WHAT PERA DID NEXT...

proverite na ovom linku http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=564

Mi samo prenosimo najlepše parče kolača...

Bilo bi, naravno, bećkovićevski impotentno do ćeranja , očekivati da je Srbija zemlja u kojoj nema teških reči, gde se svi (korporativno) vole i (korporativno) obožavaju, ali kojim to rečima opisati Mržnju, Zlobu, Jed, Jad & Prezir ispoljenu prema Čedomiru Jovanoviću a da to, upravo, ne budu baš ti razbludno-raskočopereni komplimenti, u času kad Andrija Mladenović ili Hadži Andrej Milić svoju logoreju prodaju kao legitimni politički rahatluk. Neke druge, pristojnije reči rezervisane su za neku drugu, pristojniju državu; ovom režimu i njegovim ljubimicama, ove 2007. godine, poručuje Tomas Man koji se u vreme hitlerovskog ludila tridesetih godina nalazio u Britaniji odakle je najgorim rečnikom govorio o (svojim) Nemcima; na pitanje "mora li baš takvim žestokim jezikom", odgovorio je: "To je jedini jezik koji ta stoka razume". Potpisujem.

MAN ON THE MOON!!!!

“Napolju je rat. Rat je.”

Erlend Lu, Dopler


Bećković: Šta je suština? A po mome mišljenju, je suština da sistem vrednosti kaže, ko god se ne slaže sa nama je DB, vojno raspoređen DSS-ov agent ili đubre neopevano.

Jovanović: Dobro, to je jedna teza, kojom se mi stalno guramo na marginu kao ekstremisti, ali se ne koriste ti povodi. Mi smo ekstremisti kada kažemo da je u Srebrnici izvršen genocid, onda kažu oni su ekstremisti.

Bećković: Ne to ćemo, ovako nemate vi problem sa Gordanom Paunovićem, sa mnom i ono... sa raznim delom javnosti sa kojom smo... mislim zajedno smo tamo nešto radili, čini mi se... nemate vi sa nama problem oko Srebrnice, Miloševića i ostalo.

Jovanović: Nisam siguran, kako ne.


Utisak nedelje, 18.novembar 2007.


Ispiranje mozga je počelo u nedelju. Kad jedna misli da je mnogo pametna, a da su svi ostali budale. I tako počinje ispiranje mozga. U ponedeljak ujutru moždani tušić se nastavlja sa „sajta na kome ima i previše praznog prostora“ , dakle sa bloga B92. Navođeni blogerkom Jelenom Milić čitaoci se ostrvljuju na Čedomira J., kao „mogao je da bude malo oštriji, šta mu je, nije on za predsednika, mnogo je tuc-muc“ ( za razliku od hiper-energičnog i sekantnog Tadića, prim.red. ).
Ponedeljak veče na RTSu ( koji svi MORAMO da finansiramo ) donosi horor udar na osnovna ljudska prava svakog nepravoslavnog : multipraktik Amfilohije, još trojica istomišljenika i voditeljka koja rektalno alpinira, titulirajući Amfija dovoljno često, da u tome prođe skoro polovina ove besmislene emisije, iz koje smo naučili da:
...se tešimo jer ima i klerikalnijih država od naše ( Grčka, npr. )
...uživamo u „veličanstvenoj vizantijskog simfoniji prožimanja države i crkve“
...nam bude kul to što Pahomije voli da dira piše male dece ( a ne, ovo nisu rekli )

Niti jedno pitanje, ma ni pitanjce, koje bi moglo da bude provokativno za „uvažene goste“. Ništa. Samo veliki šef nad šefovima klimoglavom blagosilja to što sagovornici pričaju. I plavuša koja se kezi pod kriminalno lošim svetlom, za koje građani daju milione dinara.
Čemu ova emisija? Zašto baš sad? Patrijarh in a coma? Vratiti bradatom stadu zabludele ovce zalutale u LDP šumu? Bliži se 10. decembar, pa treba pripremiti dizelaše-krstaše?
Članovi redakcije AP nisu kročili ni u jedan objekat SPC od kada je antisemita Velimirović postao svetac, a od sinoć ne žalimo ni sva propuštena venčanja. I od sada ćemo mladence čekati u kafani, pre i posle.


