USTANI I STIDI SE!

Malo je događaja u istoriji civilizacije koji su potpuno nedvosmisleno značili korak napred za čitavo čovečanstvo, kao što je to bila Francuska revolucija.

Evo šta o tome kaže enciklopedija: “Francuska revolucija” ( 1789 – 1799 ) bio je period velike političke i socijalne promene u političkoj istoriji Francuske ali i Evrope u celini, tokom kojeg je francuska struktura vlasti, prethodno apsolutna monarhija sa feudalnim privilegijama za aristokratiju I katolički kler, pretrpela radikalnu promenu do forme bazirane na prosvetiteljskim idealima demokratije, građanstva i neotuđivih prava.”

Malo je onih, koji dan danas, u svetu čije uređenje dobrim delom počiva na tekovinama ove Revolucije, mogu da nađu inspiraciju u “tamnoj strani” ovog tasa, onog protiv koga su ustali ljubitelji jednakosti, slobode I bratstva.

Malo je, među umetnicima, tako površnih snobova kakav je Sofija Kopola.

Nije problem ni u tome što se Kirsten Danst kao Marija Antoaneta ne promeni ni malo, iako dolazi u dvor sa 14 a odlazi iz njega sa 37 godina.
Nije problem ni što je njen karakter ravan onom koji vidimo u The fabulous life of Paris Hilton na VH1 specijalu.
Ni u tome što joj dete povremeno progovori francuski iako je film na engleskom.
Pa čak ni u tome što, za razliku od Brasovog Kaligule, ovde nema ni dobre orgije, da bi smo mogli da kažemo “vau, kako su samo bili dekadentni”.

Problem je u tome što je gospođa Kopola od “nedostatka stava” u svojim filmovima napravila svoj autorski pečat, što je već dovoljno sumnjivo. Ali što ovaj “pečat” u slučaju vremena I mesta koje tretira, apsolutno nema nikakav smisao osim da pokaže umetnički kukavičluk. Da je barem rekla : “Ok, I ja sam na neki način rojalti, ja sam na strani Marije Antoanete, let them eat shit – napraviću apologiju za nju, kojoj gladna rulja samo smeta u kockanju I biranju cipela. Može mi se, ćale mi je Frensis.”

Ma jok, Sofijin stav ne postoji,a Sofijina režija je kao kad se kod kuće zezamo I snimamo mobilnim telefonima.

Ideološki, ovo je film o 5. oktobru ali iz vizure jadnog Slobe, Mire I Markića, s tim što bi ovakva varijanta imala više smisla, jer su se Sloba I Mira barem ludo voleli, što je za Mariju I Luja ne može reći. Ili, kako je rekao jedan moj prijatelj – kao da snimiš film o Srebrenici u kome su Škorpioni u nekom fensi stajlingu, slušaju Echo&the Bunnyman na Ajpodima, upražnjavaju occasional homosex I potpuno su nesvesni šta se dešava okolo.

Završiću tekst citatom jednog besnog kritičara:

After her appearance in Godfather III, I didn’t think it was possible that I could hate Sofia Coppola more, but her Marie Antoinette really takes the cake

PARTI - BREJKER

Već ste navikli da na AGIT POPu čitate ono što drugi izbegavaju da objave. Facinirani konsenzusom oko „ svetog nacionalnog blaga“, koje ove sezone predstavlja film Klopka Srdana Golubovića, u virtuelnom svetu smo naleteli na jedno originalno mišljenje...:


Pogledao sam film i moram priznati da sam otišao da ga gledam sa žarkom željom da mi se iole dopadne. Naime, čini mi se da je KLOPKA film koji je na neki poseban način odabran da bude ovogodišnji DOBAR SRPSKI FILM, kao što su prošle godine bili SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO. Oni su strateški bili odabrani da budu javno plasirani kao razlog zašto treba da o(p)stane ovo stanje i kao biva kako sve nije izgubljeno i mrtvo. Ove sezone je to Srdanov sophomore film, koji u sebe, još dodatno ima utkanu sterilnost Srdanovog lika & dela, gde je on praktično nezameren ni sa kim, relativno filmski pismen, ozbiljan i ambiciozan momak, čiji (naravno, ne preteran) uspeh, strateški svima odgovara. E sad, nažalost, film ne isporučuje čak ni za mediokritetske potrebe ove lakirovke, započete mesecima pre filma, plasirane kako sa strane Tucka, tako i sa brojnih "internih" projekcija sa kojih su stizali samo znaci zadovoljstva i egzaltacije iako niko "relevantan" ili bar "zajeban" nije bio pripušten u montažu, zatim sa pripovestima iz Berlina koje su u našim medijima iracionalno napumpane. Za vreme berlinskog festivala apsolutno nije bilo relevantnih kritika koje su na bilo koji način izražavale egzaltaciju povodom filma. Film je možda solidno prošao u okvirima svog programa ali prosto morate se staviti u kontekst i programa i publike koja ga je gledala. To je ipak sporedni program na kome se ceo dan prikazuju neki sporedni filmovi. Uostalom o dometu ovog filma najbolje govori neka zvaničnica berlinskog festivala koja je sad gost FESTa i koja je rekla kako filmovi poput KLOPKE pokazuju da će se iz Srbije "možda nekad", kao u The Cure pesmi MAYBE SOMEDAY, naći neki film i u zvaničnom programu. Dakle, nemojmo se zajebavati. KLOPKA je sranje, za koje smo mi primorani da poverujemo kako je second coming, iako to nije čak i za srpske okvire. I SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO su ma koliko užasni znatno zanimljiviji i bolji filmovi.
Dakle, nisam čitao roman ali verujem da nije filmičan. Ne znam zašto je uopšte ovaj roman i ekranizovan, osim iz koristoljublja spram pisca, budući da ne nudi ama baš ništa originalno, što se ne bi moglo potpisati i scenaristinim imenom. Kako znam da nije filmičan?

