TOTAL REQUEST LIVE

Govor Vladimira Popovića na završnoj Konvenciji LDP

"Iskoristiću prednost koju gost na političkom skupu ima i obratiću vam se, ne vodeći računa o programu ili statutu, stranačkoj disciplini ili socijalno poželjnoj političkoj korektnosti, ali ipak kao glasač LDP-a i na ovim izborima, glasač Čedomira Jovanovića.
Ovi izbori, kao uostalom i politički život u Srbiji, odvijaju se neravnopravno, uz pritiske i pretnje, veštački pokrenute teme, da bi u stvorenoj atmosferi straha bili obesmisljeni i svedeni na nekakve dve, navodno jedine, mogućnosti i nazvani izborom između dva puta.
Rastrčali su se samozvani analitičari, profesionalni simpatizeri, skribomani, blogeri, kolumnisti placenici, spin doktori, istraživači, da nam objašnjavaju izbornu matematiku, procente i logiku praveći od ovih izbora lakrdiju, svesno nas terajući da zaboravimo gde i kako živimo - naročito poslednjih 5 godina.

A živimo u zemljii u kojoj se svakodnevnim kreiranjem afera, trovanjem javnosti kroz plaćene medije, kontrolom istine i zamenom teza, pokušava samo jedno - izbegavanje odgovora na pitanje svih pitanja, odgovora bez koga Srbija ne može da ide dalje.
A to je odgovor na pitanje: Ko stoji iza ubistava Zorana Đinđića i zašto?
Na prvi deo pitanja, odgovorio sam još pre nekoliko godina, nabrojivši svakoga od tih zločinaca pojedinačno. Danas oni to više ne kriju već kristalno jasno, sami daju odgovor i na drugi deo pitanja - zašto su ga ubili.
A ubili su ga da bi izveli puč i preuzeli vlast, da bi Srbiju vratili sa puta na koji je on sa narodom poveo posle 5. oktobra, sa puta u EU i demokratsko društvo, i vratili nas u mrak prošlih vekova, prodajući nas KGB firmama, nudeći u bescenje Putinovim oligarsima, a samo zarad očuvanja ličnih karijera i skrivanja istine o zločinima koje su činili poslednjih 50-ak godina.
Upravo se oko tog ubistva i oko sudskog procesa koji se tim povodom vodi, prelama sve što se danas u Srbiji dešava, uključujući i ove izbore.
Ako i dalje postoje oni koji ne žele da veruju da iza najstrašnijeg zločina, prema ovome narodu, u 21. veku, učinjenog 12. marta 2003, stoje bračni par Koštunica-Radović, uz Ljiljanu Nedeljković, Nikitovića, Tomića, Bulatovića, Jočića, Nalića, Tijanića i to tako što su, zloupotrebivši Vojnu službu bezbednosti, pre svega onaj deo blisko povezan sa jednom od frakcija ruskog KGB-a i uz pomoć ratno-kriminalnog lobija u MUP-u i DB-u, stvorili političku zaštitu kriminalcima, pruživši im institucionalni okvir.
Ako takvih zaista još ima, neka sami pogledaju šta danas rade sa Srbijom Koštunica i njegova banda, gde Srbiju vode, kako se i kome prodaje NIS, kakve poruke šalju demokratskom svetu, ili kako su od ruskog ambasadora stvorili visokog državnog funkcionera. Bez istine o tom ubistvu ne može se ni ići dalje, bez otkrivanja političkih mentora tog ubistva nema demokratizacije Srbije, pa ni demokratskog predsednika.
Zbog toga je nametnutu temu o "najozbiljnijim kandidatima" Nikoliću i Tadiću, smatram lažnom. I zato moj glas ide jedinom kandidatu, koji zna da bez spremnosti da reši političku pozadinu tog ubistva nema demokratskog predsednika - Čedomiru Jovanoviću.
