LIBERALNO DO SRZI

A DA JE LDP INDEED LIBERARNA PARTIJA DOKAZUJE I CINJENICA DA NA NJIHOVOM FORUMU I DALJE OPSTAJE POST NA TEMU PROSLOSTI POJEDINIH ISTAKNUTIH CLANOVA.

SVE BEZ CENZURE KOJA KRASI NPR. FORUM B92.

IZVOLITE:

http://www.ldppalilula.co.yu/forum/viewtopic.php?t=39

ZOON

DRAGI DNEVNIČE…

DANAS SAM PROČITALA ODLIČAN TEXT NA SAJTU "SLOBODNE BOSNE". TEXT GOVORI O VEZI MINISTRA JEREMIĆA I ČUVENE FAMILIJE POZDERAC. NE MOGU DA GA NAĐEM U WORD FORMI, I ZATO ĆU ČITAOCIMA AGIT POPA MOĆI DA PREPORUČIM SAMO LINK http://img246.imageshack.us/img246/7982/pozderciqd6.png

NARAVNO, ZANIMLJIV DEO TEKSTA SE ODNOSI NA POJEDINOSTI IZ N.O.B., A NIKAKO NA MINISTRA, I ZNAM DA SE MNOGIMA NEĆE DOPASTI TO ŠTO JE TITO OPET POHVALJEN, ALI JBG. SORI.

PAKLENO LETO I PERIPETIJE SA ŠENGENOM ČINE DA SE SVAKA „POLITIČKA ŽIVOTINJA“ UZNEMIRI, POGOTOVO POSLE ČITANJA KOLUMNE NIKOLE SAMARDŽIĆA NA SAJTU LDP-A
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=314, GDE PROFESOR, IZMEĐU OSTALOG, POSTAVLJA I PITANJE O TOME NA KOJI SU NAČIN KUM I ŠIPTAR DOBILI ŠENGENSKE VIZE LETO PRE UBISTVA PREMIJERA?

STVARNO JE NEVEROVATNO DA JOŠ OD UVOĐENJA VIZA ZA EVROPU
( SREDINOM DEVEDESETIH ), SVAKOJAKI OLOŠ, KRIMOSI, LJUDI BLISKI JULU, SPSU,SRSU I SLIČNI, NESMETANO DOBIJAJU MULTIPLE ŠENGENE, DOK SE NEKI MUČENIM STUDENTIMA IZ KOLARČEVE I GRAĐANIMA IZ ŠETNJI, VADI BRIS DA BI KROČILI ZAPADNO.

DOBAR ŠLAGVORT ZA KRAJ - AGIT POP JE U STANJU MIROVANJA DO 20.SEPTEMBRA A ONDA SLEDI "TUTO KOMPLETO" IZVEŠTAJ O ITALIJI,

DO TADA,
ARRIVEDERCI

NA FOTOGRAFIJI - KUM, ŠIPTAR I DRUŠTVO U PARIZU, ZA KOJI SU LAKO DOBILI VIZU. VRH BRATE.

WILL TO FERRELL

Nothing shows a man's character more than what he laughs at - Goethe

Na žalost ili na sreću, pozitivni utisak o “stanju američke nacije”, a iz perspektive ondašnje popularne kulture može da se stekne kroz par svetlih primera:

3. Dugovečna serija South Park, njena dečica - filmovi “Bigger, Longer, Uncut” i
“Team America – World Police”, kao i nominacija za nagradu Emmy koju je dobila urnebesna epizoda o Sajentološkoj sekti ( Trapped in the closet )
http://en.wikipedia.org/wiki/Trapped_in_the_Closet_(South_Park)

2. Totalni uspeh, kod kritike i publike omiljenog Judeobrita Saše Barona Koena (Edelezi Borat, Ali G. i Bruno - o njemu sledi poseban text)

&

1. Vanzemaljski talenat Vila Ferela (Will Ferrell)

Njegovo ime se za nekog, još ne-iniciranog čitaoca, može naći u rubrici KO SU? ŠTA RADE?, i zato pružamo samo par važnih biografskih momenata ( i ne, on NIJE bubnjar RHCP, iako liče ):

Ferel je rođen je u Kaliforniji, 16.jula 1967.
Otac je svirao klavijature u bendu Righteous brothers, majka je bila učiteljica.
1995. primljen je na audiciji za kultni TV šou Saturday night live ( SNL ), tako što glavnoj producentkinji dao kofer pun “novčanica” uz napomenu da je “spreman da učini sve da bi postao deo ekipe” ( Ovakav slučaj bi se u Srbiji tretirao sa punim, ozbiljnim uvažavanjem i niko ne bi pomislio da je u pitanju štos ).

