Pinch me if you heard this one before...TOMAS PINČON, PROTIV DANA

Mišiko Kakutani nikada nije štedela pisce, čak ni ove stare, iskusne, opšte poštovane, nominovane za Nobela...Ko je Mišiko Kakutani? Pa je l’ gledate vi Seksigrad ili šta? To je ona što piše književne kritike za New York Times, koja kao, pohvali knjigicu koju, kao, napiše junjakinja Skeri Bredšo. ( Mišiko je na komade sekla i Mejlera i Rušdija, a kao voli Kerinu papazjaniju, come on! )

O Mišiko ćemo drugom prilikom, nego vratimo se Pinčonu.

Tomas Pinčon, jedan od najboljih, najinovativnijih i najpoznatijih američkih pisaca, na pragu svoje sedme decenije objavio je novi roman AGAINST THE DAY. U prethodnim tekstovima pomenuli smo Gonkurisanog Litela, i njegovih 900 stranica. Mali, pali. Stiže tata Pinč, sa knjigom obima, ni manje ni više ali 1085 strana. Wow!

Posle devet godina odsustva, jedni kritičari bale, a drugi se žale. Kao i uvek kod Pinčona ( Objava broja 49, Gravity rainbow, Vineland etc. ) u knjizi se prepliću dokumentarni realizam i halucinacije, konzumira se bezbrojni varijetet narkotika, otkačenog seksa i barem nekoliko storilajnova ( tokova priče, valjda? ) koji se ukrštaju. Stari levičar ne zaobilazi ni svoju ideologiju, uvek je provuče, kao čokoladnu mrvicu na jagodi na šlagu na torti...Oh yeah ( ovo ja više za sebe )

KO ? Tri brata žele da se osvete za očevu smrt. GDE ? Amerika i Evropa KAD ? 1893.-1920. Tu su i braća Marks, koji se bore za radnička prava, crvenokosa Dalija koja sa ocem, izumiteljem i fotografom, živi u Evropi i preživljava prvi svetski rat. A tu su i evropske mistične ikone Nikola Tesla i Bela Lugoši.

Tomas Pinčon je užasno tajnovit, a tajnovitost ide dotle da je pozajmio svoj glas u jednoj od epizoda Simpsonovih ( u kojoj Mardž postaje pisac ), a prikazan je sa papirnatom kesom na glavi. Iako živi u srcu Amerike, na Menhetnu, uspeva da izbegne fotoreportere i ne daje intervjue. Ono što se zna je da je oženjen ( i to unukom Teodora Ruzvelta ), da ima sina, i da je pre desetak godina, bio veliki fan benda Lotion i njihovog albuma Nobody’s cool.

U nasleđe nama, mladim piscima, Pinč ostavlja veoma važnu stvar a to je potpuno brisanje granica „visoke“ i „niske“ kulture, kad su u funkciji književnosti. Ova dekonstrukcija, jedno od najvažnijih karakteristika postmodernizma, znači da se petparačke priče, stripovi, treš muzika, TV i urbane legende mogu punopravno sresti sa elitnim slikarstvom, baletom ili operom, ako je knjiga kako treba. Ili Pinčon, koji đuska na hitove Grand parade, na planeti Sirijus, kojom predsedavaju Tito i tragično preminuli Kenedi junior...Sa tim ću završiti.

A Kakutani? Rekla je da je AGAINST THE DAY „prepumpano delo, pretenciozno ali ne i provokativno, eliptično ali ne i osveščujuće, komplikovano ali ne i pozitivno kompleksno“. O njoj drugi put, a do tada, vidimo se u prevodu.

Na fotografiji, T.Pincon, fotka iz pedesetih godina proslog veka

SEDAM NAJKRACIH SF PRICA

Frederik Braun, poznat po superkratkim SF pricama, napisao je 1948. godine vec svima dobro poznatu pricu:

Kuc kuc

Poslednji covek sedeo je sam u sobi. Neko je pokucao na vrata.

Dugo vremena ovo je bila najkraca SF prica i niko nije pokusavao da pise nesto slicno. No, u poslednjih desetak godina, pronela se moda pisanja mini - mini SF prica. Ovde donosimo sedam najkracih americkih SF prica.

Ljubavna prica

Momak srece devojku,Momak gubi devojku, Momak pravi devojku.

Pisac ove minijature je Dzef Rener, a objavljena je u casopisu F&SF, 1964. godine.

Najkraca SF prica ikad ispricana

Vreme je stalo. Juce.

Prica Rodzera Dilija napisana je 1972. godine.

Znak na kraju univerzuma

THIS SIDE UP!

Ova obrnuta prica Duena Akersona napisana je 1974. godine.

