BELA EVROPA

Zaobilaznica za civilizacijsku korektnost*


Da li u inostranim novinskim kućama imaju ikakvog pojma o tome šta se piše u njihovim licencim izdanjima u SCG? Da li im neko prevodi ovdašnje tekstove, upućuje na to ko su ličnosti kojima se novinari bave, i da li iko ume da pojasni prethodne zasluge onih o kojima se blagoglagolji? Na ova pitanja navode dva teksta, jedan objavljen u novembarskom broju magazina ELLE a drugi u nedeljniku STORY. Pod naslovom „KATEGORIJA ZA SEBE“ ELLE predstavlja manekena~voditelja Boška Jakovljevića. Pa se tu kaže „rečenicom Ćao, ovo je City,pre desetak godina razbijena je klasična televizijska sterilnost, ozbiljnost...Grupa mladih, ambicioznih, i po svemu drugačijih ljudi pokrenula je malu TV revoluciju...“ Fakat je da su bez njihove lustracije ostale mnoge frustracije ali, i bez ličnih netrpeljivosti, a ako govorimo o TV novinarstvu, pojam REVOLUCIJA se u ovoj zemlji vezuje za neke druge persone. Mada, prva prava asocijacija su neki treći ljudi. Na primer, oni koji su organizovali studentske prosteste, potom građani koji su se mrzli 88 dana, zatim klinci koji su hapšeni i krvnički prebijani dok su se, u isto vreme, na svom matičnom kanalu, ovi „ roze revolucionari“ fascinirali novom Jececinom silikonskom dojkom, Bajoneovim projektima za materijal i Leontininim, uvek dinamičnim, ljubavnim životom. Ta i takva revolucija, bolje da nikada i nije pokrenuta. Bolje da je Zorica ostala u stajlingu IBARAC 79., i da je PINK, ako ga je već moralo biti, ostao „ruralni“ kanal. City, kopipejstiran tadašnji MTV news, samo je promovisao mogućnost mešanja baba i žaba, dupeta i milibrota, pa su mnogi mladi, omađijani spojem „patriotizma“, belih bundi i šaniranih Diora, i dan danas ostali na tamnoj strani utoka, zatemnjenjih stakala i masovnih ubica kao večitih idola.

Oni koji su svoju borbu započeli 9.marta a privremeno je završili devet godina kasnije, 5.oktobra, već su navikli da stare režimske opsenare gledaju po ceo dan u treš novinama i na nemoralnim kanalima. Ali, poetični, skoro nostalgični ton kojim se opisuju „prvi koraci“ Sitijevaca, koji su bensedinski poslužili za zaborav tada tek završenog, četvorogodišnjeg rata i to sve u magazinu renomiranog stranog brenda...Svest i savest trenutno nisu dostupni. Pokušajte kasnije.

Story je startovao beningnim izveštajima sa premijera, ko i kada se lepo proveo i ko i gde je uživao u koncertu. A onda, u poslednjem izdanju, priča naše „poznate manekenke“ o tome kako ne može da nađe dečka od kad je raskinula sa fudbalerom Pjerom Bojom ( za manje informisane, čovek je crnac ). Tekst je neutralan, uz ne baš previše osude za rasizam budućih udvarača mlade dame, a najzanimljivije sledi na narednoj strani. U anketi magazina, poznate ličnosti komentarišu ovaj problem( !? ) Pa će tako manekenka Tamara Paunović „Ja se nikada ne bih zabavljala sa crncem, JER NIKADA SEBE NE BIH MOGLA DA ZAMISLIM U TOJ POZICIJI.Nisam rasista,ali sam možda tako vaspitana. Jednostavno, ovo je Balkan.“ dok se voditeljka Sanja Marinković ne seća da ju je u skorije vreme uopšte privukao neki čovek, „NAROČITO NE crnac“. Svetlo u tami je pevačica Tržan, koja propagira jednakost, mada je dodatno nadglasana poslovično „mega tolerantnim“ Borom Čorbom. Šta raditi sa ovakvom anketom? Najbolje, ne objaviti je. Ili barem lažirati. Jer, te, i tako vaspitane „urbane devojke“ su modeli za neke tinejdžerke, koje će, kada jednom poodrastu i kroče nogom zapadno od Horgoša, ostati zabezeknute. To je Evropa. Tamo žive mnogi ljudi koji nisu beli, koji nisu pravoslavci, a ima čak i onih koji nisu hrišćanske vere. I totalno je demode govoriti o tome da li je neko crnac ili belac. Neko će pomenuti hipokriziju političke korektnosti, ali to su pravila ponašanja u civilizovanom svetu. Pa, ko hoće nek izvoli, ko neće, nek uskoči u vremeplov za nazad. Srećan put i dobar provod!

*text objavljen u Glasu javnsoti 09.12.2005.