RUSKA OBEĆANJA

Sa neobičnim zadovoljstvom vas obaveštavamo da je najnoviji film Dejvida Kronenberga „Eastern promises“ dobio više od 80% pozitivnih kritika na sajtovima rottentomatoes i metacritic.com.

Nije da smo „piškili firnajz“ posle „History of violence“, ali izgleda da je ponovna saradnja Kronenberga i Viga Mortensena, a sudeći po trejleru, jedan od zanimljivijih filmova ove godine.

„Eastern promises“ se bavi ruskom mafijom u Londonu, a gangstere igraju istetovirani, prebildovani ali prezgodni Mortensen i Vinsan Kasel ( mljac! ).
Tu su i Naomi Vots u ulozi babice koja rešava ubistvo maloletne trudnice i Armin Miler-Štal, koji uvek izgleda kao simpatični deka za koga se na kraju ispostavi da je glavni zlotvor.

Kako sam Kronenberg kaže, film se ne bavi pitanjima ko? i kako? već pitanjem zašto? i zato je insistirao da trejler ne odaje ništa stvarno sočno.

I dalje, najava deluje krajnje intrigantno:

http://www.youtube.com/watch?v=qBcIoq4w7TY

„Cronenberg here is at his twisted, brilliant best“

100 OVERRATED HALL OF FAME

A naš omiljeni radarmagazin.com objavljuje anketu 100 OVERRATED ili kako bi naš narod lepo naslovi 100 NAJPREPALJENIJIH BEZ PREVELIKOG RAZLOGA ( ljudi, pojmova, događaja...)

Među njima su Bono, JFK, dijamanti, Džek Nikolson, Menhetn, Džejms Džojs, bebe i što je redakciji AP posebno kul – Prada.

Uključite se i vi, na http://www.radarmagazine.com/from-the-magazine/2007/09/overrated_hall_of_fame_bono_andy_warhol_princess_di.php

Takođe, treba obratiti pažnju i na "100 najgorih lajnova za upoznavanje".

Ima pravih poslastica :

"This bar used to be cool. Now it's mostly losers."

"Were those earrings given to you by a pimp because you're his favorite baby doll?"

"I don't really see why we need art."

"What's your opinion of the so-called Holocaust?"

"This party reminds me of 9/11."

"I really think M. Night Shyamalan is an auteur in the traditional sense."

Za ostatak, čekirajte http://www.radarmagazine.com/from-the-magazine/2007/09/awkward_icebreakers_1.php

TO, LAVE!

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik Nenad Čanak ponovio je danas da će se aktivisti te stranke 7. oktobra u Novom Sadu obračunati sa neonacistama, ukoliko se budu pojavili na zabranjenom skupu.

Čanak je pripadnike neonacističkog pokreta "Nacionalni stroj" nazvao "gamadi", rekavši za njih - "krvavo su se prevarili ako misle da ćemo biti meso na kome će oni probati kako bodu njihovi noževi". "Niko od nas na to više pristajati neće. Preživeli smo Slobodana Miloševića, preživeli smo sve i svašta, preživećemo i njih, ali oni nas neće", rekao je Čanak.

Prema oceni lidera LSV, "Srbija će u sledećih nekoliko dana ostati bez Kosova i zato se fokus sukoba na kojima i opstaje čitava ideologija krvi i tla prebacuje u Vojvodinu".

BOG NA NEBU, ŠEJTAN NA PINKU

Večeras na TV Pink, od 23h, Šejtanov ratnik.

Ovaj film, o kom smo već pisali, http://agitpopkultura.blogspot.com/2006/04/ejtanov-ratnik-u-bioskopima.html , značajan je zbog uvođenja novih pravila i novih mogućnosti u domaću kinematografiju, koja je već godinama u dubokoj komi.
Dakle, bez prevelike pomoći vlasti i njima bliskih producentskih „loža“ reditelj Stevan Filipović otvorio je poglavlje koje filmski teoretičari uveliko nazivaju Novi Srpski Film.
( U narednom periodu očekujemo još projekata koji su snimljeni prvenstveno fanatičnim tvrdoglavostima svojih autora: Čarlston za Ognjenku, Život i smrt porno bande, Beogradski fantom ali i najnoviji, Filipovićev scenario„Šišanje“ koji je istovremeno i duhovit i ciničan i poučan, i "sve u fulu" ).

