DVE MUVE. JEDAN UDARAC.

Neko je jednom rekao da je postao "rusofob". Ova pojava zabelezena je još na samom početku devedesetih kada smo, all over fucked up, slušali o vekovnom prijateljstvu, slavenskoj duši, gledali Limonova kako puca sa Pala itd. Posle nam je sa velikog platna rane vidao pok. Sergej Bodrov Jr. ali ni taj filmski „healing“ na žalost nije dugo potrajao... A Pera L. je o tome sročio mnogo bolje, u jednom od poslednjih tekstova o Voji K. ( lepo je ovo K., Podseca na neshto...):

U svojoj najomiljenijoj ulozi dublera Slobodana Miloševića, dr Koštunica je reskim tikom poručio svetu: „Danas Srbija još jednom upućuje upozorenje da Kosovo nikad ne može biti nezavisno i da Srbija unapred odbacuje pokušaj otimanja Kosova kao akt pravnog rešenja". Tipično po miloševićovskoj umobolnoj sintagmi („upozorenje", „unapred odbacuje", „pokušaj otimanja") ovo verbalno priopćenje koje je više istorija Vojine bolesti, nego njegov haiku stav, ima strogo deklarativan karakter: nigde ni reči šta će Srbija uraditi kad Kosovo, uskoro, postane vrlo very nezavisno! Baš kao što je Milošević, odmah nakon početka NATO bombardovanja, sazvao Saveznu skupštinu koja je odlučila da se SRJ prisajedini Rusiji i Belorusiji (ova odluka, inače, nikad nije opozvana), tako je danas dr Kalašnjikov svoj jedini oslonac našao u Rodini Rusiji: „Ruski veto u Savetu bezbednosti na plan Ahtisarija da se rasparča Srbija, da se samovoljno prekroje naše državne granice, i veto Rusije na brutalno otimanje petnaest odsto srpske teritorije, ima u najdubljem smislu istorijski značaj za Srbiju i srpski narod", dodajući „da smo uvereni da će Ahtisarijev predlog propasti u Savetu bezbednosti i da će to otvoriti vrata za novi pregovarački proces sa novim posrednikom". Naravno, tu je neizbežno podsećanje na 78 dana bombardovanja: „NATO pakt bez odobrenja Saveta bezbednosti bombardovao je Srbiju, pa je odgovornost ove alijanse dovoljno velika i za prošli i za ceo ovaj vek". Svi ključni simptomi Miloševićeve šizofrenije našli su, naravno, svoje mesto u ovim Koštuničinim izjavama: svet mrzi Srbe, NATO nas je onako bez veze bombardirao, naši neprijatelji ne poštuju međunarodno pravo, hoće da nam otmu našu teritoriju, Srbi su wherever ugrožena vrsta, Rusija nam je jedina nada, ista ona Rusija koja je u proleće 1999. obećavala flotu, avione, svemirske brodove, radarske sisteme, milion Kozaka – da bismo od tih naših „najvećih, jedinih saveznika" tad dobili tri muška boy-benda koji su u centru Beograda pevali članovima JUL-a, podršku jednog belog maga, jednu fresku koja je bila tako čudotvorna da nam je najviše rokalo dok smo se s njom kurčili, kao i nekoliko ruskih kurvi, koje su srpskom narodu na raspolaganje stavile svoj polni organ. I to bi bilo sve.

Pera još ima elana za pošalicu, a nama, malo mlađima, Rusi su se toliko smučili, da je naredna vest samo, kako lepo reče Leontina „jedna od sto“:

Aleksejev: Rešenje za status Kosova je u nastavku pregovora
BEOGRAD, 29. marta 2007. (Beta) - Rusija neće dozvoliti da u Savetu bezbednosti UN prođe bilo koje rešenje za status Kosova koje nije prihvatljivo za Beograd i Prištinu, izjavio je večeras ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev. On je na tribini Udruženja studenata Pravnog fakulteta "Nomokanon" ukazao da "rešenje za status Kosova treba tražiti u nastavku pregovora, kao i da samo Beograd i Priština mogu formulisati stavove koji su za njih važni".

Šta je problem?

Pa ovo “Udruženje studenata” koje je ugostilo A.A. je i pre nešto manje od godinu dana, na tom istom Pravnom fak., organizovalo skandaloznu tribinu na kojoj je govorila grupa slaboumnika, i to na temu Srebrenice: kao ubistava je bilo, ali nije toliko, i nije bez razloga i slično. Sramota.

No sad ostavljamo trapave diplomate i findamentaliste po strani i bacamo se na glavno jelo. Kosovo. Savet bezbednosti. Veto. ( Ne Veton, nego Veto ! )

Po prvi put u novijoj istoriji, Rusi mogu da učine nešto zaista pametno za svoju pravoslavnu braću ( to smo, kao, mi ). Mogu da NE ulože veto na nezavisnost Kosova.
Samo proglašenje statusa nije toliko bitno, jer su oni ljudi nezavisni još od 1999., Kumanova I Majkl Džeksona, nego je bitan taj mali, skriveni bonus koji prati ovu formalizaciju statusa KosMeta, i rusko nevetoiziranje odluke- kako je OBEĆAO u izjavi za Nin, Toma Nikolić u tom slučaju ide u penziju.

Znajući radikale ( kojih se, da ne bude zablude, gnušamo mnogo manje nego post petooktobarskih preletača ), rachunamo da bi Toma to i uradio. I da će uraditi. Zato, ajmo peticiju: da se čika Rusu koji treba da vetoizira čitavu stvar pripiki baš u tom trenutku, i da se čika Nikolić malo makne.

Peticija može da se zove: MOSKVA VETU NE VERUJE. ili
NEMA VETA ZA VETONA. ili VETO(NO)VO DETINJSTVO. ili TOMIN BERBERIN.