Kosmicka izvestajna karta

F

Prica Foresta Dz. Akermana napisana je 1973. godine. Samo jedno slovo price nije bas fer, jer se ona bez celog formulara "kosmicke karte" ne moze razumeti.

Atomigedon 2419

Kraj.

Autor price je Forest Akerman, a napisana je 1973. godine.

Da Eva nije zatrudnela
.

Tacka - cela prica Eda Velena, napisana 1974. godine, samo je jedna tacka.

Zasto atentator But nije ubio Linkolna

Prazno, nema nista, jer jeste ga ubio. Prica Eda Velena iz 1974. godine.

MAKE MY DAY

Vic dana

Uhvatili Indijanci “zlatnog četnika“ i on im kaže – „Pustite me, i ispuniću vam tri masovne grobnice“.

Kristof Šlingensif -”TI NEMAŠ PREDSTAVU KOLIKO JE ON VELIKI!“

Za nekoliko meseci (ili godina ), domaća kultura javnost čuće za Kristofa Šlingensifa .
Prvo će podaci o njemu biti objavljeni na popularnim sajtovima koji se bave kulturom. Onda će sisači gradskih fondova da ga pomenu na nekoj od tribina o savremenoj umetnosti. Možda će, ako bude imao sreće, Kris na kraju da osvane i u nekom ilustrovanom nedeljniku.

Ovaj nemački reditelj, koji je još početkom devedesetih u svojim predstavama i filmovima demistifikovao Hitlera, Helmuta Kola, Rudija Dučkea i Rozu Luksemburg, jedan je od najtalentovanijih evropskih umetnika. Šling. je filmski i pozorišni reditelj ali i glumac, muzičar, slikar i politički aktivista. Impresionira to što u svakoj od ovih kategorija ima izuzetan uspeh ali ne kao posledicu prethodnog "izvikavanja" u nekoj drugoj oblasti.

Neverovatan trijumf postigao je pristavši na najneverovatniju ponudu.Naime, organizator Vagnerovog Festivala u Bajrojtu, Vofgang Vagner( inace unuk poznatog Riharda, koji je bio antisemita i čijim su kompozicijama počinjali godišnji skupovi Nacističke partije ),pozvao je Šlingensifa da režira Parsifala. Sa aspekta poredjenja ideologija, to je bilo kao piletu staviti sisice. Kombinacija nemogućeg ~vatreni podsmešljivac neonacizmu i još vatreniji protivnik grozne nemačke prošlosti spojen sa desničarskom malograđanštinom Bajrojta. Ipak, veličina Šlingensifa pokazala se i u želji i da ga vidi i shvati što veči broj ljudi. Njegov Vagner postao je događaj godine, pogotovo što je sam reditelj, sledio kompozitorovu tezu o Gesamkunstwerk – idealnom umetničkom delu budućnosti u kome bi se arhitektura, vajarstvo i slikarstvo pridodali „trima čistim ljudskim umetnostima“ muzici, poeziji i igri.

Festival u Bajrojtu je inače poznat i po tome što je tamo Lars fon Trir bacio „prsten u vatru“. Danac je, jos 2003. prihvatio da režira trilogiju „Prsten Nibelunga“ da bi se posle više od dve godine priprema, povukao sa projekta. Ovu operu je na istom festivalu krajem sedamdesetih režirao francuski reditelj Patris Šero.

No, vratimo se Šlingu.

Hipokrizija u politici ga podjednako nervira kao i ona u umetničkim oblastima, pa je njegovo delo zanimljiv moralni alarm koji čini da sva čula ne uživaju. ( Organizator je diskusija kao što su „Umetnička vrednost terorističkog akta" ). Rođen 1961, u sitno-buržoaskoj familiji, art karijeru započinje kratkim filmovima, da bi devedesetih režirao seriju predstava u berlinskom pozorištu Volksbine. Kraj milenijuma obeležio je realnim političkim aktivizmom – u artističkom poigravanju otišao je toliko daleko i konkreatno, pa se dvehiljadite kandidovao za mesto nemačkog kancelara i to protiv Helmuta Kola. Iste godine je napravio instalaciju – u veliki plastični kontejner ubacio je 12 ljudi koji su tražili azil u Austriji. Po ugledu na Velikog brata, publika je birala ko od njih ima pravo da uđe u brak sa austrijskim državljaninom i dobije legalne papire.

Na Venecijanskom bijenalu prezentovao je koncept „Church of fear“. Jedan od projekata mu se zove „Project Total Irritation“. Trenutno izlaže u Londonu, a bio je gost i MoMe u NYC. I zasto ne naglasiti ocigledno, last but not least, sladak je.

Navalite na fondove, ali ne zaboravite – mi smo vam prvi rekli...

www.schlingensief.com

NEONUTOPIA

Ko su grupsi?