Dakle, ili visoka prostitucija na B92 u okviru ciklusa „Uber porno veliki brat“ ili Šejtan na Pinku. Carstvo zemaljsko ili carstvo nebesko, odlučite sami.

MANDRIL

Na nedavnom proputovanju kroz Italiju članovi ekipe AP imali su nezahvalnu dužnost da odaberu grad sa najboljom pizzom i najboljim kapućinom. Na jednom mestu, našli smo oba: lentu je ponela Padova.

Padova se nalazi na tridesetak kilometara od Venecije i nekada je bila samo stanica na kojoj su se kupovale jeftinije cipele. Od kada su se u celoj Italiji cene relativno poravnale, izlet u Padovu služi kao dobar odmor od hordi turista koji vas smore posle samo par sati provedenih u gradu gondola.

Na piceriju "Mandrillo" naletećete u centalnoj pešačkoj zoni a otvorena je i tokom perioda kada su, uobičajeno, restorani u Italiji zatvoreni ( pola četiri - pola sedam ). Ono što razlikuje baš ovu pizzu od ostalih, prvenstveno je fenomenalan izbor od 200 ( dvesta ) kombinacija pizza ( mi smo se odlučili za jednostavniju, sa buffo mocarelom i artičokama), ali i neverovatno tanko testo i sočnost sastojaka.
Na žalost, ni bolje picerije u Beogradu ( Guli, Duomo ) ne mogu ni da priđu „Mandrilu“ – najpribližnije testo smo probali samo u „Ljubljanskim dvorima“ u ( gle čuda! ) Ljubljani.
Što se cena tiče – sve što se nudi je u rasponu od 6 do 10 eura, tako da obrok sa pićem za dvoje ne prebacuje 1600-1800 dinara.

„Mandrillo“ ima i svoj sajt www.mandrillo.com gde možete videti adrese njihovih restorana po Italiji ali i korporativnu „picozofiju“.

Ako putujete u Padovu, obavezno posetite i otvorenu i zatvorenu pijacu, a na trgu pored možete popiti stvarno neuporediv „kapućo“.
Kad sam se vratila iz Italije, čula sam da i kod nas postoji "Kosta" kafić gde je kapućino kao „žabarski“, što će reći – pena ne prevazilazi šolju, nego je unutra, spojena sa kafom.
Najveća enigma ovdašnjih kapućopija je zašto je problem da se kapućino napravi na pravi način? Je l do mleka? Je l do kafe ? Aparata ?
U Srbiji ovaj napitak izgleda ovako: naručiš kapućino i dobiješ gorki, grozni veliki espreso na čijem vrhu je neka monstruozna, porozna pena od mleka koja ne može da se umeša sa kafom ispod. Što je pena više "nebu pod oblake", to su ugostitelji ponosniji. Ne, nikako, jer kad pojedeš penu,ostane espreso, odereš želudac. Why oh why???

I tako odemo Vojnov i ja u Costa caffe. Srednji kapućino je supa od litar, ali su muffins prilično pristojni. Ukupan utisak 3+.

A 5+ je: Padova. Pijaca, Piazza della Frutta, Kafe Graziati.

Ovo zvuči kao scena iz „Bornovog ultimatuma“

PS : Pitali ste za parking i putarine. U većini gradova parkiranje u garažama košta između 1,5 i 2 eura po satu, a putarina od Beograda do Firence košta tačno 45 eura, u jednom pravcu.

POZIVNICA

DTI vas poziva da prisustvujete projekciji dokumentarnog filma "Komšije"
U utorak, 2. oktobra 2007. godine u 17:30 časova, u Aeroklubu, Uzun Mirkova 4, Beograd.

Film "Komšije" bavi se etničkim stereotipima u regionu zapadnog Balkana, prikazujući kako pripadnici različitih naroda - Srba, Hrvata, Albanaca, Makedonaca, Slovenaca i Bošnjaka – vide svoje susede iz regiona. Film traje 50 minuta i urađen je u izvrčnoj produkciji Inicijative za demokratsku tranziciju (DTI) u okviru projekta
" Put u Evropu", koji finansira Balkan Trust for Democracy (BTD).

Ulaz je slobodan, ali Vas molimo da potvrdite prisustvo slanjem Vaseg imena (broja gostiju) na office@dti.org.yu najkasnije do petka, 28. septembra 2007. godine.

