... o Sindikatu ali i o vezi izmedju Rasela Kroua i izbora u Srbiji
Ponedeljak, 18.12. tekuće godine.
Dragi Dnevniče,
U 17h sam se našla sa svojim dobrim drugom C.M. u kafani Hleb&Vino. Jeli smo supu od bundeve i, razne paste. Ukrstili smo medjusobne novosti, šta ko radi, šta ima novo, malo tracha , klasika.
Na početku ručka, pustio mi je novu pesmu Beogradskog sindikata „Oni su“, i rekao da je bend ponovo u centru pažnje, zbog kontroverznog teksta novog hita. Predložio mi je i da pogledam spot, na sajtu You Tube, ali i da pročitam prepucavanje na blogu devedesettrojke.
Na putu do kuce, sretnem jednu mlađu drugaricu, koja mi se, po pljusku, poveri. Kaže, sviđa joj se neki dečak iz omladine njene stranke, ali on je kulira.
Pitam je šta to tacno znači?
Ona mi objasni da on veoma ekspresivno i srčano priča o Vučiću, Borisu, Voji, Čedi, Ivici, Hagu i Kosovu ali kad su nasamo, kao da omutavi. Boji se, kaže, da njegov fitilj i ne gori više od toga.
„R., da li si gledala „Poverljivo iz L.A.“? , priupitam.
"Jesam“, odgovara. Nije joj jasno.
„Znaš onu scenu, kad se Kim Bejsinger smuva sa poručnikom-štreberom Edom Ekslijem, koga glumi Gaj Pirs?“
„Otprilike...“ I dalje je zbunjena.
„Kim mu u tom trenutku nežno govori o tome kakav je njegov protivnik Bad Vajt
( Rasel Krou ). Eksli joj, razgoropađen, kaže ~ „Stop talking about Bud White!“ i počne da je ljubi...Naravoucenije glasi?“
„Pa da, on u stvari želi...“, zgrozena je.
„...da ga jebe Bad Vajt!“, poentiram.
Kiša će samo odmoći mojoj drugarici, sad joj je gore nego pre susreta sa mnom.
„Misliš da on hoće da ga...Todorović? Ili Mihajlov? Ili Batić?“
„Ne znam dušo...“, završavam iskusno,“...u Srbiji su skoro svi u politici, ili zbog seksa ili zbog para. Provociraj ga, po ugledu na gospođu Bejsinger, pričaj mu na uvce o Mlađi i Boži, a onda...there can be miracles, if you believe.“
Stignem u svoj topli dom, nahranim mačke, upalim kompjuter. Mislim da je ovo dobar trenutak da prestanem da pišem kao da i dalje pohađam šesto dva u O.Š.
Vraćam se na temu B.Sindikat. Imam par pitanja za razmišljanje. Gde se nalazi crta glamorizacije nasilja? Da li je ta crta u umetničkom delu ili u glavi onoga ko to delo konzumira?
Kad se Sindikat pojavio, krajem dvehiljadite, svi smo odlepili na „Divljinu“. Tekst i spot su bili vrhunska satira, i niko se zaista nije palio na to da actually postane glavni lik iz te pesme. Zašto? Pa zato što on i nije neki realni dorćolski dizelaš, već parodija koji je najveća dileja kad se porede on, Gejts i sultan od Bruneja. Osim toga, gospodin Divljina proziva Pavarotija, svira mu Pako de Lusija, a na kraju spota zasluženo „mora biti ubiven“. I to je bilo kul. Dobra društvena kritika zahteva preterivanje, da bi se izbegla glorifikacija. Tako je bilo sa Divljinom, tako je i sa Američkim psihom Breta Istona Elisa~primenjen je sličan, veoma uspeo, princip ( ako nešto dobro poznajem, pored rođene majke, to je Bret, ne sporite mi ovu tezu,thnx ).
