KAKO POTKOVATI ŽABU

Kao što nije baš najbolja investicija kupovati npr. srpske cipele i verovati da će da potraju, tako ne treba kukumamčiti nad sinoćnjim debaklom u Inđiji.

Mi koji nismo bili na koncertu, jer smo vođeni instinktom umesto vip ložom, jutros smo ustali fresh, fresh exciting... dok su ostali naučili "mokru lekciju":
Organizacija velikih događaja skoro uvek uključuje i vlast, a svaka vlast u Srbiji smatra da su građani stoka koja plaća porez i infostan...Ovako bi mogao da izgleda dijalog na liniji BESNI U GUŽVI - OPUŠTENI POD ROTACIONIM SVETLIMA:

Stoka može malo da se prošeta: dva, četiri ili sedam kilometara-neka protegnu nogice...A i druženje u koloni, možda se rodi nova ljubav, poveća natalitet...

Lagali ste ih da je koncert, a potpisali ste ugovor za festival?

Ma treba da budu hepi makar čuli samo jednu stvar, i to B5 sa drugog albuma. Hoće dugačak koncert, hoće hitove...To nije narod, to je rasplaz jedan najobičniji nezahvalni!

Ali kiša?

Ko ih jebe. Pa bre do juče su imali prazne samoposluge a sad se bune.

Pet sati "road trippinga", bez svetla,bez vode, "without snacks and supplies"?

Kako su mogli da šetaju 88 dana, da se guše pod suzavcem i banjaju pod slapovima vodenih topova...??!!

Ali, građani su to radili da bi ste VI sada bili na vlasti...

I jesmo na vlasti. I doveli smo im Peperse. Šta još hoće? Hoće komfor. E pa ne može, nigde nema komfor...- rekoše Vlast i organizatori, pre odlaska na prebesno letovanje.

Ta gadna uvreda da su gradjani "razmaženi", i laž da je nemoguće spojiti ROK KONCERT i ELEMENTARNI KOMFOR, je ono što se podmeće po Forumu B92, a sve od strane organizatora koji deluju pod lažnim nadimcima, u pokušaju da se izvuku iz PR kaljuge u kojoj su se sinoć zaglavili . Takođe nas čudi i besmislica koja glasi: "Članovi sastava Red hot čili pepers su sa druge strane, iako su proveli samo nekoliko sati u Srbiji, pre svog brzog odlaska iz Inđije, pohvalili celokupno osoblje organizacije Egzit i izrazili svoje zadovoljstvo izlgedom bine kao i celokupnom produkcijom koncerta. Nakon izlaska iz aviona bend je odmah helikopterom prebačen u Inđiju gde su u bekstejdžu, posebno dizajniranom po njihovim uputstvima, obavili kraće pripreme pre samog izlaska na binu. "

Ako je ovo tačno, kako to da je prijatelj redakcije AGIT POP dan pre koncerta popričao sa Johnom Fruscianteom na recepciji novosadskog hotela PARK, u kome je bend bio smešten? Možda je to bio neki ludak, sklon prerušavanju? Ne nije, naravno, a postoji i fotka koja ovo može da potkrepi...

Neubedljive priče "plaćenici diletantizma" pokušavaju da prodaju samo onim nesrećnim ljudima koji, na žalost, nikada nisu bili u inostranstvu na muzičkom festivalu ili koncertu...Ali, tu su saradnici AGIT POPa, da opišu kako ovakvi događaji izgledaju u zemljama koje vode državnici a ne političari... :

EXIT sam prestala da posećujem one godine kada sam prvi put otišla na SZIGET u Budimpešti, jer sam tek tada shvatila šta je ono što treba da dobijem za MOJE PARE.
Ukratko, doživljaj izgleda ovako – do Ostrva ( SZIGETA ) se dolazi metroom, pa malim vozom, sve ovo bez gužve i guranja.
Na blagajni uzmeš kartu, bez ikakvog čekanja, onda, isto tako, ka ulazu, preko mosta u ogroman park, u kome je bezbroj toaleta, bankomata, na svakom koraku su fast food restorančići sa hranom iz celog sveta.