Velja Ilić je za Olju Bećković, u svom čuvenom tajno snimljenom izlaganju, nazvao „izdrkana“ i rekao bi da bi joj možda dao da „mu p**i“, da bi kasnije njen otac sto pet puta sedeo pored tog istog Velje i smejuljio se sa njim. Svaki poshteni tata bi, bez obzira na to koliko je protivnik jak, verovatno otfikario deo tela svakom onom ko bi njegovo dete, uvredljivo i javno, pozvao na felacio.
Takav način je, kako mi shvatamo familijarne odnose, potpuno normalan - a još je normalniji ako se ćera i ćaća druže, ako su bliski i to zalivaju đuskajući po splavovima sa Nemanjom Kusturicom i Maradonom.
Sve ovo dovodi do tog pitanja od milion dolara-zašto toliko zadovoljstvo provejava emisijom UN kada se pomene ime M.B.? Ima li primesa ekstaze uzrokovane ovakvim razmišljanjima – „koliko smo samo jaki...Dok ja ovde prozivam Čedicu, tata savetuje Voju, sa Dobricom sam na ti, kao da smo bili duet pastira nekoć u Drenovi, bože koliko smo jaki i bitni. I to prenosimo sa kolena na koleno, kao virus.“

Vrteška kojoj je Olja podvrgla predsednika LDP-a samo potvrđuje da ni sama nije želela da čuje šta on zapravo ima da kaže o aktuelnim tema, nego ga je prisiljavala da odgovara na gluposti pri čemu je znala da on mora da se kontroliše, da ne ispadne ludak koji napušta studio.
Svako normalan, kad ga petnaest puta pitaš istu stvar, koja je pri tom urbana legenda a ide mu na štetu ( Jovanović i mafija ), reagovao bi mnogo gore nego Velja Ilić u „izdrkanom" monologu.

Jasno je da je Jovanović morao da ostane na toj stolici i da se odluči za jedan od dva moguća načina komunikacije – ili da budistički istrpi, kao psihijatar koji razgovara sa pacijenkinjom, ili da, kao što je to pre mesec dana učinio Nikolas Sarkozi, hitro ustane sa stolice i ode što dalje. http://www.youtube.com/watch?v=xkapbaK32PM
E, a da je tako postupio, onda bi, njemu nenaklonjen deo Srbije posmislio „aha, evo ga, krizira pa je morao po drogu“ ili slično.

Ipak, medalja za najnapaljeniju bez premca odlazi Danici Vučinić koja nas je zakucala jutrošnjim „Kažiprstom“. Kao međed, probuđen iz dugogodišnjeg zimskog sna, voditeljka je Čedu pitala „šta je radio u Šilerovoj“ i „zašto ima džip“, i „zašto ima telohranitelje“.
Falilo je josh samo da nas obavesti i da li su se Bitlsi raspali, pa da zakuca aktuelnošću.

Sve ovo deluje kao da neko namerno ne želi da se čuje stav LDP-a u vezi sa nastupajućim izborima, Kosovom, pridruživanju EU, poskupljenjima svega a opadanju eura itd.
Ne, nego hajmo sada da zovemo goste i da ih pitamo o događajima koji su bili aktuelni 2004., da ih do beskraja davimo davno postavljenim pitanjima, da opet čujemo već date odgovore i tako unedogled.

E, ali to ne može tako.Jer ima onih koji nisu budale. I koji znamo da je napolju, zapravo, rat.

NEVERMORE

Da, AGIT POP je u kutijama, ali vas to ne sprečava da surfujete.
Koliko samo zanimljivih podataka ima u novom postu na blogu Aleksandra Maćaševa - za sve fanove Edgara Alana Poa ( a ko to nije fan EAP ? ), obilje potpuno ekskluzivnih informacija iz muzeja u Richmondu koji vodi fanovska udruga Raven Society. I još svakave fenomenalnosti krije novi The Mighy.
Uživancija na:
http://www.americana-tidbits.blogspot.com/

I LIKE TO MOVE IT, MOVE IT

U toku je AGIT POP selidba. Osim u slučaju pod oznakom URGENT!, novih postova neće biti do 27. novembra. Do tada, uživajte u našim omiljenim blogovima – Doba Nevinosti, Ivan Bevc, i Dušan Maljković koji je postao bloger B92.

