravi Turci, nema zezanja. Obrok za dvoje oko 1500 din.

CRNO

Svaki se razgovor ovih dana završi na izborima i-ili Kosovu. Neko je predložio da „im“ damo Kosovo ali to „davanje“ uslovimo promenom imena, pa da tako „oni“ moraju da žive u državi koja se zove „Najsvetija srpska reč“ ili NSR. Republika „NSR“.
Šalu u ćošak, ali danas se, za vreme izlaganja Ivice Dačića, Premijer smejuljio a Predsednik gledao u pod. Ivica im je, pored citata-proviđenja sa početka ovog teksta, a referišući na Rezoluciju postavio i pametno pitanje : „Kada vidim sve ovo što ste napisali, nije mi jasno zašto ste nas uopšte rušili?“. Smešno?
Ma da, hilarious, kao kancer ili Mile protiv tranzicije.

Zašto ste nas uopšte rušili?, pitanje je nad svim pitanjima. Ko je njih rušio, ko je rušio SPS i JUL? Ko je gutao suzavac, bacao kamenice, dobijao po leđima, bauljao po praznim samoposlugama, čekao kod Dafine, pa u redu za hleb, ko je to lupao u šerpe, proveo deceniju bez benzina, na kraju bombardovan i totalno sjeban. Svi koji se prepoznaju neka dignu dva prsta i neka razmisle još jednom – nedokazana je hipoteza da postoji „carstvo nebesko“ ali je ovo zemaljsko prilično opipljivo, i zato je vreme da se odluči da li smo za sad ili za prekjuče, da li je većina spremna da bude žrtvovana zbog manjine, i da li smo se već toliko navikli na robiju pa je misao o slobodi zastrašujuća.
Potencijalna izolacija dovodi i do još jednog velikog problema – bez konkurencije na tržištu, državni tajkuni mogu da cene litar mleka 500 dinara ili pola litre krvi...

Dačićeve izjave govore same za sebe, i sve što može da se pridoda je zakonski kažnjivo mada se Pera Luković u „Feralu“ sasvim fino provlači sa ovakvim blagdanskim željama : „Umesto čestitke: ispovraćam se i na Srbiju u njenim "državotvornim granicama".”

Agit Pop vam, kao što je običaj, želi, u svakom smislu, revolucionarnu novu 2008., a soundtrack za promenu može biti Boss Springsteen…:


This is Radio Nowhere
Is there anybody alive out there
This is Radio Nowhere
Is there anybody alive out there


…ili Foo Fighters :

I'm the voice inside your head

You refuse to hear

I'm the face that you have to face

Mirrored in your stare

I'm what's left, I'm what's right

I'm the enemy

I'm the hand that will take you down

Bring you to your knees

UZ POČETAK PREDIZBORNE KAMPANJE...

Petar Luković, Feral Tribune, 20/12/2007

Nepodnošljiva količina Kosova u svim halucinantnim oblicima, ukusima i bojama koje svakodnevno intravenozno primamo direktno u mozak, sve zahvaljujući teritorijalnoj poremećenosti koštunjavih ovisnika od Vlasti – ušla je u poslednju, terminalnu fazu mentalnog raspada kad nas se ubeđuje da Vojina Srbija na svojim pravoslavnim leđima nosi čitavu Civilizaciju i da će, ako joj oslonac u međunarodnom pravu sklizne ili izmakne, čitava Mother Earth otići u pizdu materinu, ne mogu, bre, Srbi opet & again da spašavaju čovečanstvo od njegovih grehova!

Poruka u boci: da će, ako nam Kosovo uzmu iz duše, nastati svetski pičvajz – poslednja je uteha ovdašnjih patriotskih narikača, uverenih da je Treći svetski rat jedina sportska šansa Srbije da izbori kvalifikacije za onu vrstu konačnog obračuna sa svim i svakim: sa tzv. Albancima kojima iz ljubavi tepamo “Šiptari”, Hrvatima kojima od pobratimstva tepamo “ustaše”, Bošnjacima kojima od milja tepamo “balije”, sa zloglasnim a posebno bahatim Amerikancima, s prevrtljivim Englezima, omraženim Holanđanima, uvek odvratnim Nemcima, ništa manje odvratnim Austrijancima, mađarskim beskičmenjacima, posebice sa zlobnim Francuzima čiji se predsednik usudio da pitanje srpskog Kosova poveže s brzopoteznim ulaskom Srbije u kretensku Evropsku Uniju, seremo mu se kolektivno na crnoputog Anrija i alžirskog izdajnika Zidana!

