KOMPAS ZA NARNIJU

Godine 1931. J.R. Tolkin i C.S. Lewis šetali su baštama Oksforda, univerziteta na kojem su obojica predavali. Tolkin je imao misiju - da trideset jednogodišnjeg Luisa ponovo vrati hrišćanskoj religiji, što se ubrzo i dogodilo, pa ovaj period ima i ključnu ulogu u potonjem stvaralaštvu Klajva Stejplsa Luisa, naime desetak godina kasnije on započinje seriju svojih bestselera „Hronike Narnije“ koje za cilj imaju promovisanje hrišćanstva najmlađem uzrastu, veoma suptilno, ali kroz jasne i nedvosmislene metafore ( film po prvoj knjizi - „Lav, veštica i orman“, snimljen je pre dve godine i zaradio je više od 700 miliona USD širom sveta ).

Film o ljubavnoj priči Luisa i njegove druge supruge, Shadowlands, a u kome igraju Entoni Hopkins i Debra Vinger bio je nominovan za Oskara u više kategorija sredinom devesetih.

Luis je umro 22.novembra 1963. istog dana kada je u Dalasu ubijen JFK , i kada je, posle nagradne doze LSDa, u Los Anđelesu preminuo Oldos Haksli.

Generacije britanske dečice sazrevale su uz Gospodara prstenova i Hronike Narnije, a liberalni roditelji su se ježili na pomisao da svojim mladuncima daju Narniju, prepunu hrišćanske dogme, imperativa Božića i ostalih indoktrinacija. ( Kad kažem indoktrinacija, naravno da mislim i na krajnje konkretne, narodne junačke, „ko ne dođe na boj na Kosovu“ itd. koje nam se, mnogo više obijaju o glavu nego

"ostrvljanima" lav, koji je kod Luisa metafora Hrista, veštica koja je Satana i Lilit ili orman koji je portal za onaj svet ) .

Spas za moderne mame i tate stiže 1995., iz pera pisca i, takođe Oksfordskog, profesora Filipa Pulmana, i to u vidu prvog dela onoga što će kasnije postati trilogija „His dark materials“ - „Northern lights“ iliti „The golden compass“ kako glasi naslov za američko tržište

Trilogija His Dark Materials ( kod nas, knjige izdala Laguna, pod imenom Njegova mracna tkanja ) je odmah proglašena za anti-Narniju, a podudarnosti između ovih knjiga svakako nisu slučajne- deca razgovaraju sa životinjama, rešavaju moralne dileme, pucaju od religioznih alegorija i dodira sa onostranim. Pulman je član britanskog Nacionalnog sekularnog udruženja, a o Narniji izjavljuje : „to je jedna od najodvratnijih, najotrovnijih knjiga koje sam ikada pročitao“. A zašto? Kako je napisao u Gardijanu, za Pulmana je Narnija propaganda smrti, u kojoj se mali junaci obaveštavaju da je baš dobro što su im roditelji izginuli, da su dečaci bolji od devojčica i da su plavi ljudi bolji nego crni ( pa zar nisu? prim.aut ).

A šta nudi Pulman? U njegovoj trilogiji ne postoji nebesko Kraljevstvo, već nebeska Republika. Deca su okružena pobunjenim anđelima koji su uzorni jer se razlikuju, kul vešticama, pametnim demončićima a bog umire tokom trećeg dela, i onda se desi šta? Ništa spec, svet se i dalje vrti i nepotrebno je naglasiti uticaj Miltonovog „Izgubljenog raja“ na Pulmana, koga protivnici nazivaju i „piscem za koga bi ateisti molili, kada bi se ateisti molili„. Među pozitivnim junacima His Dark Materials su romi, afrički princ, anđeo homoseksualac i neposlušna opatica. O prvom filmu iz trilogije, čija se premijera očekuje za, Pulmanu omraženi, Božić 2007. možete pročitati na prethodnom postu ili na http://www.goldencompassmovie.com/

Na fotografijama ~ Narnija, Kidman u Zlatnom Kompasu , Pulman i Luis