DŽENAZA ZA KUSTURICU

„Oprosti Bože Vilisu Brusu za sva sagrešenija voljna koja je počinio na filmu i van njega, noću ili danju... živeo je i umro muški, neka mu je laka ova srpska mokrogorska zemlja.“

Dok pop čita opelo pokojniku odzvanjaju taktovi posmrtnog marša, narikače jecaju. Sledećeg sekunda buldožer brutalno zatrpava jamu kraj koje ožalošćena familija već uveliko plete kolo.Činom sahrane lošeg filma juče je na Mećavniku Emira Kusturice u Mokroj Gori počeo filmski festival „Kustendorf“. Za pokojnika izabran je holivudski hit „Umri muški“, a sa pokopanim sandukom sahranjena su kopije sva četiri dela ovog filma. U povorci koja je prodefilovala ulicama Drvengrada bio je čuveni ruski reditelj Nikita Mihalkov, krstaču sa imenom pokojnika - filma „Die hard“ (ispisano ćirilicom) nosio je Stribor Kusturica, a rolu u popovskoj mantiji odradio je Nele Karajlić.

Blic, 15.01.2008.


I zamislite sad da Robert Redford svečano otvori svoj „Sundance“festival tako što polije kofu govana na kopiju filma „Arizona dream“ Emira Kusturice. Pa se onda, na tradicionalnoj „Vanity fair“ žurci posle dodele Oskara, Rasel Krou popiša na dvd na kojem su „Život je čudo“ ili „Zavet“, a dok to radi Ridli Skot i Tod Hejns navijaju i, već pripiti, dobacuju : „ I nabijem na onu stvar ja i tog masnog Kurcuricu, i onog buljavog Mihalkova i kratkoprstog Koštunicu i njihov bedni festivalčić u dupetu sveta“.

Sad smo to zamislili i shvatamo da ne bi bilo lepo, zar ne? Bilo bi odvratno, zar ne ? Nedostojno i nisko i nimalo duhovito.

U čemu je onda razlika između ovih nemogućih primera, i onog mogućeg, koji se juče odigrao u nezavisnoj državi Mokroj gori, u tzv. „Kustendorfu“- lepom i ne tako malom parčetu Srbije koje je, kao što vidimo, vrlo otuđivo, već nezavisnije od Kosova, u kome njegov vlasnik, nekada poštovan i uspešan filmski reditelj, određuje koji će kanali da se gledaju i kolika će putarina da se plaća.

Pred očima mladih i starih filmadžija, odigrava se sprdačina sa pravoslavnom sahranom, činom koji nas inače ne potresa, osim kad ga upriliče navodni vrli ortodoksi.
Od prominenata tu su i stari antikomunistički profiter Mihalkov, Miloševićev fan Handke i Premijer zvani 11%.

Ovo pagansko orgijanje, zaliveno rakiicama i parama iz budžeta Ministarstva za Kusturu, događa se bez ikakve reakcije Tuck-a ( zvaničnog distributera kompanije Fox ), bez reakcije domaćih filmadžija ( koji znaju koliko je teško snimiti ikakav film, a kamoli blokbaster sa puno efekata ), bez reakcije advokata koji se bave autorskim pravima
( sahranjivati glumca koji je živ je nekakva povreda dostojanstva i nanošenje duševne boli, zar ne? ).
Ako ovaj događaj ( ukop filmskog dela ) uzmemo u razmatranje kao konceptualni rad, ili performans, videćemo da je i tu promašena poenta. Die Hard 4. nije ni najskuplji niti najgledaniji film protekle godine u USA pa samim tim ne simboliše ono što su organizatori na Mokroj gori izmaštali – ovo ostvarenje nije prvi primer za njima omraženi „holivudski način“.Zanimljivo je da je Vilis desničar, koji je želeo da se bori protiv Arapa u Iraku i Avganistanu, što ga ideološki neobično približava Nemanji, koji se tokom ratova u Jugoslaviji ne-činjenjem i ne-osuđivanjem stavio na stranu na kojoj je i dalje.

Nisu bitni reditelji, niti imena filmova. Važna je grozota, zadriglost, pijanost, retrogradnost ove bolesne ideje kojom se ponižava neko ko je ni kriv ni dužan za duševni „šmerc“ koji prati onog ko je organizovao ovaj blam nad blamovima – nije Vilis kriv što „guru sa Mećavnika“ više ne može da vidi ulice svog detinjstva, da oseti "delić atmosfere" koja ga je inspirisala da snimi dobre filmove zbog čije slave i dan danas snima loše, nije ćelavi Brus kriv što kosmati Nemanja neće nikada više moći da prošeta Sarajevom, i što se „nikada više neće vratit u svoj rodni grad“.

Sve ovo sigurno boli, mnogo više nego što iko od nas može da zamisli. Kusturica živi u paklu, okružen toksičnim isparenjima mržnje, i ljudima koji su sramotno breme Srbije.

I zato ovo „art-opelo“ nije održano za jošte živog Brusa Vilisa, već je to bila dženaza za, sinoć zauvek nestalo, dostojanstvo i kredibilitet Emira Kusturice.

*

Na ovu temu, iz prve ruke, odlican tekst

http://sitanvez.mooshema.com/2008/01/22/veliki-bal-kod-sotone/#comment-640