ANTI ~ ŠINDLEROVA LISTA?

Kako je Spilberg naljutio Jevreje*


Najnovije ostvarenje Stivena Spilberga, politički triler “Minhen”, prvi je film ovog autora koga, po njegovoj izričitoj želji, a zbog važnosti teme, neće pratiti baš nikakva reklama. Umesto bilborda, izjava i velike kampanje, za publicitet filma je, da li nehotice?, zadužen skandal koji ga uveliko okružuje. Nedeljnik Tajm je, par nedelja pred premijeru zakazanu za 23.decembar, objavio intervju pod naslovom “Spilbergovo tajno remek~delo”, u kome se reditelj unapred “pravda” za frku koju će izazvati. U čemu je, zapravo, problem. “Minhen” je priča o super tajnoj osvetničkoj akciji “Božji gnev”,koju je sprovela služba Mosad, posle otmice i ubistva 11 Izraelskih atletičara na Olimpijadi u Minhenu, septembra 1972. Erik Bana (Hulk, Troja) igra bivšeg telohranitelja tadašnje premijerke Izraela Golde Meir, koji predvodi osvetnički tim. Po principu “oko za oko”, a bez sudija i advokata, Mosadovci ubijaju članove terorističke grupe “Crni septembar”. U toku “vendete” pada i kolateral, kelner marokanskog porekla pobrkan sa pravom metom. Na ovom “putu” pojedini agenti počinju da gube veru u ispravnost svojih postupaka, shvatajući da mržnja rađa mržnju, te da će njihovi postupci samo produžiti opštu spiralu zla. Zanimljivo je da jednog od Baninih saboraca igra upravo francuski reditelj Matje Kasovic, koji je sličan motiv virtuozno problematizovao u svom filmu “Mržnja”.

Mnogi su prejudicirali da će Spilberg snimiti stereotipno pro~izraelsko ostvarenje, te je iznenadila izjava data “Tajmu” kako je želeo da i teroriste prikaže kao ljudska bića jer “i oni imaju porodice, i osećanja”. Antagonisti sa “ljudskim likom” su do te mere iziritirali pojedine kolumniste jevrejskog porekla, pa su oni, posle preliminarnih projekcija prozvali “Minhen” ni manje ni više nego “Anti~Šindlerova lista”, ironično strahujući da bi se Spilberg, u slučaju da odluči da režira film o 11.septembru, možda prvo pozabavio toplom, nežnom i humanom dimenzijom Osame bin Ladena.

Anatomija zločina jedna je od čestih inspiracija američkih filmmejkera , ali je višedimenzionalnost likova do sada zaobilazila Spilberga za koga se uvek znalo da mu je srce na politički korektnoj strani. Ovakav inkorektan tvist verovatno je uzrokovao glavni scenarista Toni Kušner, Jevrejin, socijalista i homoseksualac, autor prelomnog dramskog dela “Angels in America”. Njegova odluka da ne demonizuje Palestince, organizatore krvavog Septemberfesta, dolazi kako od njegove želje da osudi američku spoljnu politiku, tako i od revolta prema odnosu koji je država Izrael imala tokom višegodišnjeg konflikta na Zapadnoj obali. Kušnerova izjava da “prezire metode koje je Izraleska tajna služba imala prema neprijateljima, koji su takođe ljudi” izazvala je opštu pometnju, te po Internetu kruže otvorena pisma istaknutih novinara koji mu, između ostalog, postavljaju i pitanje “Da li činjenica da je I Hitler imao porodicu I voleo životinje od njega čini manjeg zločinca?”


“Minhen”, koji traje skoro tri sata, završava se kadrom u kome kule Svetskog trgovinskog centra i dalje stoje postojano, obasjane mirnim suncem ranih sedamdesetih godina. Jasna paralela između tadašnjih događaja i njihove refleksije na savremenu politiku, dodatno će “vozbuditi” sve fanove “rata protivu terora”, te će, po svojoj prilici, Spilberg morati da se obrati Mel Gibsonu za psiho~ savet ( podsetimo se da je dosadni hrišćanski pamflet “Passion of Christ” proizveo slične reakcije ).

Šalu na stranu, Spilberg za razliku od Gibsona pravi dobre filmove, pa je “Minhen” i jedan od predvodnika trke za Oskara (već je nominovan za Zlatni globus u kategorijama Najbolja režija i Najbolji scenario). U finišu najveći problem može da mu napravi ostvarenje “Brokeback mountain”, jedini šokantniji ovogodišnji zaplet , koji govori o homoerotskoj vezi između dva mačo kauboja u američkim planinskim zabitima. Zanimljivo? O tome drugom prilikom.

*tekst objavljen u Glasu javnosti 20.12.2005.