Kristof Šlingensif -”TI NEMAŠ PREDSTAVU KOLIKO JE ON VELIKI!“
Za nekoliko meseci (ili godina ), domaća kultura javnost čuće za Kristofa Šlingensifa .
Prvo će podaci o njemu biti objavljeni na popularnim sajtovima koji se bave kulturom. Onda će sisači gradskih fondova da ga pomenu na nekoj od tribina o savremenoj umetnosti. Možda će, ako bude imao sreće, Kris na kraju da osvane i u nekom ilustrovanom nedeljniku.
Ovaj nemački reditelj, koji je još početkom devedesetih u svojim predstavama i filmovima demistifikovao Hitlera, Helmuta Kola, Rudija Dučkea i Rozu Luksemburg, jedan je od najtalentovanijih evropskih umetnika. Šling. je filmski i pozorišni reditelj ali i glumac, muzičar, slikar i politički aktivista. Impresionira to što u svakoj od ovih kategorija ima izuzetan uspeh ali ne kao posledicu prethodnog "izvikavanja" u nekoj drugoj oblasti.
Neverovatan trijumf postigao je pristavši na najneverovatniju ponudu.Naime, organizator Vagnerovog Festivala u Bajrojtu, Vofgang Vagner( inace unuk poznatog Riharda, koji je bio antisemita i čijim su kompozicijama počinjali godišnji skupovi Nacističke partije ),pozvao je Šlingensifa da režira Parsifala. Sa aspekta poredjenja ideologija, to je bilo kao piletu staviti sisice. Kombinacija nemogućeg ~vatreni podsmešljivac neonacizmu i još vatreniji protivnik grozne nemačke prošlosti spojen sa desničarskom malograđanštinom Bajrojta. Ipak, veličina Šlingensifa pokazala se i u želji i da ga vidi i shvati što veči broj ljudi. Njegov Vagner postao je događaj godine, pogotovo što je sam reditelj, sledio kompozitorovu tezu o Gesamkunstwerk – idealnom umetničkom delu budućnosti u kome bi se arhitektura, vajarstvo i slikarstvo pridodali „trima čistim ljudskim umetnostima“ muzici, poeziji i igri.
Festival u Bajrojtu je inače poznat i po tome što je tamo Lars fon Trir bacio „prsten u vatru“. Danac je, jos 2003. prihvatio da režira trilogiju „Prsten Nibelunga“ da bi se posle više od dve godine priprema, povukao sa projekta. Ovu operu je na istom festivalu krajem sedamdesetih režirao francuski reditelj Patris Šero.
No, vratimo se Šlingu.
Hipokrizija u politici ga podjednako nervira kao i ona u umetničkim oblastima, pa je njegovo delo zanimljiv moralni alarm koji čini da sva čula ne uživaju. ( Organizator je diskusija kao što su „Umetnička vrednost terorističkog akta" ). Rođen 1961, u sitno-buržoaskoj familiji, art karijeru započinje kratkim filmovima, da bi devedesetih režirao seriju predstava u berlinskom pozorištu Volksbine. Kraj milenijuma obeležio je realnim političkim aktivizmom – u artističkom poigravanju otišao je toliko daleko i konkreatno, pa se dvehiljadite kandidovao za mesto nemačkog kancelara i to protiv Helmuta Kola. Iste godine je napravio instalaciju – u veliki plastični kontejner ubacio je 12 ljudi koji su tražili azil u Austriji. Po ugledu na Velikog brata, publika je birala ko od njih ima pravo da uđe u brak sa austrijskim državljaninom i dobije legalne papire.
Na Venecijanskom bijenalu prezentovao je koncept „Church of fear“. Jedan od projekata mu se zove „Project Total Irritation“. Trenutno izlaže u Londonu, a bio je gost i MoMe u NYC. I zasto ne naglasiti ocigledno, last but not least, sladak je.