Kako beše ona vesela folk-pesmica koja nas je vekovima drogirala čojstvom i junaštvom: “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala/ Nije mala, nije mala, triput ratovala/ i opet će ako bude sreće”? Ako baš moram da budem hardcore partybreaker, Srbija ne samo da je mala nego je sve manja; btw, pesma laže, ratovala je Srbija mnogo puta više – izgubila u šesnaestini finala sa Slovenijom, otpala u četvrtfinalu sa Hrvatskom, u polufinalu do nogu poražena od Bosne & Hercegovine, u finalnoj tekmi zgazio je NATO, sad Srbiju superiorno guzi Kosovo, ostaje matematički izvesna nada da će u budućem nuklearnom obračunu Srbija na brzaka hidrogenskom ofanzivom sačuvati Kosovo kao teritoriju bez njenih stanovnika, nešto kao “srpski bronhi” pod etničkom parolom “lakše se diše”. Onog trenutka kad se iz ovakve saborne metafizike spustimo na grubu prednovogodišnju svakodnevicu, činjenica da se upravo danas (sreda; 17:00 sati) u Savetu bezbednosti raspravlja o tzv. Kosovu, čini se značajnom samo za srpske medije utopljene u DSS-salamuru; njihove plitkoume nada da će se nekakvi razgovori između Prištine i Beograda nastaviti do kraja XXIII veka, da će se Amerika predomisliti i stati uz analnu stranu dr Koštunice, da će čitava Generalna skupština shvatiti koliko su The Serbs tolerantni i širokogrudi, što su koljački pokazali u svakom izgubljenom ratu – ostaće samo dio one ovdašnje propagande koja na sve strane čini da se građani Srbije još više uplaše, jer je uplašeni srpski građanin savršeni srpskigrađanin za izborno oblikovanje. Strah nije samo pitanje rata – teško da bi ovakva deprimirana Vojska, razumno smanjena na ceremonijalni broj, patološki uništena stalnim, zasluženim porazima, mogla da odigra bilo kakvu ulogu u bilo čemu, čak i kad bi upotrebila jedan od preostala ispravna Mig-aviona; širenje propagandnog straha ide iz neukaljanih Koštuničinih izvora, odakle nam stižu domaćinske ideje za odmazdu – ako nam otmu Kosovo, prekidamo sve veze sa Evropom!

Izvesni Mile Savić koji za sebe tvrdi da je „savetnik predsednika Vlade Srbije“, dakle Koštunice, u tekstu za državotvorni internet-sajt „Nova Srpska Politički Misao“ (precizan hrvatski prevod: „Nova Srpska Fašistička Misao“) piše: „Do sada su se EU pridruživale samo zemlje koje su članice UN. Pod tim uslovom, ’evroatlanska perspektiva Kosova’ praktično ne postoji. Srbija će odmah, u skladu sa Poveljom UN, Rezolucijom 1244 i svojim Ustavom, čin proglašenja nezavisnosti poništiti, a SB UN, što je sasvim izvesno, neće priznati novu članicu UN...Igraće se, međutim, na novu kartu – da raspoloženje za evropske integracije nadjača spremnost za očuvanjem državnog integriteta. No, već postoje istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da će politika uslovljavanja izazvati oštar konflikt između visokog procenta izjašnjavanja za EU i još većeg procenta opredeljenosti za očuvanje državnog integriteta, i to na štetu raspoloženja za EU. U zaoštravanju dileme – ili Evropa, ili državni integritet sa Kosovom – prevagu će odneti ovo drugo, jer se tiče elementarnog samopoštovanja. Tada uslovljavanja i pritisci gube smisao“.

Trbuhozborac Koštunica koji govori kroz Miletov glasnogovornički bubreg izgleda da je već odlučio; važnije je Kosovo od Evropske Unije; važnije je da prekinemo sve diplomatske i ekonomske odnose sa svim našim neprijateljima koji će priznati Kosovo nego da se okrenemo toj istoj Evropi i svetu; lepota samoizolacije u koju nas guraju Koštuničini press vojnici – svejedno kako se zvali: Milorad Antonić, Ljiljana Smajlović-Ugrica, Đorđe Frfljavi Vukadinović, Aleksandar RTSTijanić, Slobodan (K)NIN Reljić, BIAtizovani Željko Cvijanović, Olja Matijina Bećković, nekakvi toaletoidi koji se kliču „Kurir“ ili „Press“ ili „Sutra“, podržani zaklanim ostacima Ivice SPS Dačića ili radikalskim SS prikazama četničkog vojvode Šešelja koji kolje zarđalim kašikama – postaje ona vrsta koštunjave posne mantre u koju je gadno gurnuti prst ili penis, akamoli tu fekalističku mešavinu jesti sa uživanjem do lizanja prstiju, što se od Vukadinovića, recimo, kao nazi-gurmana, uvek očekuje.