Dođeš do željene bine ( u mom slučaju su to bili Franz Ferdinand, koji su te godine bili hedlajneri i glavni događaj na „main stage“-u, dakle, bilo je i najviše ljudi ), kupiš piće, opet bez tuče i gužve, koncert počne na vreme, a ako si žedan i tokom svirke, ni to nije nikakav problem.

Cene su niže nego u kafićima, a izbor je gigantski.
Povratak u grad – taksi stanica se nalazi na samom Szigetu, a ljubazne devojke iz organizacije sprovode ljude u vozila, po redu.

Na stanici je velika tabla, na kojoj su cene od Ostrva do pojedinih punktova u gradu, dakle, ne može da se desi da „odokativna metoda“ zameni taksimetar.
Dodajem i da su koncerti REM ili Metalike u Budimpešti, koje sam gledala na velikim stadionima, prolazili u najboljem redu, sa preciznom satnicom, vrhunskim ozvučenjem i prevozom koji funkcioniše besprekorno.

Zaključak - buda za mubrege mogu da nam prodaju samo dok se prvi put ne proba ono što valja – a u tom smislu, evo jedne dobre preporuke – prištedite koju paricu, častite se „double bill“-om Killers i Chris Cornell sviraju na Szigetu 14.avgusta.

www.sziget.hu

Vidimo se tamo!

Tužno je sve ono što su preživeli posetioci „Puta u Inđiju“ a o tome nam svedoči Ivan Bevc na svom bloguhttp://ivanbevc.blogspot.com/2007/06/hronologija-jedne-bruke-aka-rhcp-u.html

Kao "dnevnikov dodatak" prilažemo i dva najsimpatičnija komentara, od 25o koliko ih već ima na vest B92 o saobraćajnom kolapsu posle koncerta RHCP:

*A mislim da mi je najgadniji momenat veceri bio kad je u sred blatnjave ludnice oko parkinga i zarobljenih automobila naisao policijski auto i sa sve rotacijom 'izborio' brz prolaz do auto-puta vajnom VIP-u Draganu Bjelogrlicu koji nam se cinicno smejuljio iz dzipa. povrac. ua pozoriste u kuci!(Jelena, 27. jun 2007 19:38)

*Greškom ste objavili vest o koncertu u rubrici "Društvo", trebalo je u rubrici "Organizovani kriminal".(pepersice, 27. jun 2007 20:07)

A tu su i duhoviti i angažovani...

*shta je ljudi hocete hita? е pа ne mozemo da ceo zivot slusamo piratska izdanja, pogotovu ne ovih amerchkih bogatuna, koji kao furaju tetovaze indijanaca koje su pobili, a mi se kao socijala lozimo na njihove price. njima je najbitniji kapital i da se shto brze okrece. tako smo i dosli u pozicju da idemo na koncert ponizenja njihovih fanova u srbiji. koncert kao da je organizovao vesli klark. a sto kaze nas narod (ali bukvalno) j... magare dok je u blatu. zalosno je shto nam se ti narkomani sada smeju i velicaju americhki stil zivota.(krmor, 27. jun 2007 20:49)
*Vise me Indjija u zivotu nece videti, pa makar tamo dosla i Madona uz obecanje da ce se intimno druziti sa posetiocima. U sirokom luku cu zaobilaziti ovo selo.(paja, 27. jun 2007 20:56)

Zakon protiv diskriminacije

Model zakona preuzmite na ovom linku

http://www.cups.org.yu/kpd/files/Model%20Zakona%20protiv%20diskriminacije.doc

PEŠIĆEV IBIS ZA POBEDNIKE

Dobra vest je da će naš drug Nikola Pešić dizajnirati i izvajati nagradu za najbolje na predstojećem Naci.onalnom fimskom festivalu u NS

Nagradu „Ibis" izvajaće Nikola Pešić

Nagradu „ Ibis", koja će na Filmskom festivalu Srbije biti dodeljena u petnaest kategorija, među kojima je i Gran pri festivala, dizajniraće i izvajati umetnik Nikola Pe šić, publici poznat po radovima „ Dva", „40 mučenika", „Devet", „ Eritrocit", „Marčno oko", kao i po brojnim drugim, zapa ženim radovima. Njegovo stvaralaštvo je do sada bilo predstavljeno javnosti na mnogim va žnim izlo žbama u Srbiji (Oktobarski salon) i inostranstvu (Pariz, Štutgart, Majami).