Uskoro, Ferel postaje najplaćeniji glumac u SNL a njegove imitacije ulaze u
svetske (ups!) anale kao vrhunski primeri političke nekorektnosti
http://www.youtube.com/watch?v=yzvO9aS1hVc,
ismejavanju primitivizma http://www.youtube.com/watch?v=cDxC3Qu-jPU
i sprdanja sa novinarskim ulagivanjem filmskim zvezdama http://www.youtube.com/watch?v=tcMbaS3lvyo

Veliki proboj na veliki ekran, na oduševljenje svih onih koji ne mogu da prate američku TV, događa se 2003., filmovima "Elf" i "Old school" a sve što dolazi kasnije su samo “biseri u nizu”: "Melinda&Melinda" Vudija Alena, zatim "Anchorman: The legend of Ron Burgundy", "Wedding Crashers", i veliki hit "Talladega nights: The ballad of Ricky Bobby" ( u kome pomenuti Baron Koen glumi Ferelovog arhi-rivala, gej vozača Formule 1, Francuza Žana Žirara )

Iako su ga od početka filmske karijere zalepili za Frat pack ( kome, da se podsetimo, pripadaju Džek Blek ,Ben Stiler, Vins Von, Stiv Karel, Oven i Luk Vilson ), Vil F. se poslednjim ulogama donekle odlepio od ove grupe.
Prvo se pojavio u filmu “Stranger than fiction”, scenariste Zaka Helma koji je proglašen za “novog Čarlija Kaufmana” ( kao da nam jedan nije bio dovoljan, prim,.red ).

Helm je godinama insistirao da ni jedan lajn njegovog teksta ne bude promenjen pa je “Stranger than F.” dugo čekao reditelja koji će deliti njegovo oduševljenje postmodernim i ne preterano slojevitim scenarističkim rešenjima.
Ulazi Mark Foster, a rezultat je polubrljotina, znatno slabija od, npr. Kaufmanove “Adaptacije”, ali vredna zbog nekoliko sjajno odigranih
emo- dramskih scena Vila Ferela.
( Zak Helm trenutno piše scenario po knjizi “This is Serbia calling”, a ima ambiciju da to bude njegov omaž “Salvadoru” Olivera Stouna ).

Zagrc.Zagrc. Dobro.

Polako se vraćamo na planetu Zemlju, do jednog od spasitelja američkog filma i kulture uopšte, gospodina Ferela.
Njegov poslednji film BLADES OF GLORY je i najbolji razlog da nas poslušate i iz kluba iznajmite BAŠ SVE naslove ispod kojih stoji njegovo ime.
Ferel se u ovom slučaju udružuje sa Džonom Hederom ( Napoleon Dynamite ), obojica se oblače u šarene likrane kostimiće i igraju muški par umetničkih klizača.
"Blades of Glory" je preduhovit do ozbiljnosti, a Ferel je komičar koji maestralno, nezabeleženo još od Čaplina, svoje telo ( u njegovom slučaju debelo, masno i znojavo ), koristi u svrhu postizanja kompletne umetničke katarze.

Da podvučemo najvažnije – otići u klub po SVE filmove sa Vilom Ferelom, a ako vam nije smešno, onda ništa.

SAJMONIČNO

Beograd -- Ministar Velimir Ilić neočekivano je najavio je da će novinari dobiti na uvid ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega.
Nakon niza novinarskih pitanja zašto su bili potrebni meseci da se odobri uvid u ugovor, Ilić je kratko odgovorio: "Tako mi se svidelo."

London, Paris, New York--U zenitu glamuroznih 80-tih ( godina prošlog veka, prim.red. ), vesela ali ne i preterano bistra voditeljka MTV News pitala je Sajmona Le Bona, frontmena benda Djuran Djuran, “zašto on i ostali Djuranovci izlaze isključivo sa manekenkama”.
Sajmon je pogledao direkt u oko kamere i izgovorio legendarnu rečenicu:
“Because we can”.