Pa, možda po tome što scenario nije filmičan. Naravno, Srđan Koljević je ovaj scenario je pisao sa svojom suprugom Melinom, koja je zanimljiva žena, pa sam pomislio da će ona blagotvorno delovati na Srđana ali nije. E sad, zašto uopšte uzeti Srđana? Na osnovu kog Koljevićevog teksta je Srdan uopšte mogao pomisliti da ovaj upropastitelj srpskog filma ume da piše? na osnovu KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI, SIVOG KAMIONA CRVENE BOJE ili pak adaptacije Valjarevića u NORMALNIM LJUDIMA? Golubović jeste doduše u svom debiju overio Đorđa Milosavljevića, Koljevića koji operiše sa tzv. "žanrovske" strane i u tom smislu uništava naš film, dok je Koljević pak više ruski tip pisca, dakle on je i pripovedač i prorok i istoričar, i filozof, ako treba. Pored toga, sada je Koljević go-to guy pošto su ga Nemci zavoleli tako da je on sad prčkao i po scenariju Stefana Arsenijevića. Ukoliko hoćeš fondacijski keš, Kolja je srpski Paul Haggis. Well, Kolja took us for a ride. Prvo, u ovom filmu uopšte ne znamo u kom pravcu oni hoće da nas vode. Naime, šta je tema filma? Bolest deteta? Problem kako naći 26 000 evra za operaciju? Da li ubiti čoveka kako bi spasao dete? To što mu nisi platili kad je ubio čoveka? To što će mu pomoći žena ubijenog čoveka? To su sve teme ovog filma. Na sreću dete na kraju preživi, ali film nažalost umire u teškim mukama, ni čini mi se da je 26 000 trebalo dati dobrom scnaristi. Sve ove teme koje sam naveo, one su DAKLE, sve odreda zastupljene u filmu. O da. Mi prvo polazimo iz situacije kada je dete zdravo. Pa pratimo razvoj bolesti. Pa gledamo kako traže pare na raznim (mada ne i svim) mestima. Pa gledamo dilemu. Mi pola filma čekamo ubistvo. E onda se ubistvo desi. E onda lik ima malo sam svoje dileme. Pa ga onda zajebu za keš. Pa se onda žrtvina žena (koju smo u najboljoj tradiciji dekadentnog Siniše Pavića već upoznali kao ljupku komšinicu) ponudi da pomogne. Pa onda on nađe naručioce. Pa onda tako sve po redu.
U svakom slučaju, film smatra da treba da obuhvati SVE ove teme. E sad, okej, to je možda dobar skorsezijanski pristup, ali ne. Najveći broj scena spadaju u Srdanovu "Zašto ćutiš?" dramaturgiju. dakle sve su ove teme na stolu, ali junaci pretežno ćute i puše i pričaju o tako nekim nesaznatljivim stvarima iz arsenala gde si bio, šta si radio, zašto ćutiš. A onda važne plotpoint izbambusaju u montažnoj sekvenci, pa se vratimo u ćutanje. Glogman is in the house and he fuckin' rules the screen. E sad, naravno Koljević je kao Radiohead. Taman misliš ne može da te iznenadi. Kao, sve smo videli, sve smo čuli. Ali onda ti on naiđe iz potpuno neočekivanog ugla i zada opak aperkat. Glogovac izgovara replike tipa, "Ja sam nikakav otac, ja ne mogu da pomognem svom detetu..." pa onda sve te soc-replike, Mladen Nelević igra građevinskog radnika u gunju koji se raspituje o privatizaciji, Natašu Ninković cimaju ohola bogata deca u školi, lekar i Glogovac kao jadni predstavnici srednje klase voze "reno 4", kao na tom nivou se bonduju, ... Kao us against them. Inače, potpuno licemeran pristup temi, ako uzmemo da film radi hip reditelj reklama za banke i ostale vidove otimanja para od naroda i sin jedne od najuglednijih srpskih porodica sa velikim kontaktima i vezama. Sad oni nas uče, kako je teško biti srednja klasa. Dakle, film je besramno loše napisan. zatim je besramno sporo glumljen, sa nepodnošljivom teskobom filmske glume koju isporučuju Glogovac i Nataša Ninković. Dete je BTW antipatično do koske i potpuno j pogrešan izbor. Glogman i Nataša su uzeli ova materijal i odlučili da razgibaju svoje glumačke mišiće. Sagoreli su u ovim ulogama. Svakako najkkretenskija scena između njih dvoje je scena kada joj Glogovc ispriča šta se sve desilo. Mi smo to već videli, naravno. Ali ona ne zna. E sad, u američkom filmu ta scena se radi tako što on počne, a mi onda odemu u eksterijer, snimimo ih kroz prozor, vidime neku karakterističnu reakciju junaka na bolnu istinu i zatim se vratimo, u elipsi, kada je sve gotovo. Ne kod Srdana. on zna bolje od američkih reditelja. On će prikazati jednu scenu koju nikada ne vidimo. On će prevazići formu. Glogman sve ispriča, Glogman deliveruje. Nataša Ninković na to reaguje pateći u krupnom planu, Dreyere pojedi svoja muda, i forma je prevaziđena. Ali, Srdane, druže, te scene se u američkom filmu ne vide ne zato što oni nešto kriju od nas, nego zato što su nepotrebne.

