Pinch me if you heard this one before...TOMAS PINČON, PROTIV DANA

Mišiko Kakutani nikada nije štedela pisce, čak ni ove stare, iskusne, opšte poštovane, nominovane za Nobela...Ko je Mišiko Kakutani? Pa je l’ gledate vi Seksigrad ili šta? To je ona što piše književne kritike za New York Times, koja kao, pohvali knjigicu koju, kao, napiše junjakinja Skeri Bredšo. ( Mišiko je na komade sekla i Mejlera i Rušdija, a kao voli Kerinu papazjaniju, come on! )

O Mišiko ćemo drugom prilikom, nego vratimo se Pinčonu.

Tomas Pinčon, jedan od najboljih, najinovativnijih i najpoznatijih američkih pisaca, na pragu svoje sedme decenije objavio je novi roman AGAINST THE DAY. U prethodnim tekstovima pomenuli smo Gonkurisanog Litela, i njegovih 900 stranica. Mali, pali. Stiže tata Pinč, sa knjigom obima, ni manje ni više ali 1085 strana. Wow!

Posle devet godina odsustva, jedni kritičari bale, a drugi se žale. Kao i uvek kod Pinčona ( Objava broja 49, Gravity rainbow, Vineland etc. ) u knjizi se prepliću dokumentarni realizam i halucinacije, konzumira se bezbrojni varijetet narkotika, otkačenog seksa i barem nekoliko storilajnova ( tokova priče, valjda? ) koji se ukrštaju. Stari levičar ne zaobilazi ni svoju ideologiju, uvek je provuče, kao čokoladnu mrvicu na jagodi na šlagu na torti...Oh yeah ( ovo ja više za sebe )

KO ? Tri brata žele da se osvete za očevu smrt. GDE ? Amerika i Evropa KAD ? 1893.-1920. Tu su i braća Marks, koji se bore za radnička prava, crvenokosa Dalija koja sa ocem, izumiteljem i fotografom, živi u Evropi i preživljava prvi svetski rat. A tu su i evropske mistične ikone Nikola Tesla i Bela Lugoši.

Tomas Pinčon je užasno tajnovit, a tajnovitost ide dotle da je pozajmio svoj glas u jednoj od epizoda Simpsonovih ( u kojoj Mardž postaje pisac ), a prikazan je sa papirnatom kesom na glavi. Iako živi u srcu Amerike, na Menhetnu, uspeva da izbegne fotoreportere i ne daje intervjue. Ono što se zna je da je oženjen ( i to unukom Teodora Ruzvelta ), da ima sina, i da je pre desetak godina, bio veliki fan benda Lotion i njihovog albuma Nobody’s cool.

U nasleđe nama, mladim piscima, Pinč ostavlja veoma važnu stvar a to je potpuno brisanje granica „visoke“ i „niske“ kulture, kad su u funkciji književnosti. Ova dekonstrukcija, jedno od najvažnijih karakteristika postmodernizma, znači da se petparačke priče, stripovi, treš muzika, TV i urbane legende mogu punopravno sresti sa elitnim slikarstvom, baletom ili operom, ako je knjiga kako treba. Ili Pinčon, koji đuska na hitove Grand parade, na planeti Sirijus, kojom predsedavaju Tito i tragično preminuli Kenedi junior...Sa tim ću završiti.

A Kakutani? Rekla je da je AGAINST THE DAY „prepumpano delo, pretenciozno ali ne i provokativno, eliptično ali ne i osveščujuće, komplikovano ali ne i pozitivno kompleksno“. O njoj drugi put, a do tada, vidimo se u prevodu.

Na fotografiji, T.Pincon, fotka iz pedesetih godina proslog veka