Navalite na fondove, ali ne zaboravite – mi smo vam prvi rekli...
www.schlingensief.com
Prvo će podaci o njemu biti objavljeni na popularnim sajtovima koji se bave kulturom. Onda će sisači gradskih fondova da ga pomenu na nekoj od tribina o savremenoj umetnosti. Možda će, ako bude imao sreće, Kris na kraju da osvane i u nekom ilustrovanom nedeljniku.
Ovaj nemački reditelj, koji je još početkom devedesetih u svojim predstavama i filmovima demistifikovao Hitlera, Helmuta Kola, Rudija Dučkea i Rozu Luksemburg, jedan je od najtalentovanijih evropskih umetnika. Šling. je filmski i pozorišni reditelj ali i glumac, muzičar, slikar i politički aktivista. Impresionira to što u svakoj od ovih kategorija ima izuzetan uspeh ali ne kao posledicu prethodnog "izvikavanja" u nekoj drugoj oblasti.
Neverovatan trijumf postigao je pristavši na najneverovatniju ponudu.Naime, organizator Vagnerovog Festivala u Bajrojtu, Vofgang Vagner( inace unuk poznatog Riharda, koji je bio antisemita i čijim su kompozicijama počinjali godišnji skupovi Nacističke partije ),pozvao je Šlingensifa da režira Parsifala. Sa aspekta poredjenja ideologija, to je bilo kao piletu staviti sisice. Kombinacija nemogućeg ~vatreni podsmešljivac neonacizmu i još vatreniji protivnik grozne nemačke prošlosti spojen sa desničarskom malograđanštinom Bajrojta. Ipak, veličina Šlingensifa pokazala se i u želji i da ga vidi i shvati što veči broj ljudi. Njegov Vagner postao je događaj godine, pogotovo što je sam reditelj, sledio kompozitorovu tezu o Gesamkunstwerk – idealnom umetničkom delu budućnosti u kome bi se arhitektura, vajarstvo i slikarstvo pridodali „trima čistim ljudskim umetnostima“ muzici, poeziji i igri.
Festival u Bajrojtu je inače poznat i po tome što je tamo Lars fon Trir bacio „prsten u vatru“. Danac je, jos 2003. prihvatio da režira trilogiju „Prsten Nibelunga“ da bi se posle više od dve godine priprema, povukao sa projekta. Ovu operu je na istom festivalu krajem sedamdesetih režirao francuski reditelj Patris Šero.
No, vratimo se Šlingu.
Hipokrizija u politici ga podjednako nervira kao i ona u umetničkim oblastima, pa je njegovo delo zanimljiv moralni alarm koji čini da sva čula ne uživaju. ( Organizator je diskusija kao što su „Umetnička vrednost terorističkog akta" ). Rođen 1961, u sitno-buržoaskoj familiji, art karijeru započinje kratkim filmovima, da bi devedesetih režirao seriju predstava u berlinskom pozorištu Volksbine. Kraj milenijuma obeležio je realnim političkim aktivizmom – u artističkom poigravanju otišao je toliko daleko i konkreatno, pa se dvehiljadite kandidovao za mesto nemačkog kancelara i to protiv Helmuta Kola. Iste godine je napravio instalaciju – u veliki plastični kontejner ubacio je 12 ljudi koji su tražili azil u Austriji. Po ugledu na Velikog brata, publika je birala ko od njih ima pravo da uđe u brak sa austrijskim državljaninom i dobije legalne papire.
Na Venecijanskom bijenalu prezentovao je koncept „Church of fear“. Jedan od projekata mu se zove „Project Total Irritation“. Trenutno izlaže u Londonu, a bio je gost i MoMe u NYC. I zasto ne naglasiti ocigledno, last but not least, sladak je.
Navalite na fondove, ali ne zaboravite – mi smo vam prvi rekli...
www.schlingensief.com
posted by 30.februar @ 4:28 PM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home