"Ono što se zapaža je da izgleda da sve veći broj sve (hronološki) starijih ljudi, u godinama koje tradicionalno važe za odraslo doba, ne odaje imidž “odraslosti” i ne ponaša se “odraslo”. To se izražava u potrošnji istih proizvoda kao u njihovim 20-im, odnosno novih proizvoda namenjenih “mladima”, u učestvovanju u mladalačkoj kulturi, npr. slušanju indie muzike, ali i generalnom životnom stavu, koji bi se mogao opisati kao perpetualna (večna) adolescencija…

…Marketinški analitičari žele da shvate kako da udovolje potrošačkim željama grupsa i upozoravaju da oni nisu skloni brendovima koji otvoreno odaju društveni status, već manje upadljivim, ali ne manje skupim, casual varijantama."

O ovoj, i sličnim zanimljivim temama, pročitajte na http://neonutopia.blog.hr/

SLUŽBENA BELEŠKA...

...o tome kako se A.Maćašev proveo na Drag Queen trci, pred Halloween, u Washingtonu D.C.

Trči, Bambi, trči
High Heel Race


Pročitajte na www.americana-tidbits.blogspot.com

NEZABORAVAK part 2.

"...U normalnim prilikama doista bi o Nikolaju Velimiroviću trebalo odavno prestati i govoriti, budući da su istoriografija i istorija književnosti davno odredile njegovu ulogu i vrednovale njegovo delo. Ali u našim prilikama nije tako, pa ću vam navesti jedan neobičan primer. Mi danas znamo sve o Nikolaju, koji je proglašen svetim, ima dva zapovedna dana, koliko nema ni sveti Sava. Mi danas sve znamo o njegovoj delatnosti od septembra meseca 1944. do maja 1945. Sada se jedan čovek, profesor je na policijskoj akademiji, dosetio baveći se istraživanjem da još jedanput pregleda dokumenta objavljena desetak puta do sada. I na temelju tih dokumenata on je potvrdio ono što svi odavno znaju, da je vladika Nikolaj sa patrijarhom Gavrilom bio zaštićeni čovek u rukama Nemaca od septembra 1944. do kraja rata. Kada je taj čovek objavio svoju knjigu, digla se hajka na njega, zaustavili su feljton u Politici, on sam je morao da pristane na to. A on je dokazao prostu stvar. 1944, kada se velika antifašistička snaga, Crvena armija približavala Beogradu, već je bila na Dunavu, u Turn Severinu, Nemci su odlučili, sačuvana je odluka Dankelmana, zapovednika komandanta policije sa urednim pečatima, da patrijarha Gavrila i Nikolaja Velimirovića odvedu na sigurno mesto kao svoje, sigurne ljude koji su im potrebni...

Ne jednom smo lutali, i sa Nikolajem smo bili zalutali pod Hitlerov skut sa Nedićem i Ljotićem. On je od početka do kraja bio zvanični ideolog Ljotićevog pronacističkog pokreta Zbor, koji se borio na strani Vermahta, a kada više ni Hitlera nije bilo, kad se II svetski rat završio, kada je i Ljotić poginuo, on je spevao himnu Ljotiću, koju sam objavio u poslednjem broju Republike. Ne jednom je naša crkva zalutala u istoriji i sada je trenutak da ona doista podvuče crtu i započne jedan kopernikanski obrt...

Molim vas, general Milan Nedić sa svojom svitom od 200 ljudi automobilom je pobegao iz Beograda 6. oktobra rano u zoru. Postoje sačuvani zapisi te vlade - mi se moramo povući, izgubili smo. Danas ga prikazuju kao oca nacije, a jutros čitam da u okolini Nišu hoće da podignu spomenik i Dragiši Cvetkoviću. Ispitati ulogu takvih političara trebalo bi da je normalan posao istoričara. I ima dobrih knjiga o tome. Nedavno se pojavila knjiga naše istoričarke Olivere Milosavljević o Nediću i Ljotiću, Prećutana istina. I imate tamo jedan dokumenat na strani 314, koji će vas zapanjiti. Kaluđeri Svete gore jula 1943. okupili su se iz skitova i manastira svetogorskih, i naši kaluđeri su bili tamo, i imali su zajednički moleban, noćno bdenije za zdravlje Adolfa Hitlera i pobedonosnu snagu nemačkog oružja. Pročitajte taj dokument, pa ćete videti kako i crkva u mutnim vremenima zna da zaluta...