Usred takvog Kolektivnog Srpskog Istresanja za koje ni stotine SAO WC Teritorija nije dovoljno – dočekali smo, povrh svega, predsedničke izbore, zakazane 20.1. iduće godine; kako će se i kakva će se kampanja voditi u trenucima kad nam se šmrka istina da je „Kosovo naša karma“, ostaje trojici takmičara da razluče; prvi od njih, Tomnislav Nikolić, iz radikalsko-šešeljevskih redova, dileme nema: po njemu je trenutak da pozovemo Ruse da usred Srbije lepo naprave vojne baze i tako izjednače vojni skor sa Amerikancima na Kosovu; drugi je Boris Tadić, dosadašnji predsednik Srbije, čija su legendarna mlitavost i bezličnost odavno ušli u legendu, ne samo činjenicom da se u slučaju Kosova potpuno stavio na stranu dementnog dr Voje, nego nas mesecima folira činjenicom da je naš put u tzv. Europu nešto što je neupitno i provereno, kao da se tek sad probudio u dss-krevetu, oduševljen što je iza njega, nag, dr Koštunica, spreman za erektivnu akciju ako situacija-from-the-back to bude zahtevala; konačno, tu je Čedomir Jovanović, razlog da svako pri svesti po prvi put glasa za onog s kojim se slaže a da ne – kao decenijama unazad – glas daje svakolikoj budali, pravdajući se da je u pitanju „manje zlo“. Kad se setim kraja 1997. kad se glasalo između Milana Milutinovića i Vojislava Šešelja: kao da glasate između masovnog zločinca i serijskog ubice, sve uvereni da je ovaj prvi ne tako krvav, moda ga je nešto poprskalo dok su drugi klali u njegovoj blizini; ili kad se setim da smo birali između Labusa i Nikolića, a potom između Mićunovića i Nikolića!

Tko je prežveo i ostao ldp-normalan, već zna šta da radi: da glasa za Čedu, zajebava se sa Antonićevom frizurom iz vremena Bijelog dugmeta 1974, pali se na Tadićevu impotenciju, imitira Vukadinovića pokušavajući da izgovori „š“, zatvorenih očiju proba neuspešno da zamisli Ljiljanu Smajlović golu a da se ne pobaci abortusom, čita „(K)Nin“ motornom testerom i stojeći na jednoj nozi posmatra Vojislava Koštunicu za UN govornicom! Rekli bi u kosovskim reklamama: Priceless!

NOBLES OBLIŽ

Događaji koji se, iz dana u dan, smenjuju brzinom svetlosti, su toliko inspirativni koliko i imbecilni.
Da počnemo od jutros. Vidim da je ekipa sa bloga Doba Nevinosti, bila prisiljena da promeni određene podatke iznete u vezi sa načinima na koji će omladina u Srbiji konzumirati Hadersfild. Možda je Zoran ( ne "mali Zoran", nego kritičar Zoran Janković ) pogrešio u navodima, ali ideja da glumac-producent sam kontaktira male, uboge blogere govori i o snazi ovog medija i o paradoksu bavljenja filmskim poslom. Legenda kaže da je čuveni Džon Mek Tirnan poslao privatni avion u pripizdinu u kojoj živi Hari Nouls, alfa i omega značajnog nezavisnog sajta za filmsku kritiku „Ain’t it cool news“ http://www.aintitcool.com/

Meto ( as in "stavio" ) je Noulsa u letelicu i odvezao ga na very very VIP projekciju svog tadašnjeg ostvarenja „Rolerbol“ ( Nouls inače voli Mek Tirnana i njegov rad, otud ova ideja ).
Avaj, ništa nije pomoglo. Ni širea u elitnom Four Seasons u NYC, niti doručak u krevet ( debeljka je inače teže hraniti no oblačiti )
Rolerbol je dobio očajne kritike na „Ain’t it cool news“, Nouls je napisao da je to „one of the worst films I'd seen in my life”, a ubrzo je i propao u bioskopima ( ne zbog Noulsa nego zbog lošoće ). I tako to ide u državama u kojima, u srednjem veku, NISU jeli zlatnim kašikama.