Nikola Peš ić je rođen u Beogradu 1973. godine. Magistrirao je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Mrđana Bajića i na Dr žavnoj akademiji lepih umetnosti u Štutgartu, u klasi prof. Mihe Ulmana. Član je ULUS-a.

Pešićeve skulpture su objekti visoke estetike, čija se interpretacija zasniva na simbolici hri šćanstva, gnosticizma i nehri šćanskih religija. Zbog toga je, kako ka že, najva žniji modelator njegove umetnosti -svetlost. Svedenim linijama i jednostavnim oblicima od providnih i neprovidnih poliestera, akrilik smole, ogledala, mesinga i drugih poliranih i reflektujućih materijalia on nastoji da stvori umetnost koja je privlačna publici „ na prvi pogled".

Nagrada "Ibis" ime je dobila po vrsti ptice koja ž ivi nedaleko od samog festivala, ali i koja je bila jedno od obele žja drevne egipatske mitologije i religije. Pored toga što su je stari Egipćani vrednovali kao biće koje ima umetničke, kao i duhovne karakteristike, zanimljivo je da se ptica Ibis, prema folklornom predanju, svetu otkriva kao vesnik lepog vremena.

Vajarsko rešenje festivalske nagrade, kao i njen značaj za filmske stvaraoce, simbolično predstavljaju novo, lepše vreme za nacionalnu kinematografiju.

Vi še informacija o umetniku na: www.nikolapesic.com

I MOJA DEŽELA

Kao što smo i obećali, nastavljamo sa pričom o destinacijama u bliskom okruženju.

Ako se grozite turističke sezone na moru, naša preporuka je rashlađivanje na jednom od slovenačkih jezera, Bledu ili Bohinju, koja su udaljena na petnaestak minuta vožnje.

AGIT POP favorizuje Bohinj, što zbog lepše prirode, što zbog manje „nuvoriš“ faca na koje smo tamo naleteli -na Bledu smo videli neke ovdašnje novopečene,dok na Bohinju nema uber-fancy hotela niti restauracija za produciranje juče stečenog bogatstva.

Bohinj, spavanje: odaberite bilo koju porodičnu kuću, sa pogledom na jezero ili proplanke. Cena dvokrevetne sobe je između 50 i 60 EUR u zavisnosti od perioda godine.
Bohinj, prehrana: pastrmka, tartufi ili sve zajedno. Restorani su lepo sređeni, ali neobavezni, prema tome ne treba vam nikakva „splavarska“ odora, understated chic je, kao i u celoj EU, i ovde na ceni. Obavezna je šetnja do izvora Savica, koja je na 20 minuta hoda od podnožja brda. Spremite vodu, a piškenje i ostalo obavite pre pentranja i ne očekujte da će biti lako. Ipak, pogled sa Savice vredi napora.

Bled je poznat po kultnim krempitama, koje su ZAISTA mnogo bolje nego u Klubu književnika, ne dajte da vas lažu. One su kombinacija krempitastog i šampitastog krema, a najbolje je sesti na terasu „Kavarne Park“.

Od sportskih aktivnosti, B&B nude šta god vam padne na pamet – šetnje, kupanje u jezeru, veslanje na jezeru, kompleks bazena, spa i teniskih terena. Mislim da možete da nađete i neki jahački klub, ali nisam sigurna. U svakom slučaju – spavanje na Bohinju, krempite na Bledu, kupanje u jezerima, tabananje na Savicu. Idealni produženi vikend, ili čak i cela nedelja, ako ste mnogo umorni od grada.

Najlepši hotel na Bledu svakako je nekadašnja rezidencija Karadjordjevića i JB Tita: http://www.vila-bled.com/

a drugi favorit je Hotel Jadran www.hotel-toplice.com

Ako ste raspoloženi za nešto stvarno “dj”, to je onda soba sa đakuzijem u hotelu Best Western. Da, ali đakuzi je pored velikog prozora I gleda direct na Bledsko jezero…
http://www.lovechotel.com/gallery_hotel.php?rid=12&gid=1

Što se tiče Bohinja, naša preporuka je slatki pansion Gašperin http://www.bohinj.si/gasperin/
soba u potkrovlju je senzacionalna, doručak veoma dobar, a gazda je super faca.