Navešću vam samo još jedan primer, ne želim da budem dosadan. Kada su komunisti došli na vlast, oni su u Politici objavili spisak od 103 građana, koji se streljaju zbog saradnje sa Nemcima. Streljani su ti građani nezakonito, trebalo im je suditi, a ne tako streljati ljude, poznate trgovce i ostale. I danas svi objavljuju taj spisak, a zaboravljaju da objave naslovnu stranu lista Novo vreme od 18. jula 1941. sa spiskom od 122 srpska građanina, po imenu i prezimenu, koje Nemci i Nedić streljaju pod sumnjom da su sa oružjem u ruci ili na drugi način usprotivili okupatoru. Da, da, da, treba objaviti i jedan i drugi spisak, pa videti istinu...

Možemo mi o komunistima misliti šta god hoćemo, lično nisam komunista, jer nisam ateista, ali jula meseca 1941. pravi Srbin i pravi pravoslavac bio je sa komunistima. I stotine i stotine sveštenika dalo je svoje živote u borbi protiv fašizma, uključujući i četvoricu vladika naše crkve."

Mirko Djordjevic, publicista - Pescanik, novembar 2006.

HIMNA PREDIZBORNE ZIME '07.

KAROLINA GOCHEVA, OD NAS ZAVISI ( EUROVISION 2002. )


Ajde probaj, zamisli si za mig

Edno mesto, edno parče zemja na jug

Može za tebe da bide raj, toa, znaj, OD NAS ZAVISI

BLOODY FAIRYTALE

PRENOSIMO DEO INTERVJUA KOJI JE BILJANA PLAVŠIĆ DALA POLITICI. GLASILO „PRVE“ SRBIJE I APOLOGETA LAZANJSKI POKAZALI SU ŠTA SE DOBIJE KAD SE UKRSTI POETIKA IZ KOLUMNI MIRE MARKOVIĆ ( VIDI POD „DUGA“, DEVEDESETIH ), I PROVOKATIVNOST PITANJA, SLIČNA ONOJ KOJU JE POKAZAO M.VUČELIĆ KADA JE POČETKOM TIH ISTIH DEVEDESETIH INTERVJUISAO S.MILOŠEVIĆA...



Фрови, новембра – Железничка станица у правој пустари, дрвене кућице, тек понека зидана, једна улица с два ресторана брзе хране које држе Турци, хотел с директним погледом на возове који пролазе, а чији власник Грк стално уздише за топлим југом – то је градић Фрови неких 200 километара западно од Стокхолма. Десет километара северније од Фровија, усред равнице на обали мочваре обрасле трстиком и грањем, налази се најстрожи женски криминалистички затвор у Шведској, Хинсеберг.


.Да ли Вас медији опседају за интервјуе?

– Тренутно имам око 150 захтева светских редакција ради интервјуа и све сам их одбила, наравно, осим „Политике”. Огорчена сам на медије јер њима могу и да захвалим за мојих 11 година пресуде.

.Мислите на случај генерала Ратка Младића?

– Мислим да је он честит човек, али то око Сребренице не знам. Знам да је увек поштовао жене, мајке, свеједно које нације. Увек је говорио да све мајке исто пате. Али, не знам да ли је то у Сребреници могло да се догоди без његовог знања.


Из собе сам морао да изађем први. Затвореница број КВВ-56 остаје последња.

Напољу се већ смркавало. Мрак шведског севера. Зима поларне ноћи...

Мирослав Лазањски

ČESTITAMO!...

...Bogomiru Doringeru na fantastičnoj modnoj reviji koju smo videli sinoć u „Posejdonu“. Pokazao je da modeli mogu da izgledaju neprijatno za oko, da odeća i dalje može biti fantastično nosiva, da je live elektro-pank super način da se na revijama zabavimo mi koji mrzimo modne revije i da u Borovu i dalje mogu da se nađu jeftine a fancy cipele
( crna kratka čizma, 4600 din. ). Svojim nenametljivim stavom, i činjenicom da nikada nije pravio od komarca magarca ( meaning – umetnik živi u Holandiji, ali se ovde ne predstavlja kao da je nadčovek samo zbog te činjenice ), Bogomir Doringer je momak za primer. On u Amsterdamu radi i uči. Onda dođe ovde i pokaže nam svoje iskustvo. Za razliku od mnogih koji se vrate ne bi li nam pokazali nove krpe, opisali kako su ulazili u dikoteke u kojima ponekad navrati neko koga su videli na bioskopskom ekranu ili prezentovali fotke sa poznatim ličnostima koje su navatali po kafanama u Njujorku ili Parizu. Eto razlike između sažaljivog provincijalizma i kosmopolitizma. Bravo za B.D.

Čestitamo i nama. AGIT POP je ovih dana napunio svoj prvi rođendan. Statistika kaže ~100 tekstova za 365 dana. 10.000 čitalaca. Reklama ~ nula. Saradnja sa drugim sajtovima, ako izuzmemo DOBA NEVINOSTI kojima smo prezahvalni, takođe nula.
Sfera uticaja~možda malo iznad nule. Nije da smo se preterano nudili da reklamiramo svoj link, niti smo pokušali da širimo mrežu, tako da donekle preuzimamo odgovornost za stanje. Često stižu slična pitanja na koja ćemo sad pokušati da odgovorimo.