Kao što vidimo, u zemlji koja ima deo teritorije koji zove „najsvetija srpska reč“, i u kojoj je, zapravo, kolevka civilizacije kao takve, neprijatni pozivi, ali i pretnje, uvrede i generalni pristup „šta je pičko“ i „ko nema da plati“ dovode u pat poziciju i kritiku, i publiku i filmadžije. Najlepše je da nema kritike, zar ne? I da nema EU. I da nema Albanaca tzv. Šiptara. I da budu na svetu samo Srbi i po koji Rus. I da na „svetoj srpskoj reči“ svi besplatno gledamo užasne filmove. Jer ko neće tako, dobiće poziv od "producenta slash glumca" što je dosta neprijatno za dobro jutro.

A sada, čika Pera. U odsustvu redakcije AP, plasirali smo vam nekoliko tekstova vezanih za slučaj „Pera Luković protiv levice i desnice.“
Svi koji su napali Peru bili su oni od kojih se to i očekivalo, a očekivalo se i od svežeg B92 blogera, Duleta Maljkovića. Dule, inače moj dobar drug, i prijatelj Agit Popa, je u dobro sročenom tekstu osudio Peru zbog seksizma i govora mržnje , apropo, da li Ugrica ima sise i tome slično.http://blog.b92.net/text/1459/Lukovi%C4%87%2C%20LDP%20i%20%E2%80%9Eshvatanje%22%20demokratije/

U dužem telefonskom razgovoru koji sam vodila sa Duletom, on mi je predložio da se uključim u ovu raspravu ( neću napisati ništa više o tome, da se ne transformišem u piskutava tužibabu koja viče „smesta“, „smesta“ ), dakle, Dušanu sam objasnila da nemam potrebu da kroz komentare na B92 blogu dovodim sebe u situaciju da me tamo napušavaju dokoni pe(m)zioneri, i komentatorski all star. Ipak, ono što sam mu tada rekla, ponoviću ovde.
Pera Luković je „South Park“ domaćeg žurnalizma.
A ja sam neko ko više voli ovu seriju nego pojedine članove uže porodice i ovo je, od mene, ogroman kompliment.
Čitaj: Luković je ona istina koju mnogi misle ali se ne usuđuju da je izgovore, jer su politički prekorektni, on je duhovit na nivou Mela Bruksa, Jevrejina koji se među prvima podsmevao svojim američkim sa-vernicima koji u svakom negativnom komentaru koji im je upućen vide zli antisemitizam. ( pogledaj pod „The Producers“ )
Kao i Bruks, kao i Vudi Alen, i P.L. konstantno radi na razbijanju tabua i zagrada u okviru kojih dela domaća intelektualna javnost iz K2 ( krug dvojke ). Na ovom putu, prirodno, mora da strada politička korektnost. Pera nije ni šovinista, ni seksista, ni ženomrzac..njegove kolumne u poslednjih petnaestak godina govore u prilog ovoj tezi. Dok u jednoj zemlji na vlasti postoji kreatura kakva je Velja Ilić, opozicija mora da ima nekoga ko se sa ovakvim pojavama obračunava adektvatnim i jasnim vokabularom. U vreme kada su pisali Nušić i Sterija, razne Velje su se valjale po blatu i bole noževima a nisu sedele u Vladi - mi građansko društvo nemamo, ovu tekovinu tek treba osvajati, ali ne silovanjem nego prirodnim razvojem. Ima i onih koji to neće da priznaju, slavski gradski pokondireni "nobles" zaista živi u mjehuru u kome su ništa više do "prve badže u gomili govana", da citiram Ronalda Harvuda.

P.Luković je dragocen satiričar, njegovi tekstovi su neprocenjivi za razumevanje vremena u kome živimo, a svima onima koji se brecaju na ono što piše, mogu da kažem samo da „nisu shvatili vic“.