KAFICA

A dok se vršilac dužnosti predsednika Srbije Vladimir Putin druži sa Albertom od Monaka i Tuvanskim nomadima, izgleda kao da ga problem “Tajna pre Ustava ili Ustav pa Tajna” uopšte ne zanima. Šteta, jer samo bi "Ooooonnnn" to mogao da “prelomi pametno”.

Za to vreme u veselijim krajevima Planete :

Magazin Radar objavljuje intervju sa skandaloznijim parčetom britanske kraljevske porodice, Princom Herijem. Preporučujemo da pogledajte njihov web sajt, na kome možete pronaći garantovano najbolji izbor Internet linkova, sortiran po oblastima
www.radarmagazine.com

U Americi, show se nastavlja - debata kandidata američke Demokratske partije protekla je u znaku “Sneška Belića” i njegovog ( usvojenog ?! ) sina.
Pogledajte na You tube http://www.youtube.com/watch?v=8K8GVAAOzMk
i uključite se u diskusiju…Da li je Sneško gej? Da li Hilari ima šanse? A slatki Barak?

"Ko ne razume Gucu, ne razume Srbiju" - Vojislav Koštunica

KO NE RAZUME GUZU, NE RAZUME SRBIJU!

EPILOG...

...drame na liniji AGIT - POP / ITALIJANSKA AMBASADA http://agitpopkultura.blogspot.com/2007/07/vezne-olakice.html izgleda ovako:

Napisala sam ogorcheno pisamo i poslala ga na svaki mejl koji sam mogla da nadjem na sajtu ambasade. Neko anoniman mi je odgovorio kako novac sa "fantomskog telefona" ipak ne ide njima ( ambasadi ) vec Telekomu - no shit, ko bi rekao da je ovdashnji zivalj spreman za muljanja...

Dadoshe mi i tzv.VIP broj telefona na kojem se javlja ljubazan covek, saslusha vash problem i stvar se relativno lakho sredi.

Sad, taj broj se ne koristi za slucaj da idete po dzins u Trcu ali u varijanti "Bijenale i kulturno vozdizanje" su vishe nego spremni da izadju u susret.

Dakle, u septembru mozete ochekivati iscpan izveshtaj iz Venecije, Toskane a mozda i iz Kasela ( Nemacka ) gde se ove godine odrzava DOCUMENTA, najvaznija izlozba savremene cutting edge umetnosti. DOCUMENTA traje do 23.09. a sledecu mozete videti tek za pet godina.

DULE U KNINU

U broju 2954. NIN-a (9. 8. 2007.) izasao je delimicni intervju koji je nas drug Dusan Maljkovic dao povodom stanja "ispoljavanja (homo)seksualnosti".

Dok se jedni lade, drugi za liberalizaciju Srbije rade:

1. Najpre, da li se ispoljavanje seksualnosti homoseksualaca promenilo poslednjih godina u Srbiji?

To je vrlo složeno pitanje. Mislim da su uglavnom mlađi homoseksualcipočeli da se slobodnije ponašaju, pre svega u porodičnom kontekstu:sve više je onih koji se u ranim dvadesetim odlučuju na "coming out"tj. da svojim najbližim saopšte "istinu" o svojoj seksualnost. Todovodi, u većini slučajeva, do prihvatanja -- ili makar tolernacije --seksualnosti od strane porodice, što je temelj za dalji normalanseksualno-emotivni život. Ti mladi gej ljudi sve više podsećaju nasvoje vršnjake za Zapada: imaju veze, heteroseksualne prijatelje kojiih podržavaju, odlaze na javne gej zabave, učestvuju u raduraznovrsnih organizacija... Oni su naprosto društveno integrisaniji. Utom smislu, ispoljavanje homoseksualnosti se polako normalizuje, uskladu sa standardnim ponašanjem koje predstavlja normu i zaheteroseksualnu većinu. Međutim, još smo daleko od ravnopravnosti poovom pitanju. Homoseksualci se i dalje plaše da iskažu svoje emocijena javnim mestima, zbog straha od fizičkog nasilja. Krug ljudi kojiznaju za homoseksualnost većina osoba je ograničen. Takođe, na radnommestu to je još uvek tabu-tema, zbog straha od otpuštanja itd. Stvarise menjaju, polako, nabolje, ali je i dalje gej-subkultura, sa svimpratećim sadržajima (mediji, klubovi, mesta za upoznavanje, itd.)"prostor" gde se homoseksualci u Srbiji osećaju najbolje. S razlogom,naravno.

