POGLEDI NA SEKS, SMRT I NOKAUT

Seks prodaje, jedan je od zakona advertajzinga. If it bleeds, it leads, prvi je princip modernog novinarstva, posebno u elektronskim medijima.
Mera u kojoj je čovečanstvo fascinirano seksom i tragedijama, dokaz je neobične veze između erosa i tanatosa, dakle kohezije i destrukcije, o čemu je Sigmund Frojd pisao još 1922.
Pogled kojim mali Džim Morison posmatra saobraćajnu nesreću i izginule Indijance
( film The Doors, Olivera Stouna ), na planu racionalnog, pogled je voajera, zadovoljnog što se nesreća dogodila nekom drugom, dok nesvesno, oko ne može da se okrene od smrti, jer je ništavilo ono mesto kome želimo da se vratimo. I otuda nam smrtni nagon, ljubav prema avanturama, padobranima, brzoj vožnji, rolerkosterima, heroinu, sadizmu, mazohizmu ili seksu bez zaštite.
Ipak, od kolevke pa do groba, treba nešto i raditi.
Karl Marks je još u svom maturskom radu, iz 1835., istakao da niko ne može biti zaista veliki čovek ako stvara samo za sebe.
Sto sedamsedet i tri godine kasnije, društveni angažman imperativ je svakoga u srpskom društvu od IQ 17 do IQ 170. Na ovaj ili onaj način, i mlado i staro, poseduje svest o društvenim odnosima i političkom trenutku. Mnogi mladi glasaju za radikale, a tako se i ponašaju, što smo mogli da vidimo tokom post-mitingaškog razvaljivanja grada. LDP se svojom novom kampanjom fokusira upravo na tek stasale glasače, u želji da zadobije nove pristalice među populacijom od 18 do 25 godina. Demokratska stranka, navodno, stoji iza organizacije „Evropa nema alternativu“, čije akcije veoma podsećaju na doba Otpora.
Radikali i G17+ koriste Knez Mihajlovu ulicu kao poligon za merenje kreativnosti svojih podmladaka, što je ok, jer svi mladi vole da se ponove u Zari ili Springfildu, a griža savesti zbog još jedne kupljene krpe najbolje se odagnava sa pet minuta promišljanja politike kroz letak tutnut u ruke. ( Za one malo sofisticiranije, tu je uvek Orka sa svojim štandom, pa ako je bačeno 5000 dinara na ’aljinicu, možemo pomoći kucama sa 100 dindži, nije smak sveta ). Prevelika opsednutost bilo kakvim društveno-korisnim radom za motiv uvek ima niže pobude, koje mnogi ne žele da otkriju u sebi, pa su nam psihijatri uskraćeni za jedan deo novca koji i njima pripada.

Veliki brat je otvorio veliku priču o seksu. Posle tragičnog kraja prošle sezone VB, u kojoj je dominirao Tanatos, ovaj put sve je prštalo od Erosa. Ajs je rekao da voli žene samo ako ih plati, Bičarka je izjavila da Ajs voli da liže, Vikler je vaćario Mašu, onda se žvalavio sa Kajom, Milić je imao nestašne snove sa Mimi, a Era je prevazišao sve u svojoj posvećenosti Slađi, izjavivši da bi rado pio njen urin, jer je „ sve njeno slatko“.
Erina žena je poručila kako je on spreman za Lazu Lazarevića ( bolnica za duševno obolele ). I tako je probijen još jedan moralni kordon u srpskim medijima. Neko će reći da je počelo potpuno srozavanje, dok je za nas bolja reč demaskiranje.