1.Naših tekstova više nema u štampi jer ne želimo da nam cenzrišu ni jedno slovo ( osim ako nije u pitanju pravopisni problem ).
2. Nismo povezani ni sa jednom nevladinom organizacijom niti fondom koji se bavi kulturom, zato što nemamo vremena da pišemo obimne projekte za pare koje su podeljene i pre nego što su konkursi objavljeni
3.Odustali smo od ideje da se pojavimo kao štampani magazin. Bilo kakvim ograničenjem od strane sponzora i finansijera, AGIT POP prestaje da bude to što jeste i postaje ono što kritikuje.
4.Veza između Liberalno demokratske partije i AGIT POPa ne postoji, barem ne u obliku u kome impliciraju neki čitaoci. Mi podržavamo ulazak LDP u parlament. Urednica je bivši član GSS a sada je član LDP, ali POTPUNO PASIVAN dakle, NE učestvuje u njihovim kampanjama, NE radi u propagandi itd. Poziv na glasanje je samo preporuka. Šta ćete vi da radite, samo od vas zavisi. Pripadnost stranci je stvar principa, jer je politička definisanost nešto za šta se zalažemo, i dobijamo dijareju kada čujemo umetnike i javne radnike kako se hvale time da su „nadstranačke ili nestranačke ličnosti“. Zamislite samo da je to neko govorio Nemačkoj 1943. Aha, da jeste. Vilhem Furtvengler, dirigent. O njemu više u drami „Na čijoj strani“ Ronalda Harvuda. I da završim – uvek ćemo biti stranački određeni, i to dok ne napravimo svoju stranku. I onda ćemo nastaviti.

Specijalno i veliko Hvala Dimitriju Vojnovu, Branislavu Ceroviću, Oliveri Papestijević, Jeleni i Nadi Mijatović i Zoranu Ivkoviću na podršci koju su nam dali u proteklih godinu dana.

IMPERATIV

http://playlist.yahoo.com/makeplaylist.dll?id=1522103&sdm=web&qtw=640&qth=400

1. Ukucaj ovaj link

2. Pogledaj trejler za novi film Dejvida Finčera ZODIAC

3. Džilenhol, Ruffalo i veliki maestro ROBERT DOWNEY JR.

4.Pogledaj još jednom.

5.W.O.W!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

IDEALNA MUZIKA ZA PREDIZBORNU ZIMU 2006./2007.

1. But it’s better if you do – PANIC AT THE DISCO

2. Steve’s boy – LEMONHEADS

3. The Internationale – BILLY BRAGG

4. Despair in the departure lounge – ARCTIC MONKEYS

5. Hunting high and low – COLDPLAY ( A-HA cover )

6. Time – CULTURE CLUB

7. Forgive and forget – BLUE ZOO

8. Fuck it – EAMON

9. All because of you days – ECHO AND THE BUNNYMEN

10. Second nature – ELECTRONIC

11. Don’t let me be misunderstood – ELVIS COSTELLO

12. Everlong – FOO FIGHTERS

13. Don’t call me Whitney, Bobby – ISLANDS

14. To and fro – MATTAFIX

15. Everybody here wants you – MATTHEW HERBERT

16. Matchbox - THE KOOKS

17. Moscow – ORANGE JUICE

18. Nineteen Hundred and Eighty Five – PAUL McCARTNEY

19. How do you sleep? – JOHN LENNON

20. Like a friend – PULP

21. Run – SNOW PATROL

22.Waiting to know you – THE FIERY FURNACES

23.Birhouse in your soul – THEY MIGHT BE GIANTS

24.The rat – WALKMEN

25.Please get me what I want - CLAYHILL

I PEDER I VOJVODJANIN

Elton Džon je pre neki dan predložio ukidanje svih organizovanih religija. Kaže, protivi se svakom ustrojstvu u kome se njegova, muška ljubav prema drugom čoveku tretira razlicito od heteroseksualne. Religije propovedaju da je bračna zajednica funkcionalna jedino ako služi porodu. Par dana kasnije, iz Vatikana stižu informacije da se razmišlja o potpunom ukidanju celibata. Kakve to veze ima sa Serbijom?

Prvo, kod nas đavo nosi bradu.

Drugo, naša crkva koristi slabost bivših narkomana i alkoholičara tako što ih namamljuje novom opijumu.

Treće, položaj žene je i dalje takav da se od nje očekuje da bude mašina za reprodukciju ( trebaće nam novih ratnika, u februaru, kad se Kosovo osamostali ).

