GLAS NEPROMENJENIH

Očigledno je da oni koji biraju moraju da odluče između emotivnog i racionalnog dela svoje ličnosti. BoTa svoje spotove počinje rečju „Znam...“ dok ToNi forsira krilaticu „Svim srcem“.

Tako i ja. Znam... da bih stvarno volela da napišem veliki tekst o britanskoj spisateljici Skarlet Tomas i njenoj briljantnoj knjizi „The end of Mr.Y“.

Sa druge strane, svim srcem...bih želela da konačno okončam poslednju ruku svog romana i da se on konačno nađe u knjižarama.

Ali, but, hebiga...konzumacija ćorave kutije i participacija u izborima odvlači pažnju od uobičajenih tema, a koliko vidim i kuso i repato se, u predizbornom finišu oglasilo povodom toga „zašto izaći i šta tamo uraditi“.
Mnogi bliski LDP-u će, naravno, glasati za BoTa-a, i to oni koji su,u periodu „poslepetooktobarskihpromena“ na ovaj ili onaj način profitirali, ekonomski, statusno, klasno, pa i vizuelno. Pojedinci koji su se promenili, i to zahvaljujući tranziciji i odličnim odnosima sa prvacima Demokratske stranke, zaokružiće u nedelju broj 2, prvenstveno štiteći sopstvene interese a tek drugenstveno iz brige za neprosvećene sunarodnike i straha da nas ToNi ne zavije u „crno pa se ne vidi“.
Na strani onih koji neće glasati ima mnogo mladih, kojima su oba kandidata nedovoljno bliska, koji ih vide kao Robota i Grobara, ali apstinencija kao stav karakteriše i one kojima se život nije preterano promenio u proteklih osam godina,i kojima treba nešto više od već pripremljenih govora, ispijanja vode posle 120 sekundi i pominjanja Noleta, Ane i Jelene u svakoj sedmoj rečenici.
Nemački umetnik Josef Bojs organizovao je, početkom sedamdesetih godina, „Stranku nebirača“, što je bio svojevrsni politički stejtment koji je propagirao izbore putem referenduma, a ne kroz partijske figure. Kada se ovakav stav izrekne u Srbiji, to nije stejtment, već izdaja, jer je domaći sindrom podela na dve strane, u kojoj su nebirači „čkepi“ koji ne žele da štite interese koji nisu njihovi, a ne ljudi koji nemaju izbor.

Vest da su Marko Milošević i njegova majka dobili azil u Rusiji, je kap koja je prelila moju čašu ( lepa paralela u odnosu na „go – to- vote“ spot Demokratske omladine ). Posle ovakve informacije MOJ potencijalni predsednik bi ukinuo Rusku ambasadu i prekinuo odnose sa njihovom bolesnom Federacijom...iako sam hard-core rusofob, mislim da ovakve mere ne bi bile previše. Marko, Mira i njihov Monstrum su doveli Srbiju pred ponor i davanje azila ovim „ljudima“ je tragičan nastavak svih gubitaka koje smo doživeli u periodu „poslepetooktobarskihpromena“.
Na žalost, ja svog kandidata na ovim izborima nemam, ali kako kaže Queeria, mogu da dopišem neko ime na glasački listić.

Last but not least, ne mislim da će ToNi pobediti na izborima u nedelju. Zato što znam...da njegova pobeda ne bi ugrozila samo "srpski narod i Evropski put" već i krupnosopstveničke ekonomske oligarhije. Čujem da neki ekstremni građani priželjkuju da pobedi Groubar da bi ova zemlja pokazala svoje pravo lice, dok ja ipak navijam za BoTa-a, zato što znam...da će DS morati da počne da usvaja diskurs LDP-a ne bi smo li se svi mi zaista našli u Evropi, zato što znam...da BoTu žulja upravo onaj čije ime ne može ni javno ni tajno da izgovori, onaj koji, bez da peva, ima "snage i hrabrosti".
A onima koji se čude kako je radikalsko-narodnjačka koalicija osvojila skoro dva miliona glasova, mogu svim srcem...da poručim „Proleće je, a vi nikad niste bili u Srbiji“.