THIS TIME NEXT YEAR...

Od sinoć traje anketa „Kakve su Rode?„
( Misli se na novu seriju B92, „Vratiće se rode“, čija je pilot epizoda emitovana juče, u večernjem prime-time-u ).

Odgovori su razni i idu od „topla ljudska priča“, do „Seljaci za B92 auditorijum“ ili „Mućke bez dobrih fora“.

Ako nas pitate, napisaćemo samo dve pohvale:
Goga Volarević je još jednom dokazao da je odličan direktor fotografije ( sećamo ga se iz teksta o filmu „Četvrti čovek“ ), a reditelj Gajić nas je podsetio da u Srbiji i dalje ima fenomenalnih a potpuno neiskorišćenih mladih glumaca, kakav je scene-stealer Bojan Dimitrijević.

Na žalost, činjenica da će se glavni junaci iz grada preseliti na selo nije nešto što će nas privući da i dalje pratimo „Rode“, a razlog je zamor očnog nerva ruralnim predelima
( serija „Seljaci“ na Pinku, „Selo gori“ na RTS, 48 sati svadba itd. )

Od nas toliko.

SLAVES OF SLAVA

Jučerašnji The Guardian donosi zanimljiv tekst u kojem se porede životi, slave i karijere Elvisa Prislija i Britni Spirs.

Paralela je možda malo iznuđena, ali sve u svemu, preporučujemo vam link:

http://music.guardian.co.uk/pop/story/0,,2205372,00.html

SAOPŠTENJE

Učestali napadi na gej muškarce i mesta okupljanja gejeva i lezbejki u Beogradu


U Beogradu je u poslednje vreme registrovano više napada na gej muškarce i mesta okupljanja gejeva i lezbejki. Način na koji su napadi sprovedeni ukazuju na mogućnost da se radi o organizovanom progonu. Koalicija protiv diskriminacije zahteva od nadležnih organa da sprovedu sve potrebne radnje kako bi se zaštitila LGBT populacija u Srbiji.

U noći između 12. i 13. oktobra 2007. godine dva muškarca, starih oko 20 godina, ušla su u klub "Alijansa" kao i svi drugi gosti. Platili su ulaz, naručili piće i zadržali se narednih sat vremena u klubu. Tu su upoznali još dvojicu redovnih gostiju i nakon izvesnog vremena ih pozvali napolje – "na svež vazduh", kako su rekli. Sva četvorica su izašli napolje i uputili se ka Obilićevom vencu.

Kod zgrade Tanjuga pojavila se grupa mladića i počela da bije dvojicu redovnih gostiju "Alijanse". U prebijanju su učestvovala i dvojica muškaraca koji su "pokupili" žrtve. Jedna od žrtava je prošla sa modricama, dok je drugoj polomljen nos i odvežen je u Urgentni centar.

U noći između 3. i 4. novembra 2007. godine desila su se dva napada na goste gej klubova u Beogradu.

U klub "VIP" nepoznati počinioci bacilli su suzavac, koji je izazvao veliku paniku. Takođe, grupa od 8 do 10 nepoznatih mladića pokušala je da napadne grupu gostiju kluba "Alijansa", koji su nakon napuštanja kluba čekali taksi na uglu Vasine i Zmaj Jovine ulice. Prema rečima gostiju, napadači su izvadili noževe i počeli da jure tri gosta i jednu gošću kluba. Gosti su uspeli da im umaknu.

Registrovan je i jedan napad na muškarca u parku u centru Beograda u noći između 27. i 28. oktobra 2007. godine. Kao i u svim ostalim slučajevima, grupa mlađih muškaraca napala je žrtvu za koju su samo po izgledu zaključili da je gej. Oborili su ga na zemlju i išutirali. Žrtva je sa povredama završila u Urgentnom centru.

Nijedan od ova četiri napada žrtve nisu želele da prijave policiji iz straha da ne dožive neprijatnosti od policijskih službenika i da za njihovu seksualnost ne sazna njihovo neposredno okruženje.

