MARIBOR
Par dobrih saveta ako putujete u glavni grad slovenske Štajerske.
Do Maribora : Autoput, preko Zagreba, samo pravo.
1. UZ PUT - Ako ste u kolima sa beogradskim tablicama, bez veselja i cerekanja na hrvatskim pumpama! . ( Znam, strašno je: iako mi je jadni građanski mozak navijen na istina, odgovornost, pomirenje još od junskih bitaka u Sloveniji ’91., susret sa prezrivim pogledima hrvatskih pumpadžija umal’ je ustalasao jednu šestinu moje srpske krvi. Bila sam u Sarajevu u oktobru 2000. Tamo su nas neki gledali popreko sa punim pravom, koliko zbog Opsade, toliko i zbog beogradskog razpekmeženog naglaskića muškarca u suknja-pantalonama, sa kojim sam jela burek na Baščaršiji. I to je sve bilo okej, ponosno smo istrpeli sve malobrojne neprijatnosti jer TAMO SMO, mislim na ove pripadnike ove moje šestine, stvarno zasrali. Ali Hrvati?! Come on. )
U svakom slučaju osmeh i sreću zbog toga što ste na putu i što je napolju sunčan dan, i što je vaša partija prešla cenzus i što slušate super muziku i što su mamini sendviči perfektni itd., sve to ostavite za deo puta kad prođu table sa natpisima Vukovar i Jasenovac, pa onda tako namrgođeni brzo, brzo do granice sa Slovenijom – znaćete da ste stigli kada vidite plakate sa najavom za koncert Mitra Mirića ili slično.
Auto put traje do desetak kilometara pre kraja Hrvatske, a onda počinje sasvim pristojan, pitoreskni, magistralni na kome nema gužve jer tamo narod radi, a ne vozika se bez veze levo desno.
2. PLANINA - Preporučujem da se smestite na samom Pohorju, to je planina iznad Maribora, čije je podnožje udaljeno oko 10 km. od centra grada. Postoje dva hotela koji su takozvani „efekat planinski dom“ ali sa svim pogodnostima – saunama, turskim i parnim kupatilima, termalnim izvorima itd. Prednost je i što se, odmah posle doručka, nalazite na samoj stazi, a spava se u genijalnom okruženju četinarske šume. Globalno zagrevanje i kriza snega je glavni „topic“ ove zime ali Slovenci to rešavaju veštakom, koga nesebično prskaju. Ipak, nama to nije dovoljno, tako da smo samo prošetali po stazama, da osmotrimo situaciju za sledeći put. Kad tamo, ultimativni alpski ugođaj: mali drveni bar, oko njega drvene klupice i stolovi. U baru – sve komplet, od deset vrsta piva do mini šampanjaca, ako vam se baš to pri-pije na stazi. A ako ste gladni, tu je peć na ugalj oko koje se vrte kobasice punjene sirom koje se služe uz senf, kečap, kifle a jedu se čačkalicama na kojima su zastave EU. Ja sam dobila nemačku.
Uz kobasice preporučujem borovnjaču, crossover rakije i likera od borovnice. Cene : borovnjača 2EUR, kobasica 4EUR.
Najbolji hotel na Pohorju – friško renovirani HOTEL BELLEVUE.
3. SPAVANJAC - U podnožju planine, a bliže gradu, je impresivni petozvezdani hotel Habakuk, u okviru kojeg su spa i kongresni centar, a odlično je lociran ako niste pobornih snežnih aktivnosti. Bazeni, saune i parna kupatila su izmišljeni za sve one kojima zaista treba rekuperacija, kako od posla tako i od Beograda.
4. SHOPPING– bitno je spomenuti da je APSOLUTNO SVE u Mariboru jeftinije barem za 30% u odnosu na BGD. Da li zbog carine, pdv-a, ili zbog ekonomske metafizike o kojoj je Jelašić govorio neki dan kad je poredio cene televizora u Eltimu i u Nemačkoj, ne znam, ali Slovenija je šoping-raj, pogotovo u periodu rasprodaja.
Kada kažem rasprodaje mislim na sledeće: zimski štofani kaputi u Top Shopu koštaju 24EUR, mantili iste firme 19.99, muške jakne H&M su oko 30EUR, isto toliko su i muški kaputi istog brenda. Košulje koje su bile 20EUR, sada su snižene za 70%!!! tako da koštaju fuckin 6 ( šest )EUR. Izbor cipela nije baš nešto, ali ima sasvim pristojnih – npr. čizme firme Janet & Janet koje se kod nas prodaju za 250 EUR, pa pojeftine na 200, u centru Maribora koštaju 105 EUR.
I što je najlepše, za Srbe je sve tax free, pa vam nešto malo još i vrate na granici.
5. HRANA– pomenuli smo kobasice na stazi, pored toga od tzv. brze hrane možete konzumirati ćevape kod Hadžije ili McDonalds.