Jer, nema "ozbiljnih kandidata" među onima: od kojih je jedan najavljivao ovaj zločin i tome se radovao i onoga koji je sve učinio da se ovaj zločin zataška i naručioci ne kazne. Ne može biti demokratski kandidat onaj ko je tim ubistvom dobio sve - i stranku i funkciju, moć, uticaj, Zoranove glasove, a sa druge strane je uradio sve da se od tog Zorana distancira.
U čemu je razlika između onoga ko javno kaže da je Zoran bio mafijaš, i kao mafijaš ubijen, I ovoga, pristojnog, čija je "zvanična politika stranke" to isto, samo se to javno ne govori ali se činjenjem dokazuje.
Ne mogu biti ozbiljni kandidati oni, od kojih jedan nema ni jedan razlog da bi se za njega glasalo, a ovaj tzv. demokratski, samo jedan - da se ne bi glasalo za onoga prvog.
I zbog toga glas za demokratsku Srbiju mora da ide zaista jedinom ozbiljnom demokratskom kandidatu - Čedomiru Jovanoviću.
U nedostatku političkih i logičkih argumenata, stvaraju atmosferu straha, plaše narod povratkom nedemokratskih i opasnih snaga, mračnih sila iz 90-ih i na taj način opravdavaju ovaj veštački stvoren izbor između navodno jedina dva puta.
I to radi onaj ko je te snage i vratio u politički život, isti onaj koji je sa tim retrogradnim snagama, krađom, doneo ustav, onaj koji je glasovima Zoranove stranke uz pomoć mračnih sila izglasao rezoluciju kojom je građane Srbije stavio u zatvor. Dok smo na vlasti bili Nataša, Čeda, Vesna, Žarko, Vladan, Nenad, ja... Radikali nisu imali ni 10 %, a DSS ili G17 nisu ni postojali. Zato je na ovim izborima glas za Ćedu i glas za povratak svih koji bi te retrogradne snage vratili na mesto koje i zaslužuju, podjednako efikasno kao što su to radili i tad.
Razlozi zbog kojih se ovakve teme nameću građanima, leže u činjenici da bi ovo stanje političke letargije trebalo da ostane zauvek i da se stalno bira između mraka i tame i kako nikad Čeda, ili neki novi Čeda, ne bi mogao da nastavi tamo gde je Srbija zaustavljena 12. marta. Da se više nikada nikome ne pruži šansa, nego da se završetkom privatizacione pljačke, zacementira sudbina Srbije, koju će voditi deset porodica Miloševićevih tajkuna, ratnih zločinaca, Zoranovih ubica i onih koji su im to oprostili.
Jer da je Čeda imao pravo na normalan, objektivan i istinit razvojni politički put, danas ne bi postajao strah od neizvesnosti, kao ni dileme oko toga koja bi to politika trebalo da pobedi u Srbiji - i to već u prvom krugu.
Ovako, posle 4 godine vladavine tog "demokratskog " kandidata , vratili smo se 10 godina u prošlost , sa restituisanim Miloševićevim društvenim vrednostima, sa uništenom Zoranovom strankom i političkom vizijom, izmesanim društvenim normama koje formiraju mafijaško - tajne službe i njihovi kriminalni mediji u cijem je osnivanju itekako veliku ulogu imao i ovaj tzv. demokratski kandidat. U licemernom društvu kao što je naše, gde se malo pamti i još manje misli, nije teško da ovaj kandidat bude proglašen socijalno poželjnim i da se u njegovu aktivnu podršku uključe mnoga ugledna imena, spremna da traže podršku za svog kandidata.
Bilo bi lepo da nam neko od njih, jasno odgovori - da li traže još jedan mandat da bi se njihov kandidat ponovo izvinjavao mafijašici, Arkanovoj udovici, hapšenoj tokom Sablje zbog pripremanja alibija Zoranovim ubicama,
ili mozda traže još jedan mandat da bi on mogao da nastavi da uz pomoc narko dilera i dalje širi teoriju trećeg metka i tako ruši optužnicu protiv Zoranovih ubica?