Vise o filmu na

http://www.dti.org.yu/srpski/?page_id=33

TRANSPARENTNO KONVERGENTNO

KO SLUSHA JEREMICA SA PREGOVORA U NJUJORKU, MORA DA KONSULTUJE VUJAKLIJU...

KONVERGIRATI ( NL.CONVERGERE ): PRIBLIZAVATI SE UZAJAMNO, STICATI SE, fig.STREMITI ISTOM CILJU pr.KONVERGENTAN

A "GOOD OL' VUJA" NA VEC NA SLEDECIM STRANAMA OBJASHNJAVA-

KOHABITACIJA ( L. COHABITATIO ): STANOVANJE ZAJEDNO, ZIVOT UDVOJE, SNOSHAJ, SPOLNO OPSHTENJE

REDITELJ NAD REDITELJIMA

LAPTOP JE PONOVO GDE?..NA POPRAVCI.
OVAJ PUT VIRUS, NISTA HARDWARE, DOBRO SMO PROSLI.
I ZATO CE DETALJNIJA PRICA O TOSKANI I VENECIJI MALO DA SE, ( KAKO ONO KAZE NAS NAROD ), POSTPONIRA, JER SU NA POPRAVCI I PRATECE FOTOGRAFIJE.
NEMAM C,C,DJ,SH, KAO I OBICNO KAD JE LAPTOP GDE?..NA POPRAVCI.

DOK CEKAMO TRENUTAK ZA OZBILJNIJE NOVINARSTVO REPORTAZNOG TIPA, DA ODGOVORIM SVIM ONIM ZENAMA(?!) KOJE SU MI TRAZILE DA "PRECIZIRAM" KOLIKO STA TACNO KOSTA U RANIJE POMENUTOM CENTRU "THE MALL" TJ. IMA LI SVRHE KRENUTI NA DALEK PUT.
OKEJ,MALO MI JE GLUPO DA FOTOGRAFISEM ODECU JER NIJE OVO EBAY, ALI KO RAZUME, RAZUME:

MARNI CIZME 170 EURA
ARMANI CIPELE SA SVAROVSKI KRISTALIMA, I TO PRVA LINIJA, DAKLE GIORGIO A NE EMPORIO - 140 EUR
BOTEGA VENETA JAPANKE - 40 EUR
BOTEGA VENETA CIZME - 280 EUR
BARBERI DZEMPERI - 60 EUR.
I TAKO DALJE. NADAM SE DA JE DOVOLJNO JASNO I DA VISE NE MORAM DA PISEM O MODIRANJU.

PREDLOG ZA VECERAS :

U BIOSKOP ZVEZDA NA KOMEDIJU GODINE, "BOSS OF IT ALL" / "SHEF NAD SHEFOVIMA" LARSA FON TRIRA.
ULAZ JE SAMO 100 DINARA A DOZIVLJAJ VREDI 100 MILIONA.
POSLE CETE GUGLOVATI GAMBINIJA.
ON NE POSTOJI.

ZA PODSECANJE NA KARIJERU I CV FON TRIRA :

http://agitpopmagazine.blogspot.com/2005/10/lars-fon-trir-biblija-lanog.html

TELL EVERYONE

E,jbg.

Taman smo hteli da vam porucimo da iz ovih stopa posetite najblizi art bioskop i pogledate francuski master pis TELL NO ONE, kad ono - skinut sa repertoara.

Okej, nadjite film u klubu i uzivajte za vikend.

Ovaj sladak tip ( portret, ne cigara ) je reditelj i glumac GUILLAUME CANET, koji u filmu igra groznog Filipa Novila. Svi ostali su takodje, briliaaaantniii, specijalno dvojezicna Kristin Skot Tomas, u ulozi i fensi i brizne lezbejke.

Naravno, catch je i u tome sto je scenario radjen po americkom bestseleru Harlana Cobena, istog imena ( Tell no one, pa da ).

Divna kombinacija, prekookeanski zaplet i dijalozi i euro sik ( kao chic ne sick ).

Poenta - u klub. Po film. Now.

BUDUCNOST STVARAJU MANJINE

DOK SE DEO REDAKCIJE ODMARAO, NASHI VREDNI SARADNICI PRATILI SU ZANIMLJIVOSTI IZ OBLASTI "POLITIKA U SRBIJI".

I EVO KOLUMNE KOJU SU NAM IZDVOJILI KAO "HIT LETA".