Četvrto, kakva je razlika između brakova homoseksualaca i heteroseksualaca koji, zbog zdravstvenih problema, ne mogu da imaju decu. Možda ih sve treba utepati, jer ne ispunjavaju THE funkciju?

Peto, a prvo su, in fact, Slovenci. U „novinama kojima se briše dupe“ ali i onim malko civilizovanijim, ovih se dana podsmeva našim dojučerašnjim sunarodnicima. Slovenci su masovno protestovali zbog maltretmana kojem je bila izložena Romska porodica u Ljubljani. Ha. ha. Onda je Janez Drnovšek napisao knjigu u kojoj preporučuje povratak prirodi i smanjenje opšteg stresa, ali i smanjenje troškova koji odlaze na državnike visokog ranga. Ha. Ha. Ha. Pa su još, ti luuuuuudddiii, Slovenci dozvolili i gej brak.
Stvarno da se iskidaš od smeha. I umesto da novine polako, ali sasvim sigurno pripremaju ovaj narod na 1.Otcepljenje Kosova 2. Izručenje Rat.Ka 3.Rad ~ oni se sprdaju sa Slovencima i njihovim „ćaknutim“ običajima. Opet smo dve decenije u zakašnjenju, pa je posle đavo kriv ( onaj iz poglavlja Prvo ).

Objavili su i spisak homoseksualaca u Srbiji. Drugari, spisak vam je, kao i još nešto, kratak...Ima ih mnogo,mnogo,mnogo više ~ i dolaze da vas pojedu i da gvozdenom metlicom počiste vaša klerikalne srednjevekovne umove i uspostave vladavinu slobodne ljubavi.Ni slave vam neće pomoći, ni krstići koje ste povešali na retovizore, ni dukati u pogačama. Be afraid, be very afraid.

PS ~ Glupa deca, koju su bahate tate učile da je biti „fin“ odraz manjka testosterona, u školi su te „fine“ pogrdno prozivali sa „Ili je peder, ili je Vojvođanin“. Ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj su kućno vaspitanje, zdravo telo, zdrav duh i visoko obrazovanje tumačeni kao ljudske slabosti.
Eltone, je l ima neka peticija, da parafiram?

900 RAZLOGA ZA GONKURA

Ono što brine pisce širom sveta je : da li veliki broj strana plaši potencijalne čitaoce? Džonatan Litel, ovogodišnji dobitnik Gonkurove nagrade, očigledno nije imao ovakvu dilemu. Roman „Milosrdni“ (original je Les Bienveillantes ili The Kindly Ones), ima devet stotina strana, što je i jedna od najvećih zamerki koje mu je uputila kritika.

Litel je sin istoprezimenog Roberta, autora velikog broja šijunskih knjiga, da pomenemo samo filmovane ~ „Amater“ iz 1981. i „The Company: A Novel of the CIA”. Porodica Litel je emigrirala iz Poljske u SAD krajem 19. veka, a Džonatan je posle završenih studija na Univerzitetu Jejl, radio u humanitarnim organizacijama ( Bosna, Bliski Istok itd. ), i bio povređen u Čečeniji 2002.

Svoj prvi roman “Bad voltage” objavio još 1989. i nije imao mnogo uspeha. Mnogo godina kasnije, ovaj tridesetdevetogodišnjak, postaje prvi ne~francuski auutor koga Francuska akademija odlikuje svojom Velikom nagradom za književnost.

Protivnici Litela u Akademiji su oni koji tvrde da su “Milosrdni” apologija nacizmu, što donekle pada u vodu ako se u obzir uzme autorovo jevrejsko poreklo. Roman govori o užasima Drugog svetskog rata, kroz fiktivne memoare nacističkog Oberštrumbanfirera. Zanimljivo je I da je Litel optužen za eksploataciju holokausta i od strane jevrejskih organizacija u Francuskoj ( slično se dogodilo I sa filmom Minhen Stivena Spilberga koga su napali i liberali I konzervativci ).

Broj strana nije mala stvar, pogotovo što je tzv.”minimalistički pristup” upadljivo potenciran u književnosti koju je Evropa proteklih godina smatrala za elitnu, sa naglaskom na takav trend, upravo u Francuskoj. Džonatan, koji piše na francuskom jeziku, a živi u Barseloni, knjigu upravo prevodi na engleski, izdanje za Britaniju I Ameriku očekuje se tek krajem sledeće godine, a prava su plaćena sedmocifrenim dolarskim iznosom. Litel nije mnogo pričljiv, što je možda želja za samo~mistifikacijom: naime, od kad je dobio Gonkura, prestao je da daje intervjue. Avaj, da barem neki naši nagrađeni pođu njegovim stopama….