Ili epizoda, Glogmanu dokurči i on lomi stvari po kući. Naravno, šta bi drugo. kad je frka dobijaš poriv da bacaš nameštaj po kući, šta bi drugo. Glogman čak i pusti suzu, onu mušku najtežu. A u paralelnoj montaži, mali potpuno ničim izazvano pobegne iz bolnice. Dođe kući. Glogman popriča sa malim, izhendluje celu stvar. Glogman je in control kad treba. Ujutru dolazi Nataša Ninković iz fazona "Jel mali tu?'" Tu je mali. Vrate ga u bolnicu. Zašto je mali begao iz bolnice? Ne znamo. Šta će nam ta scena? Da bi mali \nodradio rutinu, "Sve je to zbog mene..." Hm. Kolja, skoncentriši se. Miki manojlović nudi ubistvo Glogmanu u hotelu "Moskva". hilarious dijalozi. Miki između ostalog kaže, 2računam na vašu diskreciju i u slučaju da odbijete ponudu." Tipa, "molim vas, ako ne budete ubili za mne, nadam se da nikom nećete pričati." jeste, to baš tako može. I uopšte, otkud ta varijanta da se za ozbiljan hit bira čovek koji nije specijalista. Okej, Miki je skorman čovek, grebe sa dna. kapiram. Ali ipak, teško će high class krimosa ubiti neki civil. Miki valjda računa da je Glogman zapamtio kako se hendluje "tetka" kad je učio u vojsci. Očekivao sam repliku da će Glog izgooriti, "Ovo je CZ-57, 7,62 milimtara, najmoćniji pištolj proizveden kod nas. sada se sigurno \npitaš koliko sam metaka ispalio pošto čitavih devet staje u šaržer (plus jedan u cev). Koliko sam iskoristio kad sam ubio tvog poslovnog partnera i koliko sam sada ispalio osam ili devet metaka. ja ni sam ne znam. malo sam se zabrojao u novoj gužvi. Misliš li da imaš sreće'?" Srdanova režija je daleko ispod očekivanja. Na B92, Gavrilo priča gluposti, to što on piše uopšte ne postoji u filmu. Kakav crni Tony Scott, kakvi crni vešti dramaturški trikovi, kakva najava mračnog trilera, flm je rađen kao bosanski Hallmark, vrlo svedeno, vidi se šta rade, vidi se ko priča. u jednom momentu sam se prenuo i rekao drugu, "Ej, u novoj sceni Srdan režira... " Drug me umiri, "Nije, nego stavili kameru u kola..."
Film je urađen pismeno, u tom smislu da nije urađen usmeno, ali tu o nekom reditljskom pregnuću ne možemo da pričamo. Uopšte, nema tu žanra nikakvog. Ovaj film nema žanrovske elemente. ovo je srpski pseudo-realizam, sa ubistvom, scenom u policiji, praćenjem i tim nekim stvarima, ali to nije žanr. Ovaj film ne pokušava da manipuliše našim emocijama na tom nivou. Ovaj film pokušava da ispriča jednu realističku priču, mada e zna tačno koju, i u stvari nam je nepriča već pušta Glogu i Nataši da se izživljavaju, a Srdan i Koljević su možda imali neku deluziju da ćemo sad svi da se usremo od sreće što ima scena praćenja kolima. U svakom slučaju KLOPKA je jako slab, i što je još važnije naporan film, koji ne dobacuje do evropskog standarda o kome se priča.

NAJZGODNIJI NA DODELI OSKARA BIO JE....

ALMODOVAR KAO REŠENJE

Ne znam da li su čitaoci primetili izjavu Velje Ilića od pre neki dan koja glasi:
Stvarno ne mogu da sada kreiram novu Vladu, neka to radi mandatar, ali nije ovo neka željoteka, ne može Vlada da ima sada 30, 50 resora da bi se podmirili svi apetiti ili ambicije pojedinaca koji čekaju ministarsku fotelju kao ozebli sunce
Predlažemo da se “željoteka” proglasi za hit ove nedelje, ali i da se sastavi specijalna delegacija koja bi pokusala da uputi Pedra Almodovara u lik I delo V.Ilića, jer jedino ovaj maestro kempa može da spozna umetničku vrednost našeg Ministra, koji je, po navodima nekih medija, skoro uradio fejs-lift I lipo…

A da je Srbija vechita camp inspiracija dokazuje i pokushaj pulpovanja danashnje politicke situacije kroz prvi deo online romana Srbija X-100 koji smo nashli na blogu "Cvece zla"

Zabavite se na http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=79030

Manje smešno – bilbordi I TV reklama jedne banke, slogan koji glasi: KONAČNO REŠENJE.
Šta je problem?
Molim da odete na ovaj link, koji će objasniti na šta se ova formula odnosila tokom Drugog svetskog rata.
http://en.wikipedia.org/wiki/Final_solution

DANKE DEUTSCHLAND!