AUTOR JE, KAO STO STE VEC NAVIKLI KAD SU SUPER TEKSTOVI U PITANJU, PROFESOR NIKOLA SAMARDZIC.

ENJOY!

( ITALICI - NASHI )

"11.09.2007 .
Kolumna, Nikola Samardžić, Danas

Privid šizofrenije i suspenzija demokratije

Jedna od retkih razumnih skorašnjih zvaničnih izjava verovatno je ona koju je dao deesesovski ministar Bubalo da, u prevodu, nema nameru da odustane od putovanja na Zapad, koja su mu dostupna, i udobnog života, nakon pitanja „da li je spreman da se odrekne, kao što govore neke njegove partijske kolege, svega što dolazi iz zemalja NATO".
Tu preostaje samo nedoumica, koja možda nije politički korektna, da li je ovdašnje društvo, u celini, u stanju da razume licemerje racionalizma koji takođe otkriva autotirarni karakter vlasti, uključujući orijentalnu bahatost, potekle iz slobodno izražene političke volje.
Koja ne mora da bude demokratska. Naprotiv, upravo je ideologija „demokratskog bloka" potekla iz dubinskih struktura režima koji je, preživevši petooktobarski prevrat s novim nosiocima svoga zvaničnog suvereniteta, krenuo da se prilagođava novim uslovima koje su sobom doneli tranzicija i evropsko proširenje koje je počelo da okružuje granice Srbije.
Zato su i protivrečni stavovi koji ponekad ukazuju na nedovoljnu usaglašenost koalicione vlade samo privid zvanične šizofrenije. Karakter političke Srbije ostaje neumitno zapisan u nasilju i primitivizmu koji su potekli iz slobodnog izbora.
Sloboda koja se ne zasniva na hrabrosti i zdravom razumu postaje sopstvena protivrečnost. Politička Srbija je talac nekompetentnih i samoživih elita i dvotrećinske, funkcionalno nepismene većine. Elite stvaraju, i nanovo porađaju populizme na koje društvo većinski odgovara podaničkom disciplinom. Pripiti, zadrigli ministar, u delu „naroda" veoma omiljen, koji svoga sagovornika pita koju drogu „pije", postaje oličenje antropološke, ne samo političke stranputice.
Verbalno divljanje vladajuće Srbije računa na odjeke zajednice prožete postkonfliktnim i tranzicionim frustracijama. Koncept „demokratskog bloka", zapravo jedinstva autoritarne elite i poslušnog, dezorijentisanog društva, Srbiju vezuje za mitsku, nepostojeću prošlost i izglede da je evropska strujanja odbacena istorijsku marginu kao suvišan ostatak već davno preživljenog, gotovo zaboravljenog vremena.
Arogancija, prostota i neodgovornost zvaničnika postali su samo simptomi samoograđivanja u bodljikavu žicu novog političkog Gulaga.

Za proteklih deset dana Srbija je rezimirala svoje najgore političke osobine. Zvaničnici su zapretili suspenizjom demokratije kojoj je nadređeno pitanje statusa Kosova. Ne predočavajući posledice, vlada obećava povratak „naše vojske i policije" na Kosovo. Na vrhu lokalne vlasti građani su nedavno potvrdili legitimitet jednog postosmanskog subaše koji ih dve decenije unazad, omalovažava, vređa, pljačka i povremeno šalje u ratove. Ionako je jedan od gradonačelnika registrovan i osuđivan kriminalac, a jedan drugi pripadnik organizacije koja je, uz podršku države, bila osnovica organizovanog kriminala u celini, i u tom smislu ulazila, na izborima, u parlament Srbije.

Premijer je, u istom stilu, otvorio sezonu kastrovske antiameričke retorike, koja je kubanskog predsednika učinila dolarskim milionerom, a njegove podanike ljudskim senkama koje se hrane na tačkice, a u najboljem slučaju opslužuju turiste ili prose. Premijeru očigledno imponuju režimi koji su, u hladnoratovskoj raspodeli, dobili pravo da zaustavljaju odlučivanje Saveta bezbednosti svaki put kad neka od ljudskih zajednica zatraži pravo na slobodu i demokratiju.