SAOPSTENJE REDAKCIJE AGIT POP-a

„ALI U ISTORIJI UVEK NAIĐE TRENUTAK KAD SE ONAJ KOJI SE USUĐUJE DA KAŽE DA SU DVA I DVA ČETIRI KAŽNJAVA SMRĆU...STVAR JE U TOME – DA LI SU DVA I DVA ČETIRI, ILI NE? ONI NAŠI GRAĐANI KOJI SU ONDA IZLAGALI OPASNOSTI SVOJE ŽIVOTE IMALI SU DA ODLUČE DA LI JE TO ILI NIJE KUGA I DA LI TREBA ILI NE TREBA DA SE BORE PROTIV NJE.“

Alber Kami - Kuga


U vremenu kada se država nalazi na političkoj prekretnici, dužnost svakog javnog radnika i medija je da se odredi prema strankama i ličnostima koje tas na vagi mogu da povuku ka težištu opšteg dobra.

Danas je Boris Tadić raspisao parlamentarne izbore za 21.januar 2007.

Niti jedna od stranaka na političkoj mapi Srbije u potpunosti ne ispunjava ideale naše redakcije, jer stranke čine ljudska bića, koja su po pravilu, sklona želji za vlašću i korupciji, kako reče Borislav Pekić „Moć je apsolutna sloboda, kojoj znao za to ili ne znao, sputavan jedino razumom, svaki čovek teži. „ Ipak, ono što razlikuje jedne od drugih je HRABROST.

Smatramo da je Liberalno demokratska partija i koalicija koju predvode, jedan od stožera hrabrih ljudi u ovoj državi, da su Jovanović, Korać, Mićić, Samardžić kao i Petar Luković i Vladimir Popović svojim otvorenim i neustrašivim pogledima na zabrinjavajući porast klerikalizma, nacionalizma i ignorisanja pojmova lustracije i odgovornosti, zaslužili da ih tokom ove predizborne kampanje podržimo.

AGIT POP je online magazin koji se bavi kulturom. Ipak, trendovi u kulturi, u trenucima kada je u državi situacija „dža ili bu“ direktno zavise od ishoda te situacije. Zato ćemo vas i dalje izveštavati o pojavama u kulturi koje su važne a zaobiđene od strane ostalih medija, ali ćemo ovaj "post" koristiti da prenesemo najznačanije poruke koalicije čijem se ulasku u Parlament najvatrenije nadamo. Naravno, moci cete da pratite i zanimljive preizborne vesti.

ZAŠTO SE BORIMO

( Nikola Samardžić - Peščanik, oktobar 2006. )



Priroritet je naravno obračunavanje sa sopstvenom prošlošću i prioritet su ukidanja Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije. Ali ako njihovu politiku i njihove vrednosti, njihovu kulturu preuzimaju Koštunica i Tadić, ja se pitam da li bi trebalo ukinuti sve političke partije u Srbiji...

...Mislim da je tu zaista bio ključni događaj pobuna Crvenih beretki, koju su Koštunica i stariji građani Novog Beograda otvoreno podržali. To je bio jedan mali, mikro građanski rat koji je pokazao na kojim se tačkama lomi Srbija oko svojih osnovnih sistema vrednosti. To je bila jedna tačka koja je zaista imala tu ogromnu simboličnu važnost i oko koje se, oko te iste tačke i danas Srbija vrti. Možda je ta podela suviše veštačka, suviše drastična, da li ste za ovaj ili onaj sistem vrednosti, ali ja mislim da tu ne postoji ništa između i da je zabluda misliti da postoji. Vi imate danas u tom kvazipolitičkom centru one koji relativizuju osnovne vrednosti života i smrti, demokratije i tiranije, i naravno da su najodgovorniji za to upravo Tadić i Demokratska stranka. Ne možete se konsultovati sa tatom i čika Dobricom, a tvrditi da nastavljate jedan demokratski i reformski kurs, ako su tata i čika Dobrica ti koji su podržali vraćanje Srbije unazad i danas sve čine da se istorija okrene u tom pravcu. Naravno, oni ne poznaju današnji svet, neki od njih su već stari, polupismeni i zaista je optimistično iščekivati njihov fizički odlazak u tom smislu što su već toliko dovoljno zla naneli da ne bi više trebalo da im se ispuni ni jedna njihova politička želja....

...Beba Popović je jednom rekao da je Balkan antropološka deponija i taj parlament je zaista politički otpad. To je ustanova koja bi trebalo da reprezentuje javno narodno mnjenje, to su direktni narodni izabranici. U prilog nekom optimizmu koji nam je potreban zaista mislim da su građani Srbije ipak iznad nivoa skupštine...


