OSOBA A, PREDSTAVITE SE!

Realno,nisu navukli ni 50%. Sa sve skrolom kojim se kumi i moli, pozivima koje smo dobijali na računima kad plaćamo karticom,u Pekabeti na primer, čika Pajom kome je bio ”prvi put”. Nedeljno popodne je obeležio sms, gde piše kako Hašim Tači i društvo spremaju ”vatromet u centru Prištine u 20h, da proslave neuspeh referenduma”. JBG, u vreme stare garde kratke text poruke nisu bile u širokoj upotrebi, inače...
Ako je neko mislio da će da uplaši onih drugih 50%, iz druge Srbije ( ili, hajmo razbrojs, ja bih da budem broj 13, a znam i neke koji bi platili da dobiju oznaku 666. građanin Prve ili Druge, whatever ), i to vatrometom, stvarno imbecilna ideja. WOW, kao da nešto zavisi od našeg Ustava ili od njihovog Vatrometa, ili od bilo čega drugog ovde. Ne potcenjujte ljudsku inteligenciju, pliz.

Dnevnik je bio genijalan. Svaka čast, samo se čekalo da voditelj ne krene u svoj pravi tok svesti i ne kaže ”A sada idemo na glasačko mesto u Zvečane, mada ne vidim šta nas treba da zanima kako su glasali u susednoj državi”. I da ode iy studija. Nije, nije - najlepše je bilo kad je kamera krenula po stranačkim prostorijama, te fotke na zidovima, ti simboli, neka slatka nostalgija obuzme dušu. DSS – pravoslavni motivi, Nova Srbija – Draža & co., SPS – Cobe, u svoj svojoj snazi, Radikali – Šeki, verska obeležja too. Svi zajedno, jer od danas smo svi isti, zar ne? Ko je šta radio pre deset i kusur godina, ma koga boli qrac, o tome neka brine ona šačica psihopata kojima ”smeta autoput”. Kako Predsednik kaze, "iza sebe smo ostavili Milosevicev Ustav" ali legat koji im je S.M. ostavio, a tice se vodjenja drzavnih medija, zivlji je no ikada.

Hipnotisani ekranom, kad odjednom – proviđenije. Aco Tomić daje izjavu ono ”da li poznaje ili ne poznaje Ratka itd.” Sa leve strane ekrana, Acina fotka, sa druge Ratni Zločinac Rat.Ko Mladić ulazi u helikopter, i izvinite na smetnji ali ONI LIČE!!!!! Oni liče toliko da bi Aco ladno mogao da prođe kao Ratko, uz manju dijetu. Ljudi, možda Aco jeste Ratko, pa to bi bio ultimativni twist koji bi samo Kifer Saterlend u ulozi Džeka Bauera mogao da reši. Kao goverment denies knowledge itd, a u stvari, on je sve vreme TU, sa njima. Sto bi rekao nas narod, ovaj koji je glasao, kao da su bliznaci....

28. / 29. oktobar – SPAVAJMO, SANJAJMO…I DOVIĐENJA!!!!

Ne treba izaći i zaokružiti NE, nego ne treba izaći uopšte...Kome nije jasno zašto, neka pogleda predlagače, prvi član etc. a nota bene je i trač-provokacija političkog savetnika Kohabitanta, koja nam je danas stigla u redakciju, a skinuta je sa njegovog bloga.

Nebojsa Krstic (6 Oktobar, 2006 - 21:44)
Ne znam da li je on politicki odgovoran ali znam da je sam Djindjic pred atentat u kome je stradao naredio da se Jovanovicu i Bebi Popovicu zabrani ulazak u zgradu Vlade.

Pa, oni su u tu Vladu i ulazili, i tamo nešto radili, za razliku od nekih...
Napadi na LDP se, na kraju krajeva, završe na Bebinoj nauljenoj kosici i Čedinim „prljavim rukama“. Jedino čega posle tih konstatacija nema je pitanje, A KO JE TOM ISTOM JOVANOVIĆU NALOŽIO DA RADI TO ŠTO MU ZAMERAJU...?????
Koka iz potoka?

U prozivku LDP-a i Jovanovica ukljucio se i Sergej Trifunovic, i to kad mu je neko spocitao kako se po Stupici super provodio sa Legijom, Cecom i ostalim drustvom iz 9.kruga ( Pakla, naravno ). E onda je glumac, brze bolje, napao da bi se odbranio i sve koji su se drznuli da pomenu njegove late night prodji- sa- mnom- kroz- crveno terevenke, progasio eldepeovcima, clanovima stranke koju je nazvao LSD, ili LDB, kako god, ali je zaista uzasno smesno, prosto da se upisate od smeha.
U svakom slucaju, recept je super, kad Vas neko priupita zasto ste radili neku nepodopstinu ( spotakli staricu na ulici, vozili pijani, bili glupi u drustvu ili naprosto ubijali goloruke civile ) vi samo odbrusite "a sta je Ceda radio sa Legijom i koliko puta je bio u Silerovoj!!!!". Podseca na dramu apsurda..Naravno!

