KOSOVO OVERDOSE

Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo...o majko mila, da li je to sve skoro gotovo?

Mislim da će nam pomalo, onako mazohistički, i nedostajati: glupa demagogija političara koji obećavaju da je bilo biće i ostaće srpsko, integritet i suverenitet, povratak raseljenih, zaštitu nejači...a sve dok se šacuju ribice u prvom redu i prebrojavaju procenti od igre „koliko sam dobar“.
Oni naravno znaju da su full of shit, oni, naravno, znaju da je između 1389. i 1918. tamo dole živeo još neko osim Srba... Iako to prividno ignorišu, oni su čitali o tome šta se u januaru 1998. događalo u selu Donji Prekaz a šta u proleće naredne godine u Suvoj Reci.
Dok piju vodu, i uzimaju vazuh za nastavak patritoskog obraćanja na temu koliko je srpska tajna bolna i neizreciva, njima sigurno prolazi kroz glavu odnos snaga i odnos procenata, znaju šta je Bondstil, ko tamo sedi i igra karte, i oni, ti političari, su svesni koliko smo, ( narod koji se Srbima smatra a koga oni predstavljaju ), jednostavno rečeno, zasrali. Od 1991., pa sve do 2000. zasrali smo do balčaka, da ne podsećamo na imena gradova i imena od strane naroda biranih vođa, niste mali, znate sve.
I mi svi sve to znamo, ko ne zna ima na Internetu, a još bolje znaju političari koji, osim jednog, uvek zaboravljaju da podsete da u kolapsu koji je ovaj narod doživeo, postoji i deo krivice istog tog naroda.
A razmišljanje o istoriji se reflektuje na svakodnevno ponašanje, ali i na kulturu, dabome. To što političari drže narod u balonu „mi smo besprekorni, ostali nas mrze jer smo mnogo do jaja, a ništa nismo krivi majke mi“ ima direktan upliv u svakodnevni medijski život.
Na primer večeras, gledamo kandidate za Beoviziju: u još jednoj kloniranoj kompoziciji koju je napisao bivši pulen Jula, Željko Joksimović, njegova golubica-caricomilicolika Jelena Tomašević, „vaskrsava“ Vidovdan u pesmi „Oro“. I taman smo mislili da je gotovo...ali ne, Žeks i Jelena produžavaju tamo gde Goca Lazarević stade, pa nam deliveruju Vidov dan za XXI vek. U svetlu nastupajućeg osamostaljenja Kosova, postoji opravdana bojazan da će ova grozna numera i pobediti.

Ili danas, u frizeraju, u Gloriji, zabeleška sa snimanja spota Kosovski božuri, po tekstu antisemite i naciste Nikolaja Velimirovića, a u kome učestvuju Ivana Žigon i njen sin, jednogodišnji Stevo.Tokom snimanja spota su se, kako piše u listu Glorija, dogodila dva čuda -prvo je mali Stevo, dok se spremao za set, počeo da „celiva ranjene ikone“, da bi se potom, čuda nastavila i ispred manastira, tačnije iznad, gde su proletela dva aviona, čiji su tragovi formirali „pravilan krst“.
Nismo pomešali, ova priča nije izašla ni u „Zoni sumraka“ ni u listu „Pravoslavlje“, nego u običnom magazinčiću za domaćice.
Pa aman zaman dokle više?
Prosto poželiš da dođe misija, da se nešto završi ili da počne, jer je sve što nude kao alternativu odvratni, patetični kič kojim se podiže tiraž, povećava gledanost, dobijaju glasovi naivnih i ništa lepo ni smešno nema u tome.
Kao ni u sinoć, ništa zanimljivo osim činjenice da je Toma Nikolić ( koji je, o kempa, glasao u vrtiću "Zeka" ), podneo poraz kao, što bi rekli dizelaši, "dingospo", sve ostalo je bilo isto kao i ranije...
...Sitna češagija upravnika, reditelja i glumaca o Tadićevu pobedu, nemušti umetnici u ulozi političkih analitičara ( što dokazuje svu besmisao ovog posla – mislim, analitičkog) , trubači i u DSu i u SRSu, pitanje samo kod koga će da zasviraju, kao da su isti, iako su se dve nedelje upinjali da nam kažu da nisu, pa onda i devojka Baneta Trifunovića je isto podržala, pa opet ona sramotica sa pevanjem Bajage i tako...Kao što rekoh, tebi se vraćam. Ponovo.