MI SMO GRAD

230.000 stanovnika Srbije koji su izašli na birališta, zaokružilo je broj sedam, čime su dali do znanja da podržavaju čoveka koji je u toku kampanje izgovorio ove rečenice:

“Ja sam i Albanac…”

“Kosovo nije u Srbiji od 1999. godine…”

„Lepo je što je Boris Tadić u Svetu bezbednosti pročitao pismo devojčice izbegle sa Kosova. Ali, i Hašim Tači bi imao svašta da pročita...“

Neki su nezadovoljni. Ovaj tekst služi da ohrabri one koji misle da je 230.000 malo:

Kampanja koju je Jovanović vodio bila je kratka ali veoma intenzivna, pogotovo u odnosu na javno postavljana pitanja: Kosovo, Mladić, Rusija, Koštunica, Mišković…do juče su bile vrlo, vrlo tabu-teme. Danas o svemu tome diskutujemo i pišemo daleko otvorenije.
Od kada su raspisani izbori, pa narednih trideset dana, neki novi ljudi su saznali zašto je pesma “Times they are a changing” bitna za istoriju društvenih i antiratnih pokreta, dok neki drugi su shvatili da reč “genocid” ne mora da se pičkinski, svilanovićevski, prećutkuje, da masakre u Suvoj reci i Srebrenici nisu režirali Medlin Olbrajt i Vesli Klark, da se sve to stvarno dogodilo. Deal with it.

Brutalno, neuvijeno suočavanje sa istinom je jedini pravi protivotrov, iako odloženog dejstva, a sve što je Jovanović govorio, zajedno sa Vesnom, Žarkom, Nikolom, Nenadima, Vladanom tek će, na mala vrata, ući u okvir opštih tema za javne političke analize.
Ovakav “in your face” pristup na neki način je započeo Vladimir Popović svojim nastupima u emisiji “Insajder”. Verovatno nehotice, zato što sam i nije političar, Beba je inicijator jednog osvežavajućeg trenda koji, kao što vidimo, ima sve više i više poklonika. U prilog ovome posmatrajmo njegov razvojni put – Popović je od još jednog zalizanog vlasnika marketinške agencije, posle pojavljivanja u “Insajderu”, postao predmet neobične idolatrije. Na mitinzima i konvencijama LDP-a pominjanje njegovog imena izaziva bitlsovsku euforiju, a i mlado i staro stoji u redu za “fotkanje sa Bebom”. Na sajtu za online socijalizaciju “Facebook” postoji i grupa koja se zove “Pokret Vladimir Beba Popović”.

Kako je došlo do ovog zanimljivog preokreta? Mladi, buntovni, progresivni koji žive u razvijenim demokratijama nemaju baš puno razumevanja za dobrostojeće šminkere u lakovanim cipelicama.
Ali…u Srbiji, koja se davi u lažima i pradrevnoj mitologiji onih koji su milioneri a izgledaju kao socijalni slučajevi, oreol može da se osvoji i neuvijenim plasmanom istine, pa je tako, zato što govori neustrašivo i hrabro, Beba pridobio fan – bazu koja je do juče pripadala Koji ili Giletu.

Osvald Špengler je u “Propasti Zapada” napisao kako je moderna izborna borba građanski rat vođen glasačkim listićima, i da su izbori briga i volja da se uredi daleka budućnost.
Ta budućnost, kakvu nudi LDP, za većinu građana i dalje predstavlja suviše gadnu žabu, koja je očigledno prevelika za slavsku, sveže srednjoklasnu, uplašenu, “Kurira” načitanu Srbiju.
Onu Srbiju koja se zenta da će dolaskom Tome izgubiti siguran polupansion u Kušadasiju, kredit za C4, punu korpu u Maksiju ( brojanicu oko ruke će moći da zadrže ).

Ali…ljudi moji, pa dvesta i trideset hiljada je jedan manji grad, grad onih koji na razvoj moderne civilizacije ne gledaju kao na “otimanje i Ratka i Kosova”. Iako su znali da Jovanović trči trku koju ne može da dobije, njegovi poklonici su ipak zaokružili 7., ne da bi “kaznili Borisa” nego da bi pokazali da ih ima, da tek dolaze i da su bitke glasačkim listićima tek počele.

Intimno, ali i javno, za mene ove zime više nema izbora. Prvo, zato što nikad ne glasam za vlast, a drugo, pa niste valjda mislili da ću da se “svetim” Borisu tako što ću da zaokružim Tomu? Anyway, “za Koštinog koalicionog druga nema drugog kruga”.
Na odluku da više ne glasam navele su me, pored važnih, i neke trivijalne stvari:
tekst Ivana Marovića na blogu B92 o tome kako je Tadić uzeo učešće u jednoj od najznačajnijih noći koju je organizovao “Otpor” ( 13.01.2000. ) – prilažući svedočanstvo o Borisovom glasu, koji je čitao imena poginulih pod Miloševićevim režimom, Marović je, u stvari, naveo na razmišljanje “šta se dogodilo sa tim čovekom?”http://blog.b92.net/text/1923/%C5%A0ta%20se%20dogodilo%20pre%20osam%20godina%20i%20za%C5%A1to%20je%20to%20bitno%20danas/


Uz put, tu su i ključne izjave onih koji podržavaju harizmatičnog…

Јелена из групе Зана: "Моје мишљење је да су сваки избори важни, али ови су најбитнији. Борис Тадић је Дорћолац, ишао је у моју основну школу и ја не могу да гласам за другог. Зато гласам за Бориса!" Жика из групе Зана: "Ја нисам ишао у ту основну школу…, али гласаћу за Бориса, јер смо он и ја исто годиште. Председник представља земљу у свету, а он је леп и харизматичан мушкарац, јако је важно да нас такав неко представља."

Мирослав Илић: "Ја сам осведочени хуманиста, имам генетику и искуство, а Бориса знам већ дуже време, знам га приватно, знам како размишља и њега видим и препоручујем као најбољег човека да буде председник ове земље, са овим уставним овлашћењима".

Zbog svega ovoga, glave gore. Ako se plašite Groube, glasajte za Dorćolca koji “zbor kupi, al zboriti ne smije”.
Ja sam preživela i devedesete i Slobu, i potrebno je mnogo više od namrgođenog Nikolića da bih se uplašila. I mnogo više od baršunastog glasa da bih bila impresionirana.

Nisam sa Dorćola, nisam ni uplašena, a ni impresionirana, nego u ime Starog grada i Vračara i Savskog venca i Jima Morissona kratko poručujem “Come on baby, bite my wire. Vidimo se na sledećim izborima!”