Možda traže naše glasove kako bi i narednih 5 godina preko svojih savetnika , a kroz svoje Presove i Kurire, i dalje širio laži o Čedi, LDP-u, Zoranu ili meni ?
Neka jasno kažu da traže podršku za čoveka koji nema političku viziju niti bilo kakve ideje, osim da uništi LDP i svakoga ko je spreman da radi ono što on nije.
Mogao bi jedan od mnogobrojnih pozorisnih direktora, prilikom javne podrske tom kandidatu,da nam kaže - je li to podrška i nerasvetljavanju ubistva vojnika u Topčideru, skrivanju ratnih zločinaca, rušenju presuda od strane suda na čijem čelu njihov kandidat drži Vidu Škero?
Kada ga njegovi savetnici slikaju pored Zoranovog lika ili kada ga neko podržava tvrdeći da je nastavljač Zoranove politike, neka nam kažu je li to podrška još jednom mandatu Tijanića na čelu RTS-a, Jočiću, Mihajlovu, Bulatoviću..
Pošteno bi bilo da borci za ljudska prava i demokratiju, spremni da založe svoj kredibilitet za njihovog kandidata, kažu da li to rade da bi Tadić mogao ponovo da ima razumevanja za nacisitičke tribine na kojima se veliča pokolj u Srebrnici?
Neka neko od onih koji tvrde da je glas njemu, nastavak Zoranove politike, kaže da će i dalje našim parama davati finansijske nagrade Zoranovim ubicama, kako to ovih dana čini njegov ministar pravde, "nagrađujući" jednog od glavnih organizatora tog ubistva- Acu Tomića?
Uostalom, neka otvoreno kažu da li traže glasove građana da bi oni još 5 godina gledali kako njihovog predsednika ponižavaju i ismejavaju, ucenjuju i vređaju ?
A ni sam Tadić ne traži glasove od nas. A i zasto bi tražio glasove od izdajnika, nato plaćenika, narkomana, kriminalaca ili ekstremista , kako nas sve naziva. Ima on dosta glasova za sebe :od Lihtovih do Emira, od Dodika do Rasima, od Tržanke do Čanka, Amfilohija i Ugrice do Žarkovica i Kesića, Miškovića i Cizelja, do Bulatovića i Balinovca.
I zbog svega rečenog, želeo bih kraju da nas sve podsetim, da je Čeda pre 2 godine, uradio nešto, što niko od nas nije smeo ni umeo ili nije želeo ni hteo. Iako se hiljade nas bavilo politikom, na ovaj ili onaj način i bilo nezadovoljno postojećom političkom ponudom, jedini koji je imao dovoljno hrabrosti i političkog instikta da formira stranku i krene, u tada, naizgled, besmisleni rat, bio je upravo on sa malom grupom hrabrih istomišljenika. Za to moraju da dobiju našu ogromnu zahvalnost!
Kada su godinu dana kasnije raspisani izbori, i kada se opet pojavila lažna dilema da li na njih izaći ili ne, da li će to štetiti nekakvom demokratskom bloku i kada je ponovo podmetnuta teza da ta politika nema podršku građana, Čeda je opet, sa grupom najbližih saradnika imao dovoljno hrabrosti i političke intuicije, da pokaže da to nije dilema, već jedini način kako se može i mora boriti za svoju državu, svoje građane i evropsku i demokratsku budućnost ove nesrećne zemlje .
Došli smo do tačke kada oni to više ne mogu da urade sami. Moraju pored naše podrške da dobiju i mnogo više. Naše aktivnije učešće, hrabrost u donošenju odluka, spremnost da u ovoj borbi damo više nego što smo do sada navikli. Samo tako, i samo na taj način ova politika može da postane dovoljno uticajna da bi menjala Srbiju. Zato glasamo za Čedu, do svakog novog procenta, do svakog novog glasača, do novih izbora, do konačne pobede!"