Dalje- desilo se i par lepih stvari koje nemaju veze sa politikom. U Dadovu je postavljen tekst Dimitrija Vojnova „72 device“, a o tome koliko je sjajno napisana ova tinejdž-komedija govori i to da su sva izvođenja rasprodata mesecima unapred. Postoji opravdana „bojazan“ da nas očekuje i film. O tom potom.
Aleksandar Radivojević je završio svoju dugo očekivanu diplomsku dramu. Njegov abnormalni, da ne kažemo onostrani, talenat ovog puta je kanalisan kroz letalnu kombinaciju Sare Kejn, Bernar Mari Koltesa i filma „Hostel“.

Kao što vidimo iz ovog malog rezimea, sranja se dešavaju, ali ima i nade. Jer, ipak, život je zakon.

NSFM i ostala glasila

13.12.2007 .

Petar Luković, Feral Tribune


Malkom i Džeri

Dok sam pre neko veče benevolentno opušten daljincem švrljao po erotskim i porno kanalima, detaljno proučavajući svaki oblik tuđinske macho penetracije na državotvornu female teritoriju u skladu s međunarodnim polnim pravom – alkoholnom greškom uletim na Prvi Koštuničin TV Program; usred studija veličine omanjeg Kosova bey Metohije, iz stolice u koju je nekako uguran bagerom i potom betoniran, razbaškareno opušten pod naslagom cementa sedi Oficijalni Državni Analitičar g. Đorđe Vukadinović i nešto, vitlajući rukama, objašnjava sugovornici u šoku Borki Pavićević.

Očajnički pojačam ton da nadčovečanskim snagama čula sluha probam da razumem cenjenog g. Vukadinovića čija šarmantna šuštavost presečena frfljanjem u sopran registrima nikako nije nesavladiva prepreka za svaku duboku ili makar pliću primisao; odjednom, voljeni Sv. Đorđe, valjda zamišljajući da ubija Aždahu, započe opravdanu tiradu o poznatom ekstremisti iz hrvatskog Ferala Petru Lukoviću čiji jezik lingue vaistinu teroriše čitav srpski narod kolektivno i pojedinačno, baš u ovom, jebem mu švrću, historijskom trenutku opće homogenizacije kad nam je jedinstvo potrebno kao Koštuničin očni tik!

Zaledih se u mestu, naravno; ispade ona čaša piva i ode u tečnu pizdu materinu; raspade se daljinac na sastavne delove, ostade g. Đorđe na ekranu da nas dignutim prstom upozori kako između hard-core nacista i hard-core Lukovića nikakve razlike nema, kako su sabornost, umerena duhovnost, dss-pristojnost i ekvidistanca jedino oružje "medijskih poslenika" u ovakvoj, svekoliko demokratskoj Srbiji gde se od takve količine nesputane slobode diše punim pušačkim plućima!

Odjednom, ničim izazvan, hor anđela negde u glavi započe pjesmu "I Saw The Light" kao inicijaciju Prosvetljenja: osetim u sebi pohotu da se pretvorim u novinarski Child hibrid: otac Ljiljana Smajlović Ugrica, glavna urednica Politike; majka - gospodin Đorđe Vukadinović; dete Luković vaspitano po svim uzusima Nove Srpske Fašističke Misli + Politike, dovoljno uljudno (hrvatski: uneređeno) da vam pokaže kako je iz Srbije mogućno Politički Korektno izveštavati, sve zahvaljujući dobronamernim kritikama proteklih tjedana upućenim raspolućenom Lukoviću, ovim redom: B92, Politika, Kurir, Press, RTS/DSS, Nova Srbija, Stara Srbija, Udruženje "Naši", Srpski Ravnogorski Pokret, majka Vukadinović & rođaci na internet sajtu "NSFM", otac Ljiljana Smajlović Ugrica, Mirjana Bobić Mojsilović, Ratko Dmitrović, Jelena Milić- Maljković, Miroslav Lazanski, Slobodan Antonić & Gang Of Dveri, Večernje novosti, Glas javnosti, Sutra, Tabloid, čeka se još priopćenje Vladimira Putina glede Lukovića pa da se raspilavimo od sreće što je otkriven Državni Neprijatelj No. 2, tik iza Čedomira Jovanovića! Skrušen u poniznoj snishodljivosti, pokajnički vam poklanjam kolumnu po meri Osveštenog Petra Lukovića: Novi Čovjek za Novo Vreme!