POP JE VAŽAN

Jedan od boljih sajtova koji se bave popularnom kulturom popmatters.com objavio je svoju listu "5o DVD izdanja koje treba da poseduje svaki filmski fan".

Filmovi su podeljeni po dekadama, od klasika iz dvadesetih do savremenih kao što su JFK ili "Tri boje" K.Kišlovskog ( nisam rekla da nema foliranja i overrejtovanja ). Ipak, čini mi se da je izbor zanimljiv- tu su andergraund legende: Kenet Enger i Alehandro Jodorovski, opšta mesta poput Kurosavinog "Rana" ili "Diplomca" ali i neosporna remek-dela, "Chinatown" ili "Bulevar sumraka".

Pogledajte listu na

http://www.popmatters.com/pm/features/series/284/

DO TRIGLAVA

A da "kempiranje" pateticnih osecanja, u ovom slucaju jugonostalgije, moze da bude veoma duhovito, pokazuje slovenacki muzicar MAGNIFICO. Posle fenomenalnog omaza grupi Laibach na stepenicama Njegosevog mauzoleja koju je uradio Rambo Amadeus, i odi Shabanovoj "Dodji da ostarimo zajedno" od strane Leta 3, evo novog vidjenja "starih dobrih vremena".

Tu su Animalsi, tu su marijachi, ali i Brega, bez koga nema pravog "zala za Jugos"...:

Skinite pesmu " The land of champions", for free, na http://www.magnifico.info/

PS: Balkan obiluje kempom, a nasi saradnici su tu da proslede najnovije hitove iz ove oblasti. Molim vas da pogledate i snimak sa ovog linka, sve sto bih napisala samo bi pokvarilo dozivljaj:
http://www.on.net.mk/default-MK.asp?ItemID=FE382936AC6E504C87C9A298E748F78A

SS u SS

Nameravala sam da postavim afirmativan tekst o Stefanu Sagmajsteru, koji u nedelju dolazi u Beograd i otvara svoju izlozbu u Galeriji SUPERSPACE.

Ipak, odlucila sam da, umesto da vas upoznajem sa njegovim zivotom i radom, napisem samo jedan zanimljiv dogadjaj iz
sopstvenog zivota a u vezi sa S.S.:

Pre nedelju dana u stanu sam nabasala na veliko TASCHEN izdanje pod imenom "Graphic Design for the 21st Century". S obzirom da me dizajn uopste ne zanima, malo od vrucine, a malo i iz ciste dosade, ipak sam pocela naporno prelistavanje. Logicno je da vecinu od stotinak predstavljenih "artista"ne poznajem niti po delu, niti po imenu, ali jedan rad mi je ZAISTA privukao paznju. I jedan jedini umetnik. I to je bio Stefan Sagmeister.

Ne pitajte me zbog cega su me fascinirali njegov ekspresivni pristup dizajnu koji se granici sa konceptualnom umetnoscu, niti sta me je privuklo u vizuelnoj poetizaciji nemackog ovcara koji postaje novootkriveni, uznemirujuci graficki "simbol". Pretpostavljam da je to zato sto od svih prikazanih, njegovi radovi najmanje sadrze kastrirajucu utilitarnost, vestacku zasladjenost i pseudo-duhovitost, koje su odlike dizajn-zanata.

Dakle, za Sagmajstera sam cula pre sedam dana i postala njegov "instant fan". E sad, mozete li da zamislite tu situaciju, da od njih stotinu predstavljenih u knjizi, nabasam na jednog koji kicks ass, i BAS TAJ dolazi u BGD. !!

Galerija SUPERSPACE Karadjordjeva 2, od nedelje 24.juna.

Za intervju i radove S.S. proverite linkove

http://www.pingmag.jp/2005/09/27/visiting-stefan-sagmeister/

http://www.scribemedia.org/shows/designersrule/

NYC

Konkurs za nagradu "Dimitrije Basicevic Mangelos" za 2007. god.