Koalicija protiv diskriminacije zahteva da policija pojača kontrolu neposrednog okruženja mesta okupljanja gej populacije u Beogradu i da shodno članu 6, stav 2 Zakona o policiji, bude uspostavljena redovna komunikacija sa gej i lezbejskom zajednicom. Pored toga, Koalicija zahteva od nadležnih državnih organa da se javno oglase i osude ove incidente i da preduzmu sve potrebne mere kako bi napadači bili otkriveni i privedeni pravdi.

Lezbejke, gejevi, biseksualne i transdžender osobe su ravnopravni građani i građanke Srbije, kojima Ustav Republike Srbije garantuje jednako tretiranje pred državnim organima. Ustavom Republike Srbije strogo je zabranjena diskriminacija građana i građanki po bilo kom osnovu. Član 12. stav 2. Zakona o policiji nalaže policijskim službama da svoje zadatke obavlja u skladu sa međunarodnim aktima koji se odnose na "nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka".

Koalicija protiv diskriminacije očekuje da će državni organi u najskorije vreme preduzeti sve potrebne radnje kako bi se zaštitila mesta okupljanja gejeva i lezbejki, kao i samih građanki i građana različite seksualne orijentacije, te da će državni organi obavestiti javnost o preduzetim koracima.

Za Koaliciju protiv diskriminacije



Boris Milićević
Predsednik Gej strejt alijanse

Članice koalicije protiv diskriminacije su: Anti Trafiking Centar, Centar za unapređivanje pravnih studija, Gayten-LGBT, Gej strejt alijansa, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji, Švedski helsinški komitet za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom

SYD

Pre godinu dana, na ovom sajtu smo objavili tekst o drami Toma Stoparda „Rokenrol“.
http://agitpopkultura.blogspot.com/2006/09/stopard-za-rokenrol.html

U novembarskom broju magazina Vanity Fair, u tekstu pod naslovom „Here’s looking at you Syd“, Stopard piše o tome na koji ga je način inspirisao Syd Barret, nikad prežaljeni član benda Pink Floyd.

Pročitajte ovu zanimljivu priču na linku
http://www.vanityfair.com/culture/features/2007/11/stoppard200711

BORIN IDENTITET

Sinoć je AGIT POP team prisustvovao premijeri filma „Četvrti čovek“ Dejana Zečevića, a pre projekcije videli smo tri nova trejlera i to za „Šišanje“ Stevana Filipovića, „Hadersfild“ i „Čarlston za Ognjenku“.
Usaglasili smo se da „Hadersfild“ ne bi smo gledali čak i da nam posle projekcije daju novčanicu od 100 eura.
„Šišanje“ je scenario koji smo već čitali, i odličan je, kao i najava, dok je o „Ognjenki“ već sve rečeno i napisano, skoro kao da smo je već i videli u bioskopu.

Vraćamo se glavnoj temi, filmu „Četvrti čovek“.
Već od prve scene je jasno da će scenario ići u pravcu koji je čest u domaćoj kinematografiji, da sve što vuče na žanr ( u ovom slučaju politički triler ) u dijalogu mora da zvuči kao da je prevedeno sa engleskog, što je samim tim i nategnut zadatak za glumce.
Jedino Nikola Kojo iz ovakve postavke može da se izvuče potpuno elegantno, što zbog svog neverovatnog talenta, što zbog činjenice da mu je ova uloga legla kao dupe na nošu, možda čak i više od, među domaćim dizelašima omiljenog, „čika Velje iz Lepih sela“.
Ne znamo, naravno, da li Kojo u sebi nosi dileme koje u filmu ima Major, lik kojeg tumači, ali pojedine scene su glumljene sa retko viđenom uverljivošću, kako bi to rekli profesori glume „iz sebe“.
SPOILER ALERT!!
Major je lik koji je pre amnezije bio nešto kao Legija, dakle, masovno je ubijao nevino nesrpsko življe u svim okolnim ratovima. Kako mu se pamćenje polako vraća, srpski nacionalista u njemu nestaje, pa Major počinje da oseća emocije kako prema bližnjima, ali i prema onima kojima je oduzimao život.
( Predlog, izvučen iz konteksta: Možda bi za članove pojedinih stranaka i organizacija ovakav metod bio koristan. Nađe se medicinski način za kolektivnu amneziju, i svi se iz kome probude sa mozgom npr. Nataše Kandić. To bi nam stvarno olakšalo društveni razvoj! )
NASTAVI DA ČITAŠ, SPOILER GOTOV!
Sve u svemu, iako scenaristički postavljen kao „diskretni omaž Bornu, Se7en, Anđeoskom srcu, Profesionalcu, Sneču“ i tako mnogo dalje, postavkom „snimak grada koji živi uobičajeno, onda dijalog u skladištu ili luksuznoj kič vili, pucnjava, pa ljubav ili seks“... Dakle iako sve to, Zečević se nije izblamirao. Predvljivog ritma, ipak „Č.Č.“ nije preterano dosadan, Kojo je odličan, sporedne uloge takođe ( Feđa Stojanović, Sanja Mikitišin, i naš omiljeni glumac Miloš Timotijević) a kutija sa polit-triler žanrom se polako otvara – odškrinuo ju je, svakako, Darko Bajić sa Balkanskim pravilima, dok je „Čovek“ razrada teme u svetlu nove političke korektnosti SPOILER!! ( Majorov greh je zapravo snimljen na VHS traci, i to veoma slično snimku Škorpiona koji ubijaju nevine dečake u okolini Srebrenice, 1995. )
Jedna od svakako najupečatljivijih scena je ona u kojoj Major ubija biznismena koji po izgledu i reputaciji neodoljivo podseća na vlasnika Delte M.Miškovića.