Florian Henckel von Donnersmarck.

Florijan Henkel von Donersmark.

Ponovite ovo ime naglas, pročitajte još jednom, ako ne zapamtite iz prve.
Jer, koliko god komplikovano zvučalo, biće izgovoreno dva puta večeras, tokom dodele Oskara za strani film, ako ima pravde na ovom svetu, da parafraziram jednog od svih američkih kritičara koji su, moram da se izrazim, da izvinu stariji, prvo zaplakali a potom intelektualno ejakulirali, posle gledanja Donersmarkovog prvenca Das Leben der Anderen. ( Život drugih )

Bio jednom jedan dečko, visok dva metra, rodjen 1973., sin nemačkog plemića (koji ima čak devet imena koja idu pre onog Von ). Dečak je studirao filozofiju na Oksfordu i tamo se družio sa svojim profesorima, Mihalom Gorbačovim, koga je, kao jedini student koji je znao ruski, vodao po ovom studentskom gradiću, ali i sa Sir Ričardom Atenborom, koji ga je posavetovao da, posle Oksforda, upiše studije filma.

Dečko, Florian Henkel, upisao je mihnensku Akademiju za film, snimao razne kratke forme, a jednog dana slucajno je nabasao na pismo koje je Lenjin, tokom Oktobarske revolucije, uputio Maksimu Gorkom. Lenjin je pisao kako ne može više da trpi Betovenovu kompoziciju Apasionata, jer kad je čuje, želi da pomiluje ljude i da im kaže lepe stvari, umesto da ih udari po glavi, bez milosti, ne bi li mogao da okonča revoluciju. I zato više nije hteo da sluša Betovena.

Florijan je zamislio kako bi bilo da se jedan ideolog, pod uticajem umetnosti, omekša i pretvori u humanistu. I tako je počeo da radi na scenariju za Život drugih, koji je vremenski postavio u ne-tako-davnu prošlost, u sad već pokojni DDR 1984., vreme kada je zloglasna državna bezbednost Štazi odlučivala o sudbini Istočnih Nemaca.

Neću napisati nikakav “spoiler”, da vam ne bih pokvarila užitak gledanja ovog dela. Rećiću samo da Donersmark voli žanr. Da voli Spilberga, Zemekisa i film Jerry Maguire, ali i ruske klasike.

Dobili smo film kakav je Evropa zaslužila, još od kada “smo im” napravili Holivud. I, najvaznije, dobili smo poslednju repliku koja, bez blama, može da stane “lajn uz lajn” uz: you had me at hallo, ‘talking to me, rosebud, ili nobody’s perfect.

Svi, koji smo, sinoc na Festu gledali ""Život drugih", večeras navijamo za Florijana.

Za zaplet i kritike http://www.rottentomatoes.com/m/the_lives_of_others/

U VREMENU HORORSKOPA

I ne samo sto je napravio online kermes I tako dospeo na naslovnu stranu “Kurira” ( o cemu cemo ovih dana pisati ), naš vredni drug Dušan Maljković se oglasio i zanimljivim tekstom na temu astrologije.
Pratite ovaj link http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?nav_id=233296

Razmišljajući o svemu ovome, došla sam do zanimljive trivije.

Rođena sam 13.07. u znaku Raka, istog dana kao i Harison Ford ali i jedan od mojih fejvorit reditelja, Cameron Crowe koji je, kao što znate, napravio seriju sjajnih filmova – Say anything, Singles, Jerry Maguire, Almost famous, Vanilla sky i jedan ne baš tako sjajan, Elizabethtown sa Orlandom Bloomom u glavnoj ulozi.

Orlando Bloom nije Rak. Ali zato svi ostali koji su kod C.Crowea ranije igrali glavne mushke uloge jesu "krabe"- i John Cusack ( Say anything ) i Cambell Scott iz Singles, kao i Tom Cruise ( Maguire i Vanilla ) i naravno, Billy Crudup u Almost famous.

Naravoučenije za Kamerona – similas simili gaudat, to je recept za uspeh. A sad brzo, da vidite šta je Dule sročio…

KOMPAS ZA NARNIJU

Godine 1931. J.R. Tolkin i C.S. Lewis šetali su baštama Oksforda, univerziteta na kojem su obojica predavali. Tolkin je imao misiju - da trideset jednogodišnjeg Luisa ponovo vrati hrišćanskoj religiji, što se ubrzo i dogodilo, pa ovaj period ima i ključnu ulogu u potonjem stvaralaštvu Klajva Stejplsa Luisa, naime desetak godina kasnije on započinje seriju svojih bestselera „Hronike Narnije“ koje za cilj imaju promovisanje hrišćanstva najmlađem uzrastu, veoma suptilno, ali kroz jasne i nedvosmislene metafore ( film po prvoj knjizi - „Lav, veštica i orman“, snimljen je pre dve godine i zaradio je više od 700 miliona USD širom sveta ).