...Ja bih od te sale napravio bazen, prodao bih tu celu zgradu da bude fini hotel, da se tu napuni bazen da ljudi plivaju, saune, fitnes, da se to potopi, da se to podavi onako simbolično. Mislim da bi to bila dobra investicija, imaju onu saveznu skupštinu koja, eto, nažalost nije zapaljena, nije izgorela, ni jedan posao ne možemo da obavimo do kraja, jer i ona ima tu užasnu simboličnu poruku neuspeha jednog projekta koji je bio tako veličanstven, a to je bio projekat Jugoslavije...

...Međunarodna zajednica nije banka koja posluje po određenim pravilima, nego je svaki sledeći događaj potpuno nov i to je jedna od osnovnih karakteristika istorije, tako da će i budući status Kosova zaista biti presedan i istovremeno jedna sasvim normalna pojava u međunarodnim odnosima. Naravno, ni skupština, ni vlada, ni predsednik nisu još uvek objasnili na koji način će Srbija upravljati albanskom većinom na Kosovu koja to ne želi, na koji način će im nametnuti zastavu, grb, himnu, poresku policiju, Cecu, Arkana, Zvezdu, šta god hoćete. To zaista nije moguće i to ne znači nikakav suverenitet. Mi smo jedina partija, Liberalno demokratska partija, koja je odlučno potvrdila da je nezavisnost Kosova ne samo buduća realnost, nego da je to pravo koje ima ta albanska većina, da je interes Srbije da se oslobodi jedne teritorije kojom ne može da upravlja i gde Srbi imaju svoje istorijske i kulturne i ekonomske interese, ali te interese Srbija ne može nametati niti ih sprovoditi silom...

...Pitanje koje se tu postavlja je da li je vlada izgubila svaku kontrolu, da li se potpuno iracionalno ponaša, u kojoj meri je obuhvaćena korupcijom, razbojništvom, licemerjem i tako dalje. To je zapravo pitanje koje se postavlja svakom našem građaninu, da li će i dalje da sedi u sobi ili će izaći na ulicu. To je pitanje koje je ovde otvoreno već 20 godina - da li zaista mislite da će se nešto promeniti ako ostanete kod kuće. I ako kažete - pa dobro, to je sve u redu, imamo mi predsednika koji će da amortizuje premijera - e, pa neće. Meni je sada draži Koštunica koji ide među vaterpoliste, jer se to od njega ne očekuje. Pa i kad kaže - eto, ko ne voli trubu ne voli Srbiju. E ja volim trubu, ali volim Fredija Habarda, a ne volim ove tvoje dole u Guči, ali nema veze, to me više ne iznenađuje, taj njegov kulturni fašizam koji nameće. Kusturica i Guča i Ceca, pa dobro, to se od njega i da očekivati...



ORKESTRIRANA KAMPANJA PROTIV LDP-a

U ovoj rubrici ćemo objavljivati tekstove i javne nastupe pojedinaca koji, van profesionalne etike, a u vreme predizbornih napora stranaka, vrše organizovanu kampanju protiv nedavno formirane koalicije koju predvode LDP i GSS.

1. Posle pitanja o razlozima njegovog boravka u beogradskom MUP-u one večeri kada je uhapšen M.L.Legija, DIREKTOR NACINALNE TV A.Tijanić je izjavio da nije želeo da se upozna sa prvooptuženim, jer se „ceo život bori protiv Bebe i Čede“. Sa ovakvi stavom o nosiocu liste jedne od stranaka koje imaju pravo na zastupljenost u mediju kojim A.T. diriguje, kako možemo očekivati objektivan pristup državne televizije LDP-u, i zašto mi, koje ovakav stav duboko vređa, moramo da plaćamo TV pretplatu?

2. Sledećeg dana, 21.11. RTS u pisanoj formi, čitaj Politika, kao UDARNU VEST na naslovnoj strani, objavljuje da je bivši član SPSa na listi LDP. Pitamo se, zašto Politika ovako puno prostora i na ovako senzacionalan način posvećuje jednoj „minornoj“ stranci, čija je osnovni zadatak da pređe cenzus i započne parlamentarnu borbu? Zašto je toliko bitno što je bivši SPSovac iz Vršca, koji je iz te partije izbačen pre tačno deset ( 10! ) godina, i to zato što je podržavao predloge DS u Skupštini, na listi najmlađe stranke u Srbiji?

PRONAĐITE ULJEZA

Neki od navedih nisu bili danas u Skupstini...

1. Nikola Milošević sa imidžom a la Buddy Holly
2. Radikali u majicama sa Šešeljevim likom, navučenim preko košulja ( Pop Lazić je svoju profurala ispod cakane libade )
3. Novinari
4. Paja
5. Mladi Muftija, koji stvarno super! izgleda
6. Kleopatra, balkanska prorocica, krunisana kraljica medj' prorocima
7. Lepa Brena