U predvečerje otvaranja Deltinog Objekta sa velikim O, publika u SC skoro da je aplaudirala kada je Škorpion udario na Kontroverznog Biznismena. SPOILER GOTOV
I ovde dolazimo do problema.
Kao i u romanima Dobrice Ćosića, dramama Duška Kovačevića, filmu „Balkanska pravila“, i „Četvrti čovek“ nam govori da u Srbiji nema nevinih, da su samo jedni negativci protiv drugih negativaca, i da smo svi isto blato.
Ovakva premisa je opasno, ideološko minsko polje, u kojem se ni jedna vrednost zapravo ne propagira, i u kojem Škorpion postaje simpatičan u odnosu na Biznismena.

Naravno, teško je i razdvojiti prvu, drugu i petu Srbiju i napraviti razliku. Na bini se, kao jedan od producenata,našao i Željko Mitrović, koji je na svojoj televiziji puštao sadržaje misaonih meandara Mire Marković, dok su Škorpioni i Legija tamanili po Bosni. Danas, fini, građanski Beograd aplaudira Mitroviću. Nigde zvižduka, jer svi oni znaju da je od saučestvovanja u jednoj politici jedino gore njeno produžavanje, što kroz svoj medij radi Mitrovićev arhineprijatelj, vlasnik Javnog Servisa.
I tako Željko Pink postade podoban, jer od goreg uvek ima gore i glavatije.

Ovaj film neće biti besplatan za prvih 40.000 studenata i đaka, što je sudbina koja je zadesila već pomenuti „Hadersfild“. http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/ne-pitajte-ta-hadersfild-moe-da-uini-za.html

„Četvrti čovek“ je dovoljno pristojno ostvarenje da niko ne bi morao da dovlači publiku za uši, bioskopski doživljaj je zagarantovan, prvenstveno zaslugom direktora fotografije Goge Volarevića.
Još jedna dobra stvar je i to što sam Zečević nije proistekao iz klike okupljene oko Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja već predugo godina odlučuje o tome ko je u Srbiji umetnik, a ko nije.
Sve ovo daje nadu u mogući pozitivan razvoj Novog srpskog filma.

APPENDIX: Vest od jutros koja zapravo ima dosta veze sa prethodnim tekstom:

08:52 -> 11:00 Izvor: B92, Beta
Beograd -- Otvoren najveći šoping mol na Balkanu - „Delta siti" na 85.000 kvadratnih metara u koji je uloženo 74 miliona evra.

...Na otvaranju su bili i pisac Dobrica Ćosić, ministri, čelnici velikih državnih i privatnih preduzeća, čelnici Beograda, gradski menadžer Bojan Stanojević, vlasnik Verano motorsa, novi suvlasnik Robnih kuća Beograd Radomir Živanić, Jugoslav Karić, čelnik RTS-a Aleksandar Tijanić i drugi ...