Film o ljubavnoj priči Luisa i njegove druge supruge, Shadowlands, a u kome igraju Entoni Hopkins i Debra Vinger bio je nominovan za Oskara u više kategorija sredinom devesetih.

Luis je umro 22.novembra 1963. istog dana kada je u Dalasu ubijen JFK , i kada je, posle nagradne doze LSDa, u Los Anđelesu preminuo Oldos Haksli.

Generacije britanske dečice sazrevale su uz Gospodara prstenova i Hronike Narnije, a liberalni roditelji su se ježili na pomisao da svojim mladuncima daju Narniju, prepunu hrišćanske dogme, imperativa Božića i ostalih indoktrinacija. ( Kad kažem indoktrinacija, naravno da mislim i na krajnje konkretne, narodne junačke, „ko ne dođe na boj na Kosovu“ itd. koje nam se, mnogo više obijaju o glavu nego

"ostrvljanima" lav, koji je kod Luisa metafora Hrista, veštica koja je Satana i Lilit ili orman koji je portal za onaj svet ) .

Spas za moderne mame i tate stiže 1995., iz pera pisca i, takođe Oksfordskog, profesora Filipa Pulmana, i to u vidu prvog dela onoga što će kasnije postati trilogija „His dark materials“ - „Northern lights“ iliti „The golden compass“ kako glasi naslov za američko tržište

Trilogija His Dark Materials ( kod nas, knjige izdala Laguna, pod imenom Njegova mracna tkanja ) je odmah proglašena za anti-Narniju, a podudarnosti između ovih knjiga svakako nisu slučajne- deca razgovaraju sa životinjama, rešavaju moralne dileme, pucaju od religioznih alegorija i dodira sa onostranim. Pulman je član britanskog Nacionalnog sekularnog udruženja, a o Narniji izjavljuje : „to je jedna od najodvratnijih, najotrovnijih knjiga koje sam ikada pročitao“. A zašto? Kako je napisao u Gardijanu, za Pulmana je Narnija propaganda smrti, u kojoj se mali junaci obaveštavaju da je baš dobro što su im roditelji izginuli, da su dečaci bolji od devojčica i da su plavi ljudi bolji nego crni ( pa zar nisu? prim.aut ).

A šta nudi Pulman? U njegovoj trilogiji ne postoji nebesko Kraljevstvo, već nebeska Republika. Deca su okružena pobunjenim anđelima koji su uzorni jer se razlikuju, kul vešticama, pametnim demončićima a bog umire tokom trećeg dela, i onda se desi šta? Ništa spec, svet se i dalje vrti i nepotrebno je naglasiti uticaj Miltonovog „Izgubljenog raja“ na Pulmana, koga protivnici nazivaju i „piscem za koga bi ateisti molili, kada bi se ateisti molili„. Među pozitivnim junacima His Dark Materials su romi, afrički princ, anđeo homoseksualac i neposlušna opatica. O prvom filmu iz trilogije, čija se premijera očekuje za, Pulmanu omraženi, Božić 2007. možete pročitati na prethodnom postu ili na http://www.goldencompassmovie.com/

Na fotografijama ~ Narnija, Kidman u Zlatnom Kompasu , Pulman i Luis

FAST FORWARD - FILMSKE PREMIJERE DO KRAJA 2007.

Bioskopske poslastice do kraja godine, according to AGIT POP :


SUNSHINE – dir. DANNY BOYLE

Planeta Sunce je na umoru. Tim od osam astronauta kreće sa Zemlje u misiju spasavanja „onoga od čega se živi“, a nisu reklame. Predvodi ih Cilian Murphy.
Pogledajte trejler i POSEBNO obratite pažnju na muziku:

http://www.worstpreviews.com/trailer.php?id=30&item=0

NOMAD – dir. SERGEI BODROV, IVAN PASSER

Kazahstan, 18. vek. U jednom od zaraćenih plemena čuje se legenda kako će se uskoro roditi čeljade koje će ih ujediniti i osloboditi. Kao producenti, braća Weinstein retko greše, pa verujemo da ovo neće biti slučaj „Borat meets Star Wars“.

300 –dir. ZACK SNYDER ( po stripu Frenka Milera )

480.g. p.n.e – Spartanski kralj predvodi svojih 300 vojnika, kreću u bitku protiv Persijanaca, a u odbranu Grčke. Ovaj događaj, poznat i kao bitka kod Termopila, na velike ekrane u SAD stiže ( ah, kako zgodno ), 9.marta. U Evropi je već prikazan, i to na tek završenom Berlinalu.

MARTIAN CHILD – dir. MENNO MEYJES

Meyjes je reditelj ponajboljeg filma o Adolfu Hitleru ( MAX ) a vraća nam se ponovo u kombinaciji sa Džonom Kjuzakom, koji u ovom filmu usvaja dete koje je ubeđeno da je Marsovac.