2. Kako na to ispoljavanje uticu drustvene okolnosti (zapravo, mozda pre okruzenje, jer pod okolnostima ne bih podrazumevala ono sto je svakako korisno, ali nije sustina, odnosno bi moglo biti proizvod neke vrste pritiska, a ne rezulatatom promene svesti, kao sto je lebiralizacija nekih zakona)?

Društvene okolnosti utiču, rekao bih, uglavnom pozitivno, zato što se,bar kada je u pitanju gej egzistencija u Srbiji, one poboljšavaju.Iako Boris Tadić, u nedavnom intervjuu HRT-u, govoreći da svako imaprava da da ispoljava svoju seksualnu orijentaciju nije rekao ništadrugo do slova zakona, budući da je homoseksualnost dekriminalizovana1994. godine glasovima socijalista u parlamentu, on je ipak odabrao datako nešto javno potvrdi, što pored opšte-političkog značaja, ima ispecifičan, ohrabrujući smisao za gej populaciju. Približavanje EU,kome (deklarativno) teži nova vlada, takođe je, zbog "gejafirmativnih" zakona ove organizacije, pozitivan signal, koji bitrebalo da ubrza donošenje domaćeg anti-diskriminacionog zakona, kojije već predložila Koalicija protiv diskriminacije. Nedavna izjavaSonje Liht, predsednice Fonda za političku izuzetnost, da suhomoseksualci i Romi najugroženije grupe u Srbiji pokazuje rastućisenzibilitet uticajnih "mainstream" nevladinih organizacija za pitanjakojima se ranije nisu direktno bavili. S druge strane, usvajanje novogUstava, koji je "zabetonirao" heteroseksualni brak dajući legitimitetisključivo muško-ženskoj bračnoj zajednici bio je korak u nazad.Politička scena je takođe uglavnom nezainteresovana i nevoljna da sezauzme za unapređenja prava homoseksualne manjine, sem izuzetaka,kakvi su LDP i G17, a ograničeni optimizam ulica i stav SRS, za nekeneočekivan, koji takođe govori da ova stranka desne orijentacije nemaništa protiv gej osoba, ali da nije ni afirmativnija od prostog"neugrožavanja homoseksualaca". Srpska pravoslavna crkva, jedna odnajuticajnijih i najkonzervativnijih institucija u Srbiji, takođe imadominantno negativan stav, mada opet ohrabruje poziv patrijarha Pavlana nenasilje prema seksualnim manjinama. Naš najveći saveznik i daljeje popularna kultura u kome su nutralno ili afirmativno predstavljenihomoseksualni odnosi, kao, na primer, u serijama "Vil i Grejs" iliaktuelnim "Očajnim domaćicama", kao i najliberalniji segment društva-- estrada i "intelektualna scena", čije ključne protagonistkinje iprotagonisti nemaju problem da se jasno stave na stranu gej osoba, dok Žarko Korać, predsednik Socijal-demokratske unije, koja bi podefiniciji trebalo da bude naklonjena homoseksualcima, ima. Iz sveganavedenog vidi se da je situacija kompleksna, "ni tamo ni ovamo", idese dva koraka unapred a jedan unazad, ali postoji dobra osnova da seradi na poboljšanju položaja gejeva i lezbejki u Srbiji, što rezultujeu novoj "okolnosti" koja menja druge okolnosti -- pokretu za pravahomoseksualaca, koji danas ima artuikulisan stav, jasne ciljeve ikapacitete da ih u višegodišnjoj perspektivi i ostvare.

