BLOODY FAIRYTALE

PRENOSIMO DEO INTERVJUA KOJI JE BILJANA PLAVŠIĆ DALA POLITICI. GLASILO „PRVE“ SRBIJE I APOLOGETA LAZANJSKI POKAZALI SU ŠTA SE DOBIJE KAD SE UKRSTI POETIKA IZ KOLUMNI MIRE MARKOVIĆ ( VIDI POD „DUGA“, DEVEDESETIH ), I PROVOKATIVNOST PITANJA, SLIČNA ONOJ KOJU JE POKAZAO M.VUČELIĆ KADA JE POČETKOM TIH ISTIH DEVEDESETIH INTERVJUISAO S.MILOŠEVIĆA...



Фрови, новембра – Железничка станица у правој пустари, дрвене кућице, тек понека зидана, једна улица с два ресторана брзе хране које држе Турци, хотел с директним погледом на возове који пролазе, а чији власник Грк стално уздише за топлим југом – то је градић Фрови неких 200 километара западно од Стокхолма. Десет километара северније од Фровија, усред равнице на обали мочваре обрасле трстиком и грањем, налази се најстрожи женски криминалистички затвор у Шведској, Хинсеберг.


.Да ли Вас медији опседају за интервјуе?

– Тренутно имам око 150 захтева светских редакција ради интервјуа и све сам их одбила, наравно, осим „Политике”. Огорчена сам на медије јер њима могу и да захвалим за мојих 11 година пресуде.

.Мислите на случај генерала Ратка Младића?

– Мислим да је он честит човек, али то око Сребренице не знам. Знам да је увек поштовао жене, мајке, свеједно које нације. Увек је говорио да све мајке исто пате. Али, не знам да ли је то у Сребреници могло да се догоди без његовог знања.


Из собе сам морао да изађем први. Затвореница број КВВ-56 остаје последња.

Напољу се већ смркавало. Мрак шведског севера. Зима поларне ноћи...

Мирослав Лазањски