AMERICAN GANGSTER – dir.RIDLEY SCOTT

Harlem, 1970. Kriminalac koga igra Denzel Vašington postaje veliki narko bos, tako što švercuje heroin u mrtvačkim kovčezima vojnika poginulih u Vijetnamu. Ipak, kada ga policijski detektiv Rasel Krou provali, Vašington postaje „krtica“, i mora da sarađuje sa NYPD.
Scenarista ovog filma je Steve Zaillian poznat po Gangs of New York i Šindlerovoj listi, a od poznatih glumaca tu su i Cuba Gooding jr. i Džoš Brolin.



HIS DARK MATERIALS : THE GOLDEN COMPASS – dir. CHRIS WEITZ

Kompanija New Line Cinema odlučila je da investira više od 150 miliona USD u ono što bi mogao biti njihov sledeći Gospodar Prstenova. Chris Weitz je napustio projekat kada je iz New Line-a odlučeno da se iz filma izbace delovi koji vređaju katoličku crkvu, zamenjen je Anandom Takerom, da bi se na kraju ipak vratio u rediteljsku fotelju. O čemu je reč? Nikol Kidman, Denijel Kreg,i Pol Betani u priči za decu i odrasle, prvom delu trilogije HIS DARK MATERIALS Filipa Pulmana, čije knjige nazivaju i „anti-Narnija.“( misli se na nedavno ekranizovane HRONIKE NARNIJE, rađene po delu CS Lewis-a ). O rivalstvu na liniji zivi Pulman – pok. Luis čitajte u narednom tekstu na AGIT POPu.

BEZ KRALJICE I KRALJA, NE VALJA

Još 8 dana do dodele OSCAR~a.

AGIT POP predlaze americhkoj Akademiji:


NAJBOLJI GLUMAC - Forest Whittaker, Last king of Scotland

NAJBOLJA GLUMICA - Helen Mirren, The Queen

NAJBOLJA SPOREDNA MUSHKA ULOGA - Mark Wahlberg, The Departed

NAJBOLJA SPOREDNA ZENSKA ULOGA -Adriana Barazza, Babel

REZIJA - Martin Scorsese, The Departed

NAJBOLJI ADAPTIRANI SCENARIO - Sacha Baron Cohen & Anthony Hines & Peter Baynham & Dan Mazer, Borat

NAJBOLJI FILM - The Departed

ŠOKOVI I ŠKOTOVI

Lepe vesti glase : naše omiljeno TV lice, Aleksandar Radivojević, poznat kao vodja Shock koridora i koscenarista Charlstona za Ognjenku, priprema novu emisiju o filmu. Znamo da je u pitanju forma „svađa s gostom“ a o vremenu i mestu emitovanja ćemo uskoro obavestiti.

PS: Još malo preporuke za FEST – ako ste kupili karte za Babel slobodno ih zamenite za Last king of Scotland. Toliko.

DEMON MEJLER

Najluđa stvar koja je ikada pala na pamet Normanu Mejleru dogodila se 1969., dve godine od kad je hapšen za anti~ratne aktivnosti. Tada se ovaj pisac i novinar kandidovao za gradonačelnika Njujorka sa platformom da se „Jabuka“ otcepi i postane 51. država SAD. Nije prošao.
Najluđa stvar koja je meni ikada pala na pamet dogodila se pre tri godine, kada sam počela da pišem romansiranu biografiju Adolfa Hitlera. Posle nekoliko meseci opsežnog istraživanja, i napisane tri strane, ovaj projekat sam ostavila za vreme kad budem „stariji i iskusniji pisac“. I nisam pogrešila.

„The Castle in the forest“ je najnoviji roman Normana Mejlera i govori o ranom detinjstvu A.Hitlera i razlozima zbog kojih je postao najozloglašeniji „čovek“ drugog milenijuma. Mejler ima 83 godine, a fakat da nam je slična književna ideja pala na pamet govori koliko o večitoj opsednutosti ljudi jevrejskog porekla ovom kontroverznom temom ( a tu je i poslovica „great minds think alike“, koju u ovom slučaju koristim u isključivo ironičnom tonu ).

Mlađani Adolf je u Mejlerovom delu posmatran od strane trećeg lica, demona Ditera, koga je Đavo ( koga u knjizi oslovljavaju sa Maestro) poslao na Zemlju, da od Deteta napravi Zločinca, a metafizičku ideju potkrepljuje i paralela sa Rođenjem iz Novog zaveta, naime, „đavolovi izaslanici“ prisutni su u sobi u trenutku dolaska na svet „malog Adija“ u Braunau 20.aprila 1889.

Kritičari su veoma povoljno ocenili „Zamak u šumi“ a mnogi su apelovali na autora da napiše drugi deo. Adi H. kao anti Hari P. ?

Za kritike i više podataka http://www.metacritic.com/

QUOTE OF THE DAY

NA KRAJU, IMA LI SRBIJA REŠENJE: Da joj se vrati Kosovo, Republika Srpska, Srpska Krajina i SAO Istočna Slavonija. Malo bismo se primirili, dok ne krenemo na Beč i Minhen. Mnogo smo jaki! Tek ćete videti koliko!