Potcenjujući zdrav razum dela ovdašnje javnosti, koji nije sasvim odumro, ministar spoljnih poslova je nastavio da bi „bilo kakvo unilateralno proglašanje nezavisnosti moglo dovesti do nesagledivih posledica i imalo bi za rezultat udaljavanje od zajedničkog strateškog cila, a to su mir, stabilnost i mogućnost da se region posveti reformama za punopravno članstvo u EU". Itd. Srbija je jedina od olupina postkomunističkog sveta koja uslovljava svoje buduće članstvo u EU i pripadnost slobodnom i uspešnom svetu.

I vrednost ljudskog života postala je, za zvaničnu moralnu teologiju, dostojna prezrenja. Zbog jednog bivšeg ratnog huškača pokvarili su se gotovo nepostojeći odnosi s Crnom Gorom, čije građanstvo dominantna politička Srbija obično deli na dve nejednako vredne kategorije. U otužnoj farsi, koja je najednom prekinuta, ispostavilo se, između ostalog, da visoki ckveni velikodostojnik, koji bi trebalo da je u asketskoj formi, nije u stanju da gladuje nekoliko dana, pred čitavom nacijom koju su i crkvene i svetovne vlasti u prethodnoj deceniji pozivale na gladovanje, patnje i umiranje pod okriljem plemenite svrhe i visokih ciljeva. Nadležno tužilaštvo ponovo se nije oglasilo nakon ozbiljnih pretpostavki da je u pitanju osoba koja pripada lancu zaštite osumnjičenih za najodvratnija zverstva, počinjena na kraju XX veka. Država je, naprotiv, zarad Kosova, obećala još mrtvih.

Ako je političko vreme ponovo, u Srbiji, poteklo unazad, ono će se, ipak, uskoro zaustaviti na nekoj od neprobojnih brana koje ne dopuštaju da se budućnost izlije u prošlost. A budućnost u slobodi i opštem napretku su, u istoriji, i najnovijoj, stvarale manjine. Zidove koncentracionih logora, i onaj Berlinski, kretali su da ruše pojedinci koji su, na počecima, bili u beznadežnoj manjini.
Takvi procesi su uslov, a ne negacija demokratije. Ako je demokratija, u Srbiji, posustala u razvoju zbog nespremnosti njenih elita, ne samo političkih, da svoje interese i mentalni preobražaj podrede standardima liberalne demokratije i slobodnog sveta, i usled nesposobnosti društva u većini da prepozna sopstvene životne i razvojne potrebe, istorija se na toj tački neće zaustaviti. Trijumf racionalizma se ozbiljno približio geografskim granicama Srbije. Predstoje one mentalne i moralne.
To je veliko iskušenje. Uostalom, optimizam je najosnovaniji kad je njegovo poreklo najteže objasniti. "

TOSKANA - SMEŠTAJ ili ŽENE-KESE

...Najbolja ideja je bukiranje kuće, ili dela kuće, i to preko nemačke agencije http://www.interchalet.com/.

Na sajtu možete naći vikendice u celoj toskanskoj oblasti, a nije loše biti blizu nekog od velikih gradova ( Firence ili Sijene ), što znači da pored uživanja u prirodi može i da se izlazi uveče a i ponešto kupi tokom dana, i ako baš mora, poseti neki muzej ili crkva.

Ekipa A.P. je boravila u mestu Reggello, 28 kilometara od Firence, do koje se stiže za pola sata prijatne vožnje po brdsko-planinskim putevima ili za duplo manje, autoputem.
Ređelo je mini mesto, ali maksi poznato i to po najvećem broju outleta za glavu stanovnika. Tu su D&G, Trussardi ali i uber-centar THE MALL, misteriozno mesto okupljanja evropske snobadije, koja po cenama nižim i do 70% ovde kupuje sve od Barberija, Balensijage, Stele Mekartni pa do Botega Veneta cipela, YSL tašni i Fendi bundi.
Zanimljivo je da THE MALL nudi i ovogodišnje kolekcije, snižene do 30 posto u odnosu na cene u radnjama u Firenci ili Veneciji.
Englezi, kod kojih je, zbog novopridošlih Rusa i starog arapskog novca, sve preskupo, prave i organizovane dolaske u Toskanu, u kojima se zaobilaze sela, putevi vina, galerije i muzeji, pa se direktno ide u The Mall a onda hitro nazad, na Hitrou.
Što se hrane tiče, ako ste u agroturizmu, tj. u kući na selu, najbolje je da kuvate.