KONTEKST galerija i umetnicka asocijacija DEZ ORG iz Beograda raspisuju konkurs za nagradu "Dimitrije Basicevic Mangelos". Nagradu cini sestonedeljni rezidencijalni boravak u International Studio and Curatorial Program u Njujorku i bice dodeljena jednom/oj mladom/oj vizuelnom/oj umetniku/ci. Pored rezidencijalnog boravka, svim finalistima i finalistkinjama (pet umetnika i umetnica) bice obezbedjena mogucnost produciranja novog rada koji će biti predstavljen na zajedničkoj izložbi tokom septembra/oktobra 2007.godine. Pravo prijavljivanja imaju umetnici i umetnice do tridesetpete godine zivota koji/e su drzavljani i drzavljanke Republike Srbije.

Prijave na konkurs će se primati od 08. 06. do 01. 07. 2007. u prostorijama KONTEKST galerije (Centar za kulturu "Stari Grad", Kapetan Misina 6a) svakog radnog dana od 15 – 20 casova ili postom na gore pomenutu adresu, sa naznakom ZA KONKURS DIMITRIJE BASICEVIC MANGELOS.

Ziri u sastavu: Vladimir Tupanjac (likovni kriticar, Beograd), Sasa Janjic (kustos, galerija Remont, Beograd), Maja Ciric (nezavisna kustoskinja, Beograd), Kristijan Lukic ( kustos, Muzej savremene umetnosti Vojvodine), Sinisa Ilic (umetnik, pobednik na konkursu za Mangelos nagradu za 2006. god), Ivana Marjanovic i Vida Knezevic (kustoskinje i urednice programa KONTEKST galerije) ce, uzimajuci u obzir glasove ucesnika/ca konkursa odabrati do sestoro finalista i finalistkinja.

Nagrada „Dimitrije Basicevic Mangelos" se dodeljuje uz podrsku Foundation for a Civil Society (FCS), Trust for Mutual Understanding (TMU) i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Sve detalje o konkursu mozete pronaci na www.kontekstgalerija.org (link mangelos)

KONTEKST galerija

Centar za kulturu "Stari Grad"Kapetan Misina 6a 11 000 Beograd

telefon +381 11 2 639 639fax +381 11 2 183 792

THE STARS OF SUMMER

Program Letnjeg Siprazja u narednom periodu...

22 Jun 2007
Letnje Siprazje @ Krivi Stojko predstavlja:Splins & Petrol

23 Jun 2007
Meki spoj na Krivom Stojku

29 Jun 2007
Letnje Siprazje @ Krivi Stojko predstavlja: Jarboli uzivo!!!

30 Jun 2007
Letnje Siprazje @ Krivi Stojko predstavlja:Dj Miki Ristic ( Darkwood Dub )

6 Jul 2007
Tussilago

www.myspace.com/siprazje

NEPREPRIČLJIVO

"...Insajderi u industriji tvrde da Bajićev scenario smelo ekstrapolira trenutne političke okolnosti i donosi jednu napetu, uverljivu pripovest o šačici srpskih ilegalaca koji smelošću, dovitljivošću, požrtvovanjem i oružjem (’Puno, puno oružja. Puno spektakularnih eksplozija’, naglašava Bajić) na kolena bacaju Levijatana oličenog u Evropskoj Uniji, oslobađaju Srbiju okupacije i, predvođeni Ratkom Mladićem (šuška se da je ulogu Mladića prihvatio ser Entoni Hopkins. Bajić, uz samozadovoljan osmeh odbija da potvrdi ili porekne: ’Nou koment’, kaže on) dižu u vazduh zgradu evropskog parlamenta u Briselu, uspostavljajući Novi Srpski Poredak u Evropi sa sedištem u Pećkoj Patrijaršiji.