Petar Luković, Feral, 8.veljače

POZORIŠTE STARIH

Jedan prijatelj, koji je dugo živeo u inostranstvu, zamolio me je da mu pojasnim situaciju u vezi sa štrajkom u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Ono što posebno fascinira ljude koji su tek od skoro u Srbiji je to „zbog čega beogradska pozorišta nisu prestala sa radom čim je štrajk počeo, a pogotovo posle batinjanja glumaca“.

Ha. Pa teatri ovog grada su pevali i igrali i kada se rušilo Sarajevo, i Dubrovnik, i Vukovar, i nastavili su jesenju sezonu ’95./’96. posle onoga što se desilo u julu 1995., tako da je iluzorno očekivati da sad stanu zbog trojice prebijenih kolega. Možda da pročitaju saopštenje? To je stvarno bio dokaz hrabrosti tokom devedesetih. Pročitaju saopštenje pre početka predstave u kome kažu da Milošević i njegov režim ništa ne valjaju a onda- show can go on. Od tog saopštenja su se „Milošević i njegov režim“ prosto useravali.

Poenta je u tome što su ovdašnji upravnici ( od kojih su mnogi na istom mestu kao i tokom ’90. ), uvaljeni u šlihtanje vlastima i igranja na siguricu. I tada i sada, ostali su mali maršali koji žele beskrajno, doživotno produženje svojih mandata ne bi li nastavili da sa sigurne pozicije drugima pričaju o tome šta je umetnost, šta je kulturna politika, ko treba da igra a ko ne, ko valja a ko ne valja. A valjaju najčešće, njihovi ortaci, ribe i rođaci, to već svako zna.

I zato, tražiti hrabrost u mišijoj rupi je kao tražiti Cecu na Pinku. Nije tamo.

MARIBOR

Par dobrih saveta ako putujete u glavni grad slovenske Štajerske.


Do Maribora : Autoput, preko Zagreba, samo pravo.

1. UZ PUT - Ako ste u kolima sa beogradskim tablicama, bez veselja i cerekanja na hrvatskim pumpama! . ( Znam, strašno je: iako mi je jadni građanski mozak navijen na istina, odgovornost, pomirenje još od junskih bitaka u Sloveniji ’91., susret sa prezrivim pogledima hrvatskih pumpadžija umal’ je ustalasao jednu šestinu moje srpske krvi. Bila sam u Sarajevu u oktobru 2000. Tamo su nas neki gledali popreko sa punim pravom, koliko zbog Opsade, toliko i zbog beogradskog razpekmeženog naglaskića muškarca u suknja-pantalonama, sa kojim sam jela burek na Baščaršiji. I to je sve bilo okej, ponosno smo istrpeli sve malobrojne neprijatnosti jer TAMO SMO, mislim na ove pripadnike ove moje šestine, stvarno zasrali. Ali Hrvati?! Come on. )
U svakom slučaju osmeh i sreću zbog toga što ste na putu i što je napolju sunčan dan, i što je vaša partija prešla cenzus i što slušate super muziku i što su mamini sendviči perfektni itd., sve to ostavite za deo puta kad prođu table sa natpisima Vukovar i Jasenovac, pa onda tako namrgođeni brzo, brzo do granice sa Slovenijom – znaćete da ste stigli kada vidite plakate sa najavom za koncert Mitra Mirića ili slično.
Auto put traje do desetak kilometara pre kraja Hrvatske, a onda počinje sasvim pristojan, pitoreskni, magistralni na kome nema gužve jer tamo narod radi, a ne vozika se bez veze levo desno.

2. PLANINA - Preporučujem da se smestite na samom Pohorju, to je planina iznad Maribora, čije je podnožje udaljeno oko 10 km. od centra grada. Postoje dva hotela koji su takozvani „efekat planinski dom“ ali sa svim pogodnostima – saunama, turskim i parnim kupatilima, termalnim izvorima itd. Prednost je i što se, odmah posle doručka, nalazite na samoj stazi, a spava se u genijalnom okruženju četinarske šume. Globalno zagrevanje i kriza snega je glavni „topic“ ove zime ali Slovenci to rešavaju veštakom, koga nesebično prskaju. Ipak, nama to nije dovoljno, tako da smo samo prošetali po stazama, da osmotrimo situaciju za sledeći put. Kad tamo, ultimativni alpski ugođaj: mali drveni bar, oko njega drvene klupice i stolovi. U baru – sve komplet, od deset vrsta piva do mini šampanjaca, ako vam se baš to pri-pije na stazi. A ako ste gladni, tu je peć na ugalj oko koje se vrte kobasice punjene sirom koje se služe uz senf, kečap, kifle a jedu se čačkalicama na kojima su zastave EU. Ja sam dobila nemačku.
Uz kobasice preporučujem borovnjaču, crossover rakije i likera od borovnice. Cene : borovnjača 2EUR, kobasica 4EUR.
Najbolji hotel na Pohorju – friško renovirani HOTEL BELLEVUE.

3. SPAVANJAC - U podnožju planine, a bliže gradu, je impresivni petozvezdani hotel Habakuk, u okviru kojeg su spa i kongresni centar, a odlično je lociran ako niste pobornih snežnih aktivnosti. Bazeni, saune i parna kupatila su izmišljeni za sve one kojima zaista treba rekuperacija, kako od posla tako i od Beograda.