* Svakom srpskom patrioti srce je moralo ubrzano zakucati onog časa kad je saznao da je veličanstveno mudri, nadnaravno inteligentni, vispreni, šarmantni, pravoverni, međunarodnim pravom uspešno izlečen, beskonačno humani Vojislav Koštunica lično izdejstvovao da se drugarici-pevačici Slađani Milošević preko reda dodeli Nacionalna umetnička penzija! Vizija stvarnosti u kojoj Naš Vođa nalazi vremena da brine o Pojedinačnim Pevačkim Penzijama (PPP) govori više od tisuću riječi: ne samo da je Slađana snimila ključne patriotske singlove od kojih je zavisila državnost Srbije ("Ja sam sexy dama", "Amsterdam") nego je dobrovoljno, recentnih tjedana učestvovala u billboard-kampanji "Kosovo je Srbija" što je sasvim dovoljan razlog da se Umetnici obezbedi prevremena državna penzija!

Neosnovane kritike da pomenuta Drugarica ništa pristojno nije snimila već četvrt veka - samo su klipovi koji se podmeću u Koštuničin vlak čiji je mašinovođa dražesno piskutavi g. Vukadinović zvani Visoki C. Možda je duet Slađana/Đorđe uz vokalni tik g. Koštunice onaj čarobni trenutak kad će Svijet shvatiti koliko se grdno ogrešio o srpske seksipilne umetnice? Samo predlažem, politički korektno ne insistiram.

* Unutrašnji neprijatelj hronično alergičan na sadržaj besprizorno otvorene Politike za svaku vrstu provladine kama sutra-poze, u svojoj ekstremnoj oholosti propustio je da primeti da je glavna urednica "najstarijeg lista na Balkanu" na naslovnoj strani u subotu 8. decembra najavila rubriku pod požudnim sex naslovom u stihu "Malkolm i Džeri u srpskoj veri". Tko je pročitao, umalo nije odlepio: Malklom Tisington iz Londona i Džeri L. Bramli iz Kolorada - javlja Ugricino ženidbeno glasilo - nisu se međusobno venčali kako bi se bizarno moglo pomisliti, nego su pojedinačno, svaki za sebe, pokršteni kao pravoslavci, pod paskom kumova: prvi kum je Velimir Ilić, najslavniji srpski ministar; drugi kum je Gojko Rabrenović, po profesiji "srpski četnički vojvoda", čovek koji je Malkolmu i Džeriju podario "zvanje srpskih četničkih kapetana"!

Umerena i nadasve cool Politika s dopisničkom radošću piše kako su Četnik Englez & Četnik Amerikanac prihvatili politički program "Otadžbinskog pokreta Ravna Gora", da su bili fascinirani naprednim "četničkim idejama", sve mislim da su morali proći kroz obaveznu ravnogorsku probu - da nešto živo prikolju, da puste bradu i istu gurnu u masnu gibanicu, mašu barjacima na Ravnoj Gori, siluju koju Bošnjakinju ili doniraju Ilićevu "Novu Srbiju" - ali je, politički korektno pomisliti da su se Malkolm & Džeri poreski iskreno posvetili Pravoj Veri zbog manjih stopa ili shady-investicija u kojima se verski ništa ne pita, jer nije uljudno, a mi držimo do uljudnosti, otkud vam pare? Važno je, prijatelji, da su Malkom & Džeri srećni; još je srećniji Velimir Ilić; najsrećniji je Vojvoda Gojko koji je dobio 2 bradata inozemna kapetana s nožem u zubima; kad će se, bre, Hrvatska pohvaliti ovom viješću s naslovne strane?

* Vukadinovićev gen proradio u meni; jeste na Dan ljudskih prava 10. 12. usred Beograda bilo fašista, nacista, desničara i ostalog ološa koji su se malo zaneli desnom rukom u obliku pozdrava Vođi - ali "ne više nego u ostalim zemljama", što bi rekao Guru Nove Srpske Nacističke Misli; čak se ni njihov singing repertoar ("Ratko Mladić", "Ubij, zakolji da peder ne postoji!", "Ustaše", "Ubij pedera", "Biće mesa, klaćemo Hrvate", "Spasi Srbiju i ubi se Borise", "Dobićete batine") nikako ne sme shvatiti jednoznačno; reč je o "spontanitetu", kaže Mother Vukadinović, o "revoltu" onih koji ne prihvataju da nam se amputira petnaest odsto teritorije, što je od sada univerzalni alibi za svaku vrstu nasilnog stresa; medijska sreća da su uz ove srpske junake ("Obraz", "Srpske Dveri") stali svi državotvorni mediji - ispravno smatrajući da sve to nije previše bitno ili da je reč o ekscesu ili o izolovanom incidentu - psihološki nas je smirila. Dakle: nema fašizma u Srbiji. Dakle: sve je u redu. Dakle: Kosovo je Srbija. Dakle: Malkolm i Džeri u srpskoj ravnogorskoj ali ipak homoseksualnoj vezi! Nek im je sa srećom!