Slovenački specijaliteti ukršteni sa italijanskim, najbolji su u restoranu Arte koje se nalazi na Lentu, šetalištu pored reke Drave, gde pre ili posle obroka možete hraniti labudove i patkice. ( Lent je, kao što znamo, i naslov jedne pesme benda Lačni Franc, čiji je lider Zoran Predin baš Mariborčanin ). Dakle, Arte : za predjelo – prženi komadi parmezana ili pečena mocarela, uz to salata od rukole i motovilca, glavno jelo stek ili pasta sa tartufima, nikome nije ostalo mesta za dezert. Vino – flaša lokalnog rozea. Presuda – 37 EUR. Doživljaj – čista desetka. Blizu Artea nalazi se i najstarija zaštićena vinarija na svetu, simpatičnog imena Stara Trta. Trenutno se renovira. U centru grada, možete jesti i u prepucanoj restavraciji Rožmarin, gde su tanjiri veeeeelikiii a porcije maaaaaleeee. Vole da uvale francuski šampanjac kao aperitiv, pazite se namazanih kelnera i tražite slovenačku peneču rebulu, ako vam je do raspaljivanja apetita. Francuski je 6.40 po čaši, dok je rebula 2.10. Glavno jelo i salata čist prosek, ništa specijalno, ali su nas dezerti načisto zasenili. Panakota od marcipana sa pomorandžom i parfe od limuna i breskve sa karamel prelivom. Znači – najedete se ćevapa kod Hadžije pa posle u Ruzmarin da „dezertirate“ i to vas neće koštati više od 10 EUR po osobi.
Kada kažem rasprodaje mislim na sledeće: zimski štofani kaputi u Top Shopu koštaju 24EUR, mantili iste firme 19.99, muške jakne H&M su oko 30EUR, isto toliko su i muški kaputi istog brenda. Košulje koje su bile 20EUR, sada su snižene za 70%!!! tako da koštaju fuckin 6 ( šest )EUR. Izbor cipela nije baš nešto, ali ima sasvim pristojnih – npr. čizme firme Janet & Janet koje se kod nas prodaju za 250 EUR, pa pojeftine na 200, u centru Maribora koštaju 105 EUR.
I što je najlepše, za Srbe je sve tax free, pa vam nešto malo još i vrate na granici.
5. HRANA– pomenuli smo kobasice na stazi, pored toga od tzv. brze hrane možete konzumirati ćevape kod Hadžije ili McDonalds.
Slovenački specijaliteti ukršteni sa italijanskim, najbolji su u restoranu Arte koje se nalazi na Lentu, šetalištu pored reke Drave, gde pre ili posle obroka možete hraniti labudove i patkice. ( Lent je, kao što znamo, i naslov jedne pesme benda Lačni Franc, čiji je lider Zoran Predin baš Mariborčanin ). Dakle, Arte : za predjelo – prženi komadi parmezana ili pečena mocarela, uz to salata od rukole i motovilca, glavno jelo stek ili pasta sa tartufima, nikome nije ostalo mesta za dezert. Vino – flaša lokalnog rozea. Presuda – 37 EUR. Doživljaj – čista desetka. Blizu Artea nalazi se i najstarija zaštićena vinarija na svetu, simpatičnog imena Stara Trta. Trenutno se renovira. U centru grada, možete jesti i u prepucanoj restavraciji Rožmarin, gde su tanjiri veeeeelikiii a porcije maaaaaleeee. Vole da uvale francuski šampanjac kao aperitiv, pazite se namazanih kelnera i tražite slovenačku peneču rebulu, ako vam je do raspaljivanja apetita. Francuski je 6.40 po čaši, dok je rebula 2.10. Glavno jelo i salata čist prosek, ništa specijalno, ali su nas dezerti načisto zasenili. Panakota od marcipana sa pomorandžom i parfe od limuna i breskve sa karamel prelivom. Znači – najedete se ćevapa kod Hadžije pa posle u Ruzmarin da „dezertirate“ i to vas neće koštati više od 10 EUR po osobi.
6. IZLAZAK – e, ovde dolazimo do klizavog terena. Naime, preko nedelje u gradu posle 23h nema apsolutno nikoga, i ne postoji ni jedan lokal koji će vas primiti ( možda ima, ali mi nismo uspeli da ga pronađemo, mozda je nevidljiv kao Hari Poterov Hogvorts ). Za petak veče predlažem bilo koji od dva kafića koji se nalaze na trgu preko puta SNG ( to je pozorište ). Tamo možete startovati oko 21h, a onda se prelazi na Lent, u kafe Niagara falls koji je malo više fancy, poznat po koktelima ( cene koktela od 2EUR do 7.60 ). Niagara vikendom radi do 1h, a onda odmah krenite kući. Nikako ne ići u obližnju diskoteku Samsara jer je to iskustvo koje vam nije potrebno ( može se desiti da previše posrbite, postanete beogradski lokal patriota ili slično ). Posebno upozorenje ~ alkohol kupite u samoposluzi, preko dana, jer vam ga nigde neće prodati posle 23h. Ni na pumpi. Ni da potplatite. Ni da pretite.
8. U POVRATKU: na hrvatskom delu auto puta nema smernice za Beograd. Bez nervoze, pratite znake na kojima piše Županja i Slavonski Brod.
9. NARAVOUCHENIJE – gledanje satelitskog programa RTS ( o kome će biti reči u narednom tekstu ) zaista može da inspiriše. Tako smo raznim asocijativnim nizovima , a uz pomoć našeg saradnika MrviCe naučili da koristimo reč Kosovo kao pridev. Na primer, ako je nešto bez veze, smara, naporno je i višak samo po sebi – za to se kaže da je „baš Kosovo“. Na primer, ona više zilijardi puta reprizirana emisija sa Kojenom i Samardžom je bila „totalno Kosovo“. Fraza se može primenjivati kako za pogrešne ljude, tako i za pogrešne stajlinge. Jedino što ne važi je „Kosovo je Srbija“, jer je Srbija kul, gledano sa izvesnog zapada.
1 Comments:
josh!josh! josh!
m(dp). X
Post a Comment
<< Home