4. SHOPPING– bitno je spomenuti da je APSOLUTNO SVE u Mariboru jeftinije barem za 30% u odnosu na BGD. Da li zbog carine, pdv-a, ili zbog ekonomske metafizike o kojoj je Jelašić govorio neki dan kad je poredio cene televizora u Eltimu i u Nemačkoj, ne znam, ali Slovenija je šoping-raj, pogotovo u periodu rasprodaja.
Kada kažem rasprodaje mislim na sledeće: zimski štofani kaputi u Top Shopu koštaju 24EUR, mantili iste firme 19.99, muške jakne H&M su oko 30EUR, isto toliko su i muški kaputi istog brenda. Košulje koje su bile 20EUR, sada su snižene za 70%!!! tako da koštaju fuckin 6 ( šest )EUR. Izbor cipela nije baš nešto, ali ima sasvim pristojnih – npr. čizme firme Janet & Janet koje se kod nas prodaju za 250 EUR, pa pojeftine na 200, u centru Maribora koštaju 105 EUR.
I što je najlepše, za Srbe je sve tax free, pa vam nešto malo još i vrate na granici.

5. HRANA– pomenuli smo kobasice na stazi, pored toga od tzv. brze hrane možete konzumirati ćevape kod Hadžije ili McDonalds.
Slovenački specijaliteti ukršteni sa italijanskim, najbolji su u restoranu Arte koje se nalazi na Lentu, šetalištu pored reke Drave, gde pre ili posle obroka možete hraniti labudove i patkice. ( Lent je, kao što znamo, i naslov jedne pesme benda Lačni Franc, čiji je lider Zoran Predin baš Mariborčanin ). Dakle, Arte : za predjelo – prženi komadi parmezana ili pečena mocarela, uz to salata od rukole i motovilca, glavno jelo stek ili pasta sa tartufima, nikome nije ostalo mesta za dezert. Vino – flaša lokalnog rozea. Presuda – 37 EUR. Doživljaj – čista desetka. Blizu Artea nalazi se i najstarija zaštićena vinarija na svetu, simpatičnog imena Stara Trta. Trenutno se renovira. U centru grada, možete jesti i u prepucanoj restavraciji Rožmarin, gde su tanjiri veeeeelikiii a porcije maaaaaleeee. Vole da uvale francuski šampanjac kao aperitiv, pazite se namazanih kelnera i tražite slovenačku peneču rebulu, ako vam je do raspaljivanja apetita. Francuski je 6.40 po čaši, dok je rebula 2.10. Glavno jelo i salata čist prosek, ništa specijalno, ali su nas dezerti načisto zasenili. Panakota od marcipana sa pomorandžom i parfe od limuna i breskve sa karamel prelivom. Znači – najedete se ćevapa kod Hadžije pa posle u Ruzmarin da „dezertirate“ i to vas neće koštati više od 10 EUR po osobi.

6. IZLAZAK – e, ovde dolazimo do klizavog terena. Naime, preko nedelje u gradu posle 23h nema apsolutno nikoga, i ne postoji ni jedan lokal koji će vas primiti ( možda ima, ali mi nismo uspeli da ga pronađemo, mozda je nevidljiv kao Hari Poterov Hogvorts ). Za petak veče predlažem bilo koji od dva kafića koji se nalaze na trgu preko puta SNG ( to je pozorište ). Tamo možete startovati oko 21h, a onda se prelazi na Lent, u kafe Niagara falls koji je malo više fancy, poznat po koktelima ( cene koktela od 2EUR do 7.60 ). Niagara vikendom radi do 1h, a onda odmah krenite kući. Nikako ne ići u obližnju diskoteku Samsara jer je to iskustvo koje vam nije potrebno ( može se desiti da previše posrbite, postanete beogradski lokal patriota ili slično ). Posebno upozorenje ~ alkohol kupite u samoposluzi, preko dana, jer vam ga nigde neće prodati posle 23h. Ni na pumpi. Ni da potplatite. Ni da pretite.

7. ZNAMENITOSTI –www.pohorje.si ili www.maribor-tourism.si

8. U POVRATKU: na hrvatskom delu auto puta nema smernice za Beograd. Bez nervoze, pratite znake na kojima piše Županja i Slavonski Brod.

9. NARAVOUCHENIJE – gledanje satelitskog programa RTS ( o kome će biti reči u narednom tekstu ) zaista može da inspiriše. Tako smo raznim asocijativnim nizovima , a uz pomoć našeg saradnika MrviCe naučili da koristimo reč Kosovo kao pridev. Na primer, ako je nešto bez veze, smara, naporno je i višak samo po sebi – za to se kaže da je „baš Kosovo“. Na primer, ona više zilijardi puta reprizirana emisija sa Kojenom i Samardžom je bila „totalno Kosovo“. Fraza se može primenjivati kako za pogrešne ljude, tako i za pogrešne stajlinge. Jedino što ne važi je „Kosovo je Srbija“, jer je Srbija kul, gledano sa izvesnog zapada.