’Ne mogu ništa da pričam o tome’, smeje se Bajić. ’Svi članovi ekipe, pa i ja, vezani smo ugovorom o tajnosti koji smo potpisali. Ali verujte, mi, ova serija će uzburkati duhove, podsetiti patriote zbog čega vole Srbiju a izdajnike među nama naterati da se vrate u svoj originalni oblik, sa sve papcima i rogovima. Uz to,’ dodaje, ’ovo će biti istinski spektakl, sa hiljadama statista, herojima većim od života i scenama borbi od kojih će vam zastati dah.’
Scenarista i režiser sledeće srpske hit-serije se udobno zavaljuje u svoju fotelju i uljudno pita za dopuštenje da uzme svoju dozu insulina dok daje intervju. Ono što nas interesuje je glasina po kojoj će se u novoj seriji pojaviti jedan od omiljenih starih Bajićevih likova, Sekula, poznat iz popularnih filmova poput „Sekula i njegove žene“.

’Dobro ste čuli, dobro vam rade insajderi’, smeje se dobroćudno Bajić dok skida kaiš sa svojih pantalona i vezuje ga oko nadlaktice leve ruke, pritežući ga zubima. ’Sekula se zaista pojavljuje u Lepom selu. Eto još jedne lekcije koju smo naučili od Holivuda! Edi Marfi je zgrnuo milione glumeći po nekoliko likova u jednom istom filmu! A sve što može crnac, stvorenje na evolutivnoj lestvici jedva iznad šimpanze, naš Srbin može još bolje!’..."


MOMENTALNO OTIĆI NA

http://cvecezla.mojblog.co.yu/1/lepo-selo-lepo-gori-a-baba-se-češlja-nožem/98048.aspx

FOOD FOR THOUGHT

What someone doesn't want you to publish is journalism; all else is publicity.

Hm. Zanimljivo je da je Stanko Subotic Cane uspeo da kupi jednu veliku firmu u Srbiji, cak i posle 10/5. Zanimljivo je i da Vlade Divac nije, a nekako ne mogu da se otmem utisku da je finansijski priliv V.D. bio sasvim "transparentan", mislim svako je mogao da ukljuci TV i da gleda utakmice. Sto se za S.S.C. ne bi moglo reci...

PINCOM.INFO

Američka vojska htjela neprijatelje gađati pederlukom!


Američka je vojska devedesetih godina radila na projektu takozvane „gay bombe". Američki vojni stratezi došli su na ideju stvaranja kemikalije koja bi kod neprijateljskih vojnika izazivala homoseksualne osjećaje, prenosi Nacional.

Dokumenti koje su nedavno procurili dokazuju kako se američka vojska uistinu bavila ovom problematikom, pa je tako Američki zrakoplovni laboratorij razvio nekoliko modela supstanci u obliku aerosola raspršili po neprijateljskim pozicijama.

„Jedna od mogućnosti, iako neukusna, je implementacija jakih afrodizijaka, pogotovo ako bi kemikalija izazivala homoseksualno ponašanje", stoji u izvješću.

Vojska je za ovaj projekt tražila 7 i pol milijuna dolara.Novac u konačnici nije odobren. Stručnjaci smatraju kako je ideja promjena nečijeg seksualnog identiteta pomoću aerosolnog spreja na granici ludosti.

13.6.2007.Pincom.info

OBAVEZNO!

GDE SU BILI ŠTA SU RADILI

Nedelja 17. jun 19h
Kulturni Centar Rex
Jevrejska 16

NEW YORK, NEW YORK, NEW YORK
Svoja iskustva u saradnji i utiske o umetničkoj sceni u Njujorku predstaviće nam Zorana Đaković, stručna saradnica u Kulturnom Centru Beograda i Aleksandar Maćašev, umetnik i dizajner. Oboje su u Njujorku i Americi bili tokom nekoliko meseci krajem prošle godine iz ličnih i profesionalnih razloga a na kulturnu i umetničku produkciju Njujorka i drugih američkih gradova gledali su iz donekle različitih perspektiva – Zorana iz organizacione i produkcijske a Aleksandar iz stvaralačke - autorske.

Aleksandar Maćašev publici će se obratiti "neopštim" mestima vezanim za Ameriku, slično utiscima koje je prenosio čitaocima B92 sajta na svom blogu Americana Tidbits - ''Male i neobične "Wendersovske" stvari koje najbolje upamtite u susretu sa stranom kulturom!''. Itinerer vizuelne kulture Amerike na osnovu utisaka iz mnogih mesta kroz koje je Aleksandar prošao: Orlando, Seattle (gde je predavanjem gostovao na AIGA (American Institute for Graphic Arts), Philadelphia, Washington, Pittsburgh, Cape Hatteras, Cape Cod, Richmond, New York, Boston.
Na prezentaciji će biti i gost iznenađenja, koji će doprineti još raznovrsnijoj interpretaciji bivanja i bavljenja u današnjem Njujorku...