Tanatos opet, tavori u mračnoj utrobi dva turobna medija, NIN-a i RTS-a :
Tijanić u svojoj kancelariji ima plakat sa sopstvenim likom na kome piše „Kurčevito“, pa je njegov „vaspitni šamar“ samo nastavak onoga što ga svaki dan gleda sa zida, sam sebe podsećajući da mora da bude kurčevit, jer jedino tako može da ostane ljubimac Tadića, Koštunice i Nikolića. Zašto? E, i to je pitanje za stručnjake. Zbog čega je vladajućoj strukturi potreban baš takav direktor javnog servisa? Zašto ne angažuju nekoga ko ume da napravi dobru televiziju, koja bi bila rado gledana i van najjužnijih delova Srbije ili domaćinstava koji ne poseduju kablovsku? Zašto na to mesto ne postave nekoga čije ime, kroz zube, građani neće pominjati svaki put kad moraju da plate pretplatu za nešto što ne gledaju i preziru iz dna duše? Zašto Tijanić ne postane šef obezbeđenja RTS, a na njegovo mesto ne dođe bilo ko drugi ( možda sadašnji šef obezbeđenja, ma sigurna sam da je i njemu "Žikina šarenica" dno života ). Televizija koja se plaća mora da edukuje. Ali ne samo o starosti svakog kamenčića na tlu LDK ( lažna država Kosovo ), već mora da nameće ukus. Neko ko nema ukusa, neko ko je kič sam po sebi, i svojoj skandaloznoj političkoj karijeri, punoj udvorištva najgorima i vređanjima najboljih, ne treba da odlučuje o sadržaju. Takav neko treba da se taba, kurčevito, po sudovima, ringovima,da snimi Roki šesti deo, ili slično.
A KNIN je, u duhu početka predizbornog meča, ovih dana objavio tekst o "staroj, dobroj" redakciji Pogleda, istakavši sve one perjanice levice koje su nekada pisale za ovaj časopis. U posebnom tekstu, pod naslovom „Nikola je bio najbolji“ pomenuto je angažovanje dr.Nikole Samardžića o čemu je već pisala NSFM ( nova srpska fašistička misao ) na svom sajtu. Transkripti tekstova koje je Samardžić objavljivao u Pogledima prvi put su, podsetiću, objavljeni na jednom od formuma LDP, a Samardžić na ovu temu, za Peščanik, kaže:
„ Ja pre 15 godina nisam mislio kao što mislim danas i ja se toga stidim. Ja se ne kandidujem za javne funkcije, jer smatram da nije prošlo dovoljno vremena. To treba da bude pravo i obaveza generacije koja dolazi iza mene. Pokušavam da pomognem ljudima, da im kažem da nije strašno preskočiti neku fazu svog mišljenja i promeniti se. Ljudsko znanje se razvija, Karl Poper je u Bedi istoricizma ukazivao da mi na osnovu poznavanja prošlosti ne možemo saznati budućnost, jer ne možemo predvideti na koji način će se razvijati naše buduće znanje. To je jedna od osnova liberalnog mišljenja, mi ne znamo šta ćemo misliti sutra, ali je potrebno da se suočimo sa našim bivšim načinom mišljenja zbog kojeg smo počinili određene greške. I ako ih ponovimo, one se neće ponoviti u istom obliku i ispašće smešne, kao i čitava ova politika koju Srbija nakon 1999. vodi prema Kosovu.”

Poređenje između „slučaja Pogledi“ i „slučaja šamar“ se nameće: „javnost“ koju zapravo čini skup medija pod kontrolom države i njene bezbednosti, olako prelazi preko Tijanićevih višegodišnjih fekalija - šurovanja sa Karićem, Mirom Marković, napadanjem Đinđića, histeričnim ponašanjem u studiju sa Radmilom Hrustanović...ali se zato nekoliko tekstova od pre 15 godina, koje su pisali predstavnici tzv. drugačije Srbije, ne opraštaju, i nad njima se seiri unedogled. Činjenica da se neko javno stidi nekih delova sopstvene prošlosti, za mind-frame testosteronskih, kurčevitih Srba je van diskusije. I zašto bi se stideli? Vladaju svim medijima, a samim tim i stavovima tuplje većine, mali ljudi u televizoru se pomeraju u njihovom ritmu, plavuše govore ono što oni sastave...što ide do tačke da nam zastrašujući lik, koji izgleda kao upravnica konc logora, sugestivno poručuje kako „moramo čitati Politiku“. Japanski horor u kombinaciji sa Orvelom. Spooky...

Vraćamo se seksu: ovih dana se vodi i specijalni rat između takmaca na političkoj sceni. Cilj je diskreditacija protivnika kroz plasiranje informacija o tome ko je sa kim u kres-šemi, ko se zbog koga razvodi, i čija je pozicija uslovljena dopunskim radom u državničkim posteljinama...Ovaj rat je rovovsko-gerilski, dakle ne ide kroz „žute strane“ već po kuloarima, žurkama i prijemima a postiže se manje od nule. Zemlju sperme i krvi ništa ne može iznenaditi. Osim da neko napreduje bez kresanja , ili da se neko stidi nečega što je davno izjavio ili napisao.