IGMANSKI MARŠ

Duran bili, Duran svirali. Zvuk – đene, đene.Opšti utisak – lepo i sentimentalno! Nismo culi dve genijalne pesme „New moon on Monday“ i, ipak najbolju „The Seventh stranger“. Kako saznajemo iz prve ruke, „New moon“ su Sajmonu u backstage-u u dvoglasu otpevale bivše „Šarmerke“ Sandra Perović i Ivana Pataković. A posle, afterparty. Na splavu na Savi. Napolju 5 Celzija. Unutra 3 Celzija. Pokušali smo da se zagrejemo telima, po uzoru na partizanske filmove, ali slaba vajda. Čaj nisu služili. Nikakva ginekološko akušerska ordinacija nije bila sponzor, šteta.
Gledam Džona Tejlora, stoji na dva metra od mene. Setim se svog dvanaestog rođendana kada sam budna čekala njihov nastup u Filadelfiji, na Live Aid-u. „Mama, vidi kako je sladak Džon!!!“.

Prstići su mrzli su lakim patikicama, gutljaj viskija ne pomaže. Kući, na TA peć. VIP Beograd, my ass.

TOO COOL FOR SCHOOL

Nije da su ovo dnevničke zabeleške, ali odjutros primih nekoliko esemesova slične sadržine – sve kao zašto Ćosić juče nije direktno pitao Mikija za koju će stranku da glasa.
Odgovorih Mikijevim citatom iz sinoćnjeg Poligrafa ~ „...kad Čeda uđe u Vladu...“
Šta je babi milo, babi se i snilo i na televiziji govorilo, sapienti sat, ili u prevodu pametnom dovoljno!
A izdavačima predlažem da se, ako ima vremena pred Sajam knjiga, posvete poduhvatu godine. Izdaju Mikijeve citata unutar i van Velikog Bata, nazovu delo Miroslavljevo jevanđelje dva, lepo ukoriče i odvale se od keša.
To bi bilo, kako kaže najnoviji dizelaški izraz iz Strah.Bana, de luks.

NE TREBA TI METEOROLOG, DA VIDIŠ ODAKLE VETAR DUVA!

Kad zagudi muljava jesen, dobra ideja je da odete do DVD kluba ESPRO ( nije reklama) i iznajmite dokumentarni film pod nazivom WEATHER UNDERGROUND u režiji Sema Grina. Dokumentarac, koji je pre tri godine bio nominovan za Oskara, govori o pobuni američkih studenata protiv rata u Vijetnamu, i zanimljivoj radikalnoj levičarskoj organizaciji koja je proistekla iz tog pokreta. SDS, što je, ovog puta, skraćenica za Students for Democratic society, bila je vodeća onovremena grupacija koja se, kroz proteste, direktnu akciju i medijske aktivnosti zalagala za kraj rata i američke ekspanzionističke politike ali i okretanje levim, crvenijim vrednostima. Raspad SDS-a inicirala je fanatična grupa ljudi koji su shvatili da su takve metode suviše blage. Njih je predvodila trojka u sastavu Mark Rad, Dejvid Gilbert i Bernadine Dorm. Naziv su preuzeli iz strofe pesme Boba Dilana Subterranean Homesick Blues, koja glasi “You don’t need a weatherman to know which way the wind blows.” Odlučili su se za militantne metode u antiratnoj borbi, I aktivirali su se pod sloganom Bring the war home! U svojim aktivnostima, oslobodili su iz zatvora Timotija Lirija i uspeli da postave bombe u Pentagon, Kapitol, zgrade policije a sve to bez ijedne ljudske žrtve. Čelni ljudi Weather Underground nikada nisu otišli na robiju i i dan danas su rade kao profesori i javni radnici. Kako?
Za odgovore na ova i ostala pitanja predlazemo da pogledate ovo inspirativno filmsko ostvarenje.

Više o pročitanom na http://www.findarticles.com/g1epc/tov/2419101303/p1/article.jhtml

VENAC NIJE DOVOLJAN

O Viliju Brantu, srpskoj televiziji i demonima prošlosti


Vili Brant je možda bio suviše veliki čovek da bi se rodio u maloj sredini. Zato i ne treba da kukamo i da njemu sličnog tražimo među našima. Pored toga što je bio prvi nemački kancelar levo od centra posle 40 godina vladavine desnice, čuven je po tome što je pao na kolena pred spomenikom zrtvama pobune u Varšavskom getu, potom je dobio Nobelovu nagradu za mir, da bi 1974. dostojanstveno otišao sa vlasti kada se ispostavilo da je jedan od njegovih najbližih saradnika Ginter Gulaume, špijun ozloglašenog ŠTAZIJA, tajne službe DDR-a.