PPS: PC text Petra Lukovića sukladno je oblikovan PC zvucima sledećih bandova: The Durango Riot, The Do, Zico Chain, White Owl, Woodface, The Velocet, The Proton Energy Pills, Germans, Fortune Drive, Headtrip, Marah, Plumerai, Teletextfile, The Ginger Envelope, The Satelitters, The Sweet Vandals, Zin.

MILUTIN

Sa nedopustivim zakašnjenjem koje je uzrokovano tehničkim problemima, prenosimo odličan text Milutina Petrovića o slučaju "Luković protiv b92"

25.11.2007

Milutin Petrović

Ja sam Pera Luković

Koliki samo moraš da budes bolid da bi onakvim rečima napao stilsku figuru koja se zove Pera Luković.
Naslov je takođe stilska figura, ja sam ustvari Milutin i sem imena imam jos nekoliko stvari kao definiciju svog postojanja ovde i sada. Jedna od njih je - ja postojim da bih umnožavao DVD-je sa snimcima nastupa Bila Hiksa. Bil je jedan postprorok rodjen u Ostinu u Teksasu koji se svetu lažno predstavljao kao komičar. Ako ne znaš vidi na primer ovo:

Eto, Bil recimo kaže da je MC Hamer (američki muzičar) pušio kurac sotoni. I ne samo da to kaže, nego na sceni izvodi igrokaz kojim pokazuje kako to izgleda. Pri tome urla i ispušta neljudske glasove. Prijatelji iz B92 se ponašaju kao kada bi menadžer za korporativnu društvenu odgovornost izdavačke kuce EMI tražio da se spreči da Bil vrši napade na zaposlene u njihovoj kući, te da prestane sa najprizemnijim uvredama i kvalifikacijama. Sem toga Bil je naše odeljenje marketinga pozvao na samoubistvo čime se ogeršio o hrišćanstvo.

Svaki čovečuljak u svom mozgiću može naći misli koje će opravdati bilo šta što uradi u životu. Na primer možeš napisati ona saopštenja a sada reći - ma, daj, sad će da mi porede Peru i Bila Hiksa. Ali baš to su uradili, baš to. Našli se na strani suprotnoj od Bila Hiksa. A zamisli samo kakav je to bedak kada se nađes na strani MC Hamera protiv Bila Hiksa. Priznajem da sam više puta u životu psovao Olju na televizoru popizdevši zbog onoga sto govori. Takodje sam i Danici "izgovorio" svašta zbog veoma lošeg kvaliteta onoga sto radi. Za Gordana nikada nisam imao ništa ružno da kažem, sem možda to da nikada nisam voleo tu njegovu DJ muziku... Ali ja te ljude zaista volim i stvarno mi je krivo da ih vidim na strani koja je ovakvim saopštenjima protiv Bila Hiksa. Baš je bre bedak.

Da li se možda ne slažemo oko toga da je Pera srpski Bil Hiks? Sasvim je jasna i apsolutno javna pozicija koju je Petar sa potpunim predumišljajem uzeo za sebe. Apsolutno jasan lik koji sumanuto iskreno, kao opsednut, govori istine koje se inače u pristojnom društvu ne govore. To se nekada zvalo dvorska luda, amerikanci to zovu "stand-up comedian", kod nas su to humoristi kolumnisti. I to je očigledno Pera. On u svakom trenutku ima sasvim jasno odvrnut volume na desetku. On je kao Zoran Radmilović koji celog Radovana glumi krešteći, derući se kao magarac, praktično imitirajući glumca koji šmira. To je ta figura, da li se razumemo? To se koristi da bi se bolesnim i nepristojnim društvima nešto važno reklo. I ta stvar ne može da se folira, za to mora da si autentično nadahnut. A šta je nadahnuće katedralno pokazuje Bil Hiks. Pera je srpska količina toga, ali još uvek najbolje što imamo. Koliko moraš da si na pogrešnim drogama da bi omašio suštinu onoga što Pera radi?! Podjednako moraš da si glup koliko Dobrica Ćosić kada savetuje svoju naciju šta da radi. Stvarno su ispali pušači sataninog kurca, eto to je stvarno jedino što može da im se kaže a da se čovek ne ogreši o plemenitost istinite tajne našeg zajedničkog postojanja.