Dalje, part 1. Sindikat objavljuje novu muzicku numeru u kojoj napada Borku, Anri Levija, gej parade, levicu. Manje~više, svi popizde. Manje, kojima je u tom trenutku pun kufer antiratnih kulturnih profitera. Više, prozvani. Ja potisnem Sindikalce iz vidokruga, jer ko mi dirne u sveto pravo na seksualno~emotivno opredeljenje, taj je dead and buried, for good. Nema nazad.
Dalje, part 2. B.S.na Utisku sa Vojom K. Ćute i smejulje se. To se sasvim uklopi sa ovim prethodnim gde napadaju levicu ~ dakle, vole Vojicu, Gučičicu, rakiicu, Cecicu, gibanicu, žicu etc.Ko ih šiša, kad su pogrešno nažareni adolescenti.
Dalje, part 3. Eto njih nazad. Pesma „Poroci Beograda“ - kažem sebi, opusti se, nećeš valjda da dozvoliš da ti kulturnjačka politička korektnost poremeti čula. Idem ulicom, slusham, i smejem se, ljudi misle da sam ćaknuta. Posebno mi je funny kad u „nadrkanom gliseru jezde po Dunavu“, pa prskaju patrolu itd. I spot je super, malo Insajdera, malo Utiska. Međutim, tajkuni iz pesmice prežive, to me brine. Šta je sledeći potez?
Epilog ~ Odslušam novu stvar, odgledam novi spot. Nije malo onih koji misle da je revolucija jedino rešenje, još je 1848. pametni chika sa bradom pisao o tome. Ograničen oblik terorizma je takođe moguća opcija, pročitajte na ovom blogu šta su radili Weather Underground. I čak i da su se B.S. malo promenili, porasli, ni to nije loše, ( i sama autorka ovog teksta je od punoletstva promenila tri političke partije ), mada mladost nikada nije, niti će, opravdavati besvest.
Jedni mladi u ovoj zemlji su deca revolucije. Drugi, malo mladji, su posledica ratova na prostorima bivše Jugoslavije. Drugi ne mogu da drže predavanja prvima.Foolstop.
Dragi Dnevniče, kad razmišljam o svemu ovome, shvatam da nije poenta u tome šta nećeš da se dogadja ~ o čemu pevaju B.S., nego je cilj da možeš hrabro da kažeš šta hoćeš da bude.
Ja hoću da:
1.Uhapse sve optužene za ratne zločine i predaju ih Haškom Tribunalu.
2.Hoću da se to dogodi ODMAH!
3.Hoću da Ustav bude građanski, a ne nacionalni
4. Hoću lustraciju
5. Hoću da oni koji imaju previše novca budu oporezovani na takav način da u ovoj zemlji više niko nikad ne umre od gladi
6. Hoću da NIKO ne može da ima privredni i finansijski monopol
7. Hoću da svako dete ili čovek koji vređa drugog po rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili osnovi seksualnog opredeljenja bude javno išiban na Terazijama
8. Hoću da se snimi jedan dobar film i pokrene jedan ( 1 ) dobar časopis o kulturi i umetnosti, koji će objavljivati i tekstove duže od 2500 karaktera
9. Hoću da ja budem jedan od urednika tog časopisa
10. Hoću da učestalost pojavljivanja narodnjaka u svim TV emisijama bude identična kao u decembru 1979.
11.Hoću da uticaj crkve na društvo bude identičan kao u decembru 1979.
Ovo bih uradila ja, dan posle revolucije koju bih predvodila. Ovo bih sve ja rekla Voji K., da sam sedela sa njim u studiju dva sata.
Ne razumem samo, šta se dešava posle revolucije koju propagira Sindikat? Ili se taj plan toliko brzo i chesto menja, da ni pokojni Tupac i Biggy ne bi mogli da ga odrepuju?
A evo i linka za spot http://www.youtube.com/watch?v=yzqTgUCBhR8
.jpg)