Egon Bar, čiju smo ispovest mogli da vidimo u filmu Die Vergangenheit bleibt fur Immer ( Prošlost traje zauvek ), u produkciji TVB92, bio je državni sekretar u Brantovoj vladi. Kada ga je, posle tog nezaboravnog trenutka u Varšavi 1970., pitao o razlozima zbog kojih je klekao, Brant mu je odgovorio „Osetio sam da venac nije dovoljan“.
Ne znam da li su gledaoci ovog dokumentarca mogli da shvate suptilne sugestije koje su nam sagovornici autorke Danice Vučinić, uputili. I da li smo svi kolektivno mogli da osetimo neumoljivu istinu – i oni za koje su neki mislili da su „naš Brant“, bili su, zapravo, svetlosnim godinama udaljeni od ovog velikog koraka napred, što je njegovo klečanje značilo za zapadnoevropsku civilizaciju.

Film je otvorio još jednu dilemu sa kojom se suočavamo u Srbiji danas. Da li su deca kriva za zločine svojih roditelja ( kumova, ujaka i ostale familije ). U jednu ruku da, u drugu ruku ne, što je poruka koju kroz svoju priču šalje kćerka Hitlerovog arhitekte Alberta Špera, koji je osudjen u Nirnbergu 1946. na dvadeset godina zatvora. Deca nisu kriva ni za šta osim ako...NE KORISTE BENEFICIJE ZLODELA. Dakle, Hilde Šram je po završetku rata rasprodala svu imovinu koja je imala moguće „kontroverzno“ poreklo i sakupljeni novac dala u fondove za pomoć žrtvama holokausta. Verovatno nije, mada o tome ne govori, koristila tatine veze da bi došla do poslova. Još je više verovatno da nije deci svojih prijatelja obezbeđivala lak prolaz kroz fakultete i dobre varijante za nekretnine, zato što je tata Šper. E, u tome je ta ključna razlika između zemalja koje ispadaju glupe u društvu, i onih koje to sebi ne dozvoljavaju. Svest naroda. Svest pojedinaca da su blagodeti u kojima uživaju pribavljene prljavim novcem. Straha od poetske pravde, na kraju krajeva. Ili od Boga, za one koji u nešto tako veruju.

A da se na pomenutoj svesti naroda radi li radi, mogli smo da svedočimo isto veče, kad smo okrenuli ONAJ KANAL KOJI PLAĆAMO.
Nije da lobotomirano podržavamo programsku politiku TVB92 koja kaže „red Goge Sekulić, red Istine, Odgovornosti, Pomirenja“, tako da u ovom tekstu nemam nameru da poredim dve konkurentske televizije, ali emisije se događaju isto veče, te se komparacije nameću.

RTS, emisija KLJUČ koju vodi „živa soda“ Nataša Miljković. Tema ( valjda je to tema ~ ono što piše iza nje, velikim slovima ) KOSOVSKA SRPČAD ~ ODRASTATI U KAVEZU. Šestoro dece sa Kosova ( sva srpska, mali Albanci nam nisu odgovorili kako im je sad, ili kako im je bilo, tokom devedesetih npr. ), pričaju o svom životu. Taj život je sigurno tužan, i mučan, i mračan ali kad o tome govori žena o čijoj se plati špekuliše da li ima tri ili četiri nule ( o evrima pričamo, naravno ), i to osmehom kroz koji ih oslovljava sa Dušo i Mila, dok jedna od devojcica grca i kroz suze prica o tome kako "su joj ubili tatu"... Da je ovo predizborna manipulacija decom jasno je i mojoj pokojnoj babi, da je sve smislio i napisao Veliki Medijski Arhitekta ( u poređenju sa njim Vučela nam dođe ko Veran Matić), još je jasnije, ali koliko odvratno nešto mora da bude što ti narede nadređeni da bi skupio petlju, zadržao dostojanstvo i dao otkaz. Mada, kad se uporede dobre cipele, skupa krstarenja i šminkerisanje po žurkama i malo ličnog digniteta i čistog obraza...Daćete mi oba para, hvala. Platiću karticom.

Beograd, 5.oktobar 2006.

( O odnosu izmedju Vilija Branta i Gintera Gulaumea, govori i drama Majkl Frejna "Democracy". Zanimljivo je i to da je sin Vilija Branta, Matijas, po profesiji glumac, tumacio lik Gulaumea u filmu Im Schatten der Macht / Pod senkom moci. Film je iz 2003. a rezirao ga je Oliver Storc )

MISLILI STE DA JE GOTOVO?????!!!!!!!!!!!!!!!!*

Molimo međunarodnu zajednicu da nas ponovo bombarduje.