3. U cemu je, po tvom misljenju, osnovna razlika u ispoljavanju seksulanosti izmedju hetero i homoseksualaca u Srbiji?

Ja mislim da osnovne probleme u ispoljavanju seksualnosti u Srbijidele homo i heteroseksualci jednako. Naime, sa konzervativnijomdruštvenom klimom devedetih, nacionalizmom i re-patrijarhalizacijomzajednice, došlo je i do restrikcije seksualnih sloboda, koja jeosamdesetih godina uzimala maha, prevashodno u domenu intelektualneprodukcije i popularne kulture. S tim u vezi, seksualnost se nanovo"tabuizira" i stavlja prevashodno, u domenu politike, u projekat"borbe protiv bele kuge" što afirmiše "prokreativne" seksualne odnose,nasuprot odnosima čija je motivacija seksualni užitak. To pogađa iheteroseksualce, naravno, jer u krajnjoj konsekvenci seks sa kondomomtj. seks bez namere da se dobiju deca postaje nelegitiman. Ipak, činise, uticaj ovog, prevashodno pravoslavno-hrišćanskog projekta,aktuelnog od XIII veka, naovamo ipak nema preveliki uticaj u XIX veku,sudeći, recimo, po fenomenu "seks berzi" u kasnim večernjim satima naprogramima raznih TV stanica. Takođe, heteroseksualci i homoseksualciimaju problem "seksualne infrastrukture" i to pogađa uglavnom mlađeljude, jer oni naprosto nemaju uslove za praktikovanje seksualnihodnosa, zbog teške ekonomske situacije i relativno kasnogosamostaljivanja. Naravno, postoje i razlike: heteroseksualci stupajurelativno ranije i opuštenije u seksualne odnose, jer ne moraju da senose sa homofobijom, pre svega onom internalizovanom, kao većinahomoseksualaca. Takođe, javno izražavanje seksualnosti kroz dodire,ljubljenje i sl. za sada ostaje nepisana privilegija heteroseksualaca.

4. I kako se na seksualnost uopste, takodje po tvom misljenju, gleda udrustvenom miljeu Srbije u odnosu na druge zemlje u kojima si upoznat sa tom temom?

To zavisi od zemlje do zemlje. Srbija je po tom pitanju istovremenogora, ali i bolja od mnogih, dakle negde u sredini, s tendecijom da ide na bolje. Ako je uporedimo sa Poljskom, koja je danas de facto"katolička džamahirija", gde policija popisuje homoseksualce, ozbiljnose raspravlja ne temu koji je teletabis gej, zabranjuje gej osobama darade u obrazovnim i drugim državnim strukturama, itd, onda jesituacija svakako bolja. Međutim, ako uzmemo Holandiju za primer, gdesu gej brakovi i usvajanje dece legalizovani, a društvena klimaizrazito ne-represivna i podržavajuća, situacija u Srbiji nam i daljeizgleda daleko od zadovoljavajuće.Što se seksualnosti uopšte tiče, meni se čini da ona i daljepredstavlja temu o kojoj nije poželjno pričati u porodici i školi, a najpoželjije je praktikovati je na najuobičajeniji način. I dalje sena intenzivne seksualne kontakte, naročito kod žena, gleda oa na neštonepoželjno, a seksualnost, kao i telo, uglavnom treba skrivati, dostatoga se i stideti. Mislim da ne živimo u doba "permanentne seksualne revolucije", i da se seksualnost ne kreće linerano-progresivnom linijom. Pre će biti da ima i mnogo "kretanja unazad", stagnacija isumniivog napretka, ali želim da verujem da je ovaj, u dužojistorijskoj perspektivi, ipak moguć. Društvo bez seksualne represije,u kome je seks sa pristankom, dakle iskljućujući silovanje i"seksualno uznerivanje bilo koje vrste", kao "popiti čašu vode", kako bi rekla jedna ruska revolucionarka iz Lenjinovog doba, jeste sistem za koji se ja zalažem.

5. Ako ti ne oduzima previse vremena, bila bih ti zahvalna jos da mi napises da li mislis da bi seksualno obrazovanje ili potpuno drugaciji odnosi u porodici mogli da uticu na "zdraviji" pogled na seksualnost?

Ovo je veoma važno pitanje. Smatram da su porodica i škola -- osnovnai srednja -- osnovni stožeri seksualne konzervativnosti i represije.Promene unutar ovih institucija su neophodne, ako ni zbog čega drugog,onda zbog činjenice da se ogromna većina seksualnog nasilja deševa uprodici, na relaciji roditelj-dete. Školstvo će se, u perspektivi, potom pitanju izmeniti kroz prilagođavanje programa evropskimstandadima, ali ostaje problem pristupa porodici, koji se, po mommišljenju, može razrešiti samo indirektno. Naime, kada na scenu stupeliberalniji roditelji od ovih sadašnjih, koji su prethodnoliberalizovani drugim, van-porodičnim društvenim uticajima, onda ćenjihova deca takođe "startovati" sa znatno liberalnijim stavovima. Toje temeljna vrsta promene, koja će promeniti nabolje i seksualnoispoljavanje uopšte, ma koje seksualne orijentacije bila deca iztakvih porodica. Naravno, za to je potrebno vreme koje se meridecenijama, ali bolji svet, bar po ovom pitanju, već se polako moženazreti, čak i u Srbiji.