Svako mestašce je opremljeno samoposlugama u odnosu na koje je Merkator kao Centroprom cca. 1993., pa se za relativno male pare možete najesti delikatesa od tartufa, ludački dobrih sireva, kvadrilion vrsta hleba itd. Firentinski vrhunski restorani su preskupi a sve jeftinije je ispod proseka npr. neke beogradske tratorije.

Spavanje u kući sa bazenom košta 250 evra za dvoje, za nedelju dana, a ista cena važi i ako idu tri osobe. Da, to je manje od Grčke, Turske, Egipta, Zlatibora, o Crnoj G. i da ne govorimo.
Ukratko, nema ništa bolje što možete da uradite za te pare.

A koja je najveća razlika između Evrope i nas? Pored onih metafizičih, kako smo mi do jaja a oni nisu, kao mi nešto ne damo a oni su kao radodajni, kao mi imamo Studenicu a oni kao nemaju Ravenu u kojoj je sve iz 6 ( šestog ) veka, i kao nisu kod njih sva mala mesta starija od 1000 godina...dakle, pored toga, u Evropi se kučići smatraju za živa bića i imaju apsolutna prava da ulaze u muzeje, radnje, robne kuće, restorane, samoposluge.

U Beogradu,na primer, ne može da se spoji šetnja kučeta sa kupovinom flaše vode.

Kuče mora da se vrati kući, pa onda po vodu. Što je kuče manje, to su prodavačice histeričnije.
E sad, to što bi mnogi psi lakše prošli sanitarnu od mnogih ugostitelja, to je storija za sebe .

U sledećem nastavku – Put vina, regija Kjanti.

PS: Na fotki - pogled iz AGIT POP sobe u gradu Reggello

O BOGU I KUPOVINI

Ćao tuti !
Narednih dana na A.P. iscrpan izveštaj sa puta po Italiji...:
Bijenale u Veneciji.
Regija Kjanti.
Seoski turizam u Toskani.
"Zloglasni" tržni centar - The Mall.
Crkve u Raveni.
Pizza u Padovi.
Grafit na pumpi koji kaže: „Totalna šteta 1950.“
A na malom primeru smo uvideli odgovor na pitanje zašto je Srbija još uvek užaaaasnoooo daleko od prave civilizacije.

Ostanite sa nama, hvala što nas čitate.

PREKOREKTNO

Priznajem da nisam redovno gledala nedavno ukinuti show Marka Živića. Iskreno, tu emisiju sam pratila manje od pet puta, i to na samom početku emitovanja, kad je odmah bilo jasno da je kraj blizu.
Kako ?
Pa tako što ovakav koncept, provokativan talk-show u udarnom večernjem terminu, može da bude zanimljiv JEDINO i opet JEDINO ako je politički nekorektan a uz to i nenormalno duhovit *ako vam nije jasno o čemu pričamo, idite na youtube.com i pronađite bilo koji insert iz emisija LATE NIGHT WITH JON STEWART
( Comedy central-CNN ), REAL TIME WITH BILL MAHER ( HBO ), LATE NIGHT WITH CONAN O’BRIEN.

I sad, zbog čega ovaj Živićev šou nije mogao da bude nekorektan, provokativan i duhovitiji?

Stvar je jasna: iako iza njegovih „fora“ stoji tim od čak 10 ( deset ) scenarista, Živić ne može ni da pomisli da bude Džon Stjuart jer je producent njegove emisije kuća „Adrenalin“ čiji je vlasnik Srđan Šaper, istaknuti član Demokratske stranke.
Što će reći = nema brutalnih pošalica na račun vlasti, nema aluzija na pojedince iz vladajućih koalicija, nema intervjua u kojima voditelj sme da se stavi na neku stranu i brani svoj stav.
A čega ima?
Ima ušećerenih viceva koji gode penzosima.
I s obzirom da samo toga ima, onda šou can’t go on. I ne treba pokušavati – ama baš svaka emisija ovakvog tipa biće osuđena na propast, jer su jedino vladajuće strukture dovoljno bogate da budu producenti...A u tom slučaju, neće dozvoliti da ih neko ismejava za njihove pare, po principu „ja te krstim a ti prdiš“ – još jedan štos za bogougodne, prekorektne i sve koji se tako osećaju.

Što se muzike tiče – ma daj, pa Joško Lokas ( voditelj HRT koji je „zaličio“ na velikane sa američke TV ) ugošćavao je visok kalibar muzičara. Darkwood dub su kod njega nezaboravno prašili, pa Pips’n’chips etc. To je bilo zadovoljstvo. A ono kod Makija bejaše tortura.