Ovom glupom dešavanju sada terciraju i razni ljudi koji stvar komentarišu seireći zbog nekih ranijih ličnih problema sa Perom. To je ok. Neko kao što je Pera ne traži milost i ne treba niko da ga štedi, ali prosto to je sada jedan paket koji ide uz glavnu struju...
Svi smo isti. Obe strane i taj rad...
Znači imamo i tu svinjariju, kao svi su isti - Radikali i LDP, Pera i Šešelj. Ej bre! Alo, pa ko god tako nešto izgovori nije zaslužio da se raspravljamo. Taj ili je nepopravljivo glup ili je takva hulja da je stvarno protiv elementarnog ličnog dostojanstva sa njim se objašnjavati.
Ali evo, preslišajmo se još jednom. Postoji na primer jedan pesnik, zove se Bob Dilan. On je sredinom šezdesetih, za vreme rata u Vijetnamu napisao stihove:

And I hope that you die
And your death'll come soon
I will follow your casket
In the pale afternoon
And I'll watch while you're lowered
Down to your deathbed
And I'll stand o'er your grave
'Til I'm sure that you're dead

Dakle, navodni pesnik priziva smrt drugog čoveka. On čak kaže da želi da ta smrt nastupi što brže i da će stajati nad grobom preminulog dok ne bude siguran da je ovaj zaista mrtav. To nije pesnik, to je ubica po svemu isti kao oni koji bacaju bombe na Vijetnam. Da li je to ono što vi hoćete, to je taj vaš "glas generacije", čovek koji suprotno svim pozitivnim običajima lepe umetnosti, priziva na nečiju fizičku likvidaciju. Pa niste li vi isti kao oni koji su ubili Kenedija?
Hoćete toga da se igramo? Ili smo na strani Boba Dilana i razumemo njegov pravedni gnev? A Pera? To što je on gnevan na vas, na takav način kako on to radi to je tako nepravično, zar ne? Ne podseća vas na vaše mlade dane i radove? Na primer na vaše početke u novinarstvu, kritici...
Ili da pitamo Pikasa zašto na Gernici nije prikazao i drugu stranu. Nego samo fašisti ne valjaju. A to što su ovi u gradiću Gernika bili komunisti koji nisu poštovali ljudska prava, toga nema kod tog mazala Pabla Pikasa...

Ej bre ljudi, jeste li normalni? U zemlji Srbiji takve stvari izjednačavati kao što su Pera Luković i Vojislav Šešelj pa to stvarno nešto govori o vama. Da li je moguće da ste na toj strani logike? Tako nisku i ponižavajuću poziciju ne želim ni najcrnjem ratnom zločincu a ne ljudima koje volim i koji su moji drugari celog života.

Ok, dolazimo do onih koji brane svoje drugove. Jebiga, ne može niko, pa ni Pera da priča tako vulgarno o mojim drugarima. Hmm... a šta da radimo sa istinom? Da je gurnemo pod tepih? Zašto je Pera napisao jednu osvetoljubivu zajebanu rečenicu o Gordanu? Zašto? To više nije važno, zar ne? Zašto je Pera napisao par uvredljivih rečenica o Olji i Danici? Alo bre, pa godinama sedi nas desetine hiljada ljudi gledamo i slušamo vaše emisije i sve vreme psujemo, besni zbog "sistema vrednosti" koji se tu zastupa. I baš ih briga za to, ne dodiruje ih to sa visina kombinacija o poenima gledanosti i koktela sa političarima. Zato se Pera i dere i psuje, da bi to došlo do njih. Tako se postaje onaj za koga Bil kaze da puši kurac satani! Can you dig it!!!
Dobro jutro u Srbiji gde postoji LDP i gde jedan LDP ima poslanike u Parlamentu i ti poslanici neće da se utale sa postojećom šemom i gde taj isti LDP ima sajt na kome se čitaju ovakve rečenice. Recite nešto istinito pre nego što vam sotonin kurac zapuši usta zauvek.
p.s. Ako imate neki problem sa rečima napisanim u ovom tekstu ili u tekstovima Petra Lukovića, prebacite program na B92 i Rode, da vam se odmore uši od psovki...

ADSL

AP selidba gotova. Čekamo ADSL još dva - tri dana a onda....Nastavljamo gde smo ono stali.