Unapred hvala !


NAPAD NA BRATA

Navijači Rada pokušali da provale u kuću "Velikog brata" i linčuju Bosanca Edina Kolendu!!!

Posle emitovanja scene u kojoj je Edin nosio dres bosanske reprezentacije, radovci pohrlili na Košutnjak i opkolili kuću

Posle skandiranja poletele kamenice, a teži incident i provalu u kuću sprečili obezbeđenje i policajci

Navijači Fudbalskog kluba "Rad" pokušali su pre nekoliko dana da provale u kuću "Velikog brata" i fizički se obračunaju sa Sarajlijom Edinom Kolendom. U pokušaju linčovanja sprečilo ih je obezbeđenje, tvrdi dobro obavešteni izvor Pressa koji se zatekao na licu mesta.
- Bilo je veoma kritično i da momci iz obezbeđenja nisu bili prisebni, ko zna kako bi se napad radovaca na kuću "Velikog brata" završio - kaže sagovornik Pressa, koji je insistirao na anonimnosti, i dodaje:
- Ozloglašeni navijači reagovali su neposredno posle emitovanja scene u kojoj je Edin Kolenda na sebi nosio dres bosanskog reprezentativaca Sergeja Barbareza. Pohrlili su na Košutnjak i opkolili kuću. Svi smo se našli u čudu, i u prvi mah smo pomislili da će se sve završiti na sitnoj svađi. Međutim, kada se skupilo pedesetak navijača, već je počelo da bude opasno, pa je i obezbeđenje koje čuva kuću zbilo svoje redove.
Naš izvor tvrdi da je počelo skandiranje: "Nož, žica, Srebrenica", "Turčine, napušiš se kur...e" i "Ubij, ubij, ubij Turčina".
- Pored navijačkih parola, preko megafona su počeli da pozivaju ostale ukućane da se, ako nisu pičke, skupe i razbiju Edina. Da je sve ostalo na skandiranju, bilo bi super, ali nekoliko najupornijih je u jednom trenutku pokušalo da kroz grmlje i šiblje koje okružuje kuću dođe do objekta i provali unutra. Poletelo je i nekoliko kamenica, ali na svu sreću nisu uspeli da od krošnji drveća dobace do kuće. Tada smo pozvali i policajce, koji su odmah reagovali i sprečili veći skandal - zaključuje naš izvor.
(A. R.)

Radovci: Ne može ovde da nam sprovodi islam!!!

Jedan od vođa navijača Rada, čiji identitet iz razumljivih razloga ne objavljujemo, kaže da je ovo bio sasvim logičan gest i odgovor na provokaciju:
- Želeli smo da uđemo i prebijemo Bosanca. Ne znam kako su ga uopšte pustili da učestvuje u "Velikom bratu". Došao je u Srbiju da nam sprovodi islam. E, to neće moći. Izjavio je naočigled cele Srbije da ne može k'o čovek toalet-papirom da se obriše, jer to nije dovoljno higijenski. Pa, onda ona njegova priča o ramazanskom postu. E, kada je obukao dres, stvarno je prevršio svaku meru. Sad nam ga je stvarno dosta. Ostali ukućani su prave pičke, i tek se sada vidi da je Srba izbačen jer bi prebio tog smrada - kaže razgoropađeno navijač Rada, i zaključuje:
- Šta mislite, kako bi se proveo neki srpski takmičar da je usred Sarajeva obukao dres Mateje Kežmana na kome se nalazi srpski grb i dvoglavi orao?! Pa, karali bi ga!

*copyright by Bane C.

U KLINČU SA ANĐELIMA ~ DOKUMENTARAC O TONIJU KUŠNERU

4.oktobra u New Yorku počinje da se prikazuje film WRESTLING WITH ANGELS, PLAYWRIGHT TONY KUSHNER, koji je svoju premijeru imao na ovogodišnjem Sundance festivalu. Ovaj dokumentarac, koji je režirala dobitnica Oskara Frida Li Mok, prati život jednog of najznačajnijih savremenih dramskih pisaca u periodu od septembra 2001., pa do predsedničkih izbora 2004.

Oficijelni sajt http://www.wrestlingwithangelsthemovie.com/



Više o Kushneru na ovom blogu http://agitpopkultura.blogspot.com/2006_06_01_agitpopkultura_archive.html i u tekstovima o filmu MIHNEN. Pored toga, možemo da preporučimo i genijalnu ekranizaciju njegove najznačajnije drame ANGELS IN AMERICA ( ko voli poznate glumce Al Paćino, Meril Strip, Ema Tompson, Džefri Rajt će valjda zadovoljiti ). Film može da se iznajmi u video klubu ESPRO i to u njihovom ogranku u Kruševačkoj ulici
( baš nas briga što ih reklamiramo, kad su ovo nabavili! ).