Na slici – Jon Stewart za predsednika!!!

IN THE NAME OF LOVE

AGIT INBOX,TODAY.

INICIJATIVA = GENIJALNA.

AGIT POP = PODRZAVA!

----- Original Message -----
From: Boris Milicevic
Sent: Monday, September 03, 2007 2:56 PM
Subject: Hoce li biti gay pride-a u Beogradu 2008. godine?

"Pre neki dan mi je u inbox stigao zanimljiv mail. Sada vec medijski skoro etabliran gay aktivista javlja manjoj grupi svojih koleginica i kolega, pa i meni, kako mu je pisao izvesni austrijski gay aktivista. (Ovo "kolega, kada sam ja u pitanju treba staviti pod veliki znak pitanja, posto ja za bolje obavestene na beogradskoj gay sceni vazim za gay kapitalistu.) Austrijanac mu kaze kako srpska gay zajednica treba da iskoristi prosto fantasticnu priliku odrzavanja "Evropesme" za organizovanje gay pride-a u Beogradu.

Kaze Austrijanac da ce tada u Beogradu ionako biti mnogo gayeva iz cele Evrope, posto oni obozavaju ovo takmicenje. Kaze Austrijanac da ce Beograd biti pod velikom medijskom paznjom, sto ce mnogo pomoci organizatorima gay pride-a. Nas gay aktivista nam je predlozio da u utorak 4. septembra organizujemo sastanak te razmotrimo Austrijancevu ideju. Predlog za sastanak je jednoglasno prihvacen.

Jos se secam finalne veceri ovogodisnje Pesme Evrovizije. To vece je u Alijansi bila jedna od najveselijih i najboljih zurki prve sezone njenog postojanja. Klub je bio krcat. Bili su tu ne samo gayevi i lezbejke, vec gomila strejt obozavalaca ovog takmicenja.

Jos tokom izvodjenja pesama, svojoj prijateljici Jeleni rekao sam da ako pobedi obozavana Marija Serifovic (a mi i nasa obozavana znamo zasto je to tako) u Beogradu sledece godine imamo gay pride. Marija nas nije izneverila. Jelena mi je pritrcala u zagrljaj i srecno smo povikali: "Pride!" Bili smo ponosni. Bili smo srecni. Stotine ljudi pevalo je "Molitvu" naizust.

Prisla mi je novinarka TV Rojters, koja je dosla u klub sa poznatim beogradskim DJ-em i njegovom zenom, i upitala da li moze da donese kameru da snimi veselje. Rekao sam joj: "Sinoc su mi pretukli dvojicu gostiju na 50ak metara od kluba. Da smo u Berlinu moglo biste bez problema da snimate." Zena je bila prenerazena. Pocela je da se izvinjava sto je uopste pitala. Nisam znao da homofobicni slavljenici Marijine pobede u tom trenutku prebijaju jos jednog gaya u Vasinoj ulici kod Narodnog muzeja.

Tri meseca kasnije aktivisti i aktivistkinje se okupljaju da vide da li ce organizovati gay pride sledece godine. Ja se nadam da ce doneti odluku da ce ga organizovati.
Jer, vise se ne pitaju gay aktivisti¸ niti drzava Srbija, da li ce Beograd biti jedna od gay prestonica Evrope sledece godine. Ne pitaju se pripadnici raznoraznih ekstremnih i konzervativnih organizacija, kao ni svi oni prikriveni gayevi koji se zgrazavaju nad svima nama koji nemamo problem da kazemo ko smo i sta smo. Znam da zvuci pretenciozno, ali ove godine jedino se pita istorija da li ce Srbija postati i Srbija gayeva i lezbejki. A istorija je vec donela svoju odluku. Ostaje samo da se vidi kako cemo se svi mi postaviti u toj situaciji.

Evo, ja se postavljam ovako. Predlazem da organizujemo gay pride u Beogradu, recimo, 25. maja 2008. godine. Tacno izmedju polufinalne i finalne veceri Pesme Evrovizije. Hajde da vidimo ko ce burnije reagovati: cetnici koji ce nas optuzivati da smo komunisti ili komunisti koji ce nas optuzivati da kaljamo praznik bivse Jugoslavije. Hoce neko od vas da se pridruzi?"