ANGELS OF SERBIA

Noćni klub Alliance nastavlja filmske projekcije vikendom. Pridružite nam se!

U petak, 15. juna i subotu, 16. juna, sa početkom u 20 sati, iz dva dela gledaćete jedan od najboljih filmskih gej serijala „Angels in America", dramu sa elementima fantastike.

„Egzaltirajuće! Ekstravagantno osmišljen i veličanstveno izveden, serijal „Angels in America" nije samo jedan od najboljih TV filmova svih vremena – to je i umetničko remek-delo. Gledati ovaj film ekstatično je iskustvo koje uzdiže koliko duh, toliko i film kao prečesto degradiran medij." USA Today

Radnja je smeštena u Nju Jork, sredinom osamdesetih, i prati međusobno isprepletane živote nekoliko ljudi, na koje utiču epidemija AIDS-a, intenzivna duhovna iskustva i Reganova administracija. Novopridošli Prior Valter umire od side. Ionako teška situacija pogoršava se kada ga ostavi njegov ljubavnik Jevrejin, sudski službenik Luis Ironson. Nakon toga, posećuje ga anđeo, koji tvrdi da je Prior prorok, što ga dovodi do granice ludila. U međuvremenu, konzervativni Roj Kon takođe umire od side, ali on odbija da se sa tim suoči. U bolnici njega posećuje duh Etel Rozenberg, žene koju je poslao na električnu stolicu. Rojev štićenik, mormom i advokat Džo Pit, takođe poriče svoju homoseksualnost. Njegova otuđena žena Harper ovisnica je o valijumu i pati od akutne hiper-senzitivnosti. Džo je ostavlja, da bi ušao u vezu sa Luisom, koji radi u njegovoj zgradi...

Epsku sagu u produkciji HBO kanala „Angels in America" režirao je Majk Nikols, a scenario je napisao autor originalne drame, Toni Kušner. Serijal od šest delova predstavlja filmsku adaptaciju dva nagrađena komada („Milenijum se primiče" i „Perestrojka"), prvi put postavljenih na Brodveju 1993. godine.

Očekuje vas izuzetna priča o homofobiji, seksizmu, diskriminaciji HIV+ osoba, rasizmu, politici, seksu, ljubavi, prevari, smrti, religiji (judaizmu, hrišćanstvu, ateizmu),... Prepuna sjajnog humora i najcrnje tragedije, istovremeno.
Film je dobio 5 Zlatnih globusa, 33 nagrade u raznovrsnim selekcijama i dodatnih 27 nominacija!

Glavne uloge: Al Paćino, Ema Topmson, Meril Strip,...
Trajanje svakog dela: oko 3 sata
Srpski titl, klimatizovan prostor, besplatan ulaz!

Adresa kluba: Zmaj Jovina 4; Info-telefon: 064/212-79-63

Trejler: http://www.videodetective.com/titledetails.aspx?publishedid=623837

JOHN I BLAGOJE

Kao sto ste navikli, cesto vam izdvajamo "highlights" iz emisije Pescanik...Ovog puta, briljirao je Žarko Korać:

Egzibicija sa bezobraznim i drskim lepljenjem plakata sa natpisom Bulevar Ratka Mladića na zgradu Radio televizije B92 je bila lična Vučićeva promocija. Sve je to sada izmilelo, i Obraz, i neka organizacija po imenu 1389, crne majice, nacistički pozdravi. Srbi se prave da nisu videli da su simpatizerima LDP-a kod Merkatora ti ljudi, u sred Beograda, salutirali nacističkim pozdravom. Izmilelo je sve što oseća promenu političke klime na tu stranu....

...U celom tom procesu možda je najtragičnije to što naša javnost uopšte ne reaguje, što vodeći intelektualci ćute ili se prave da su umorni, ili su možda i saglasni sa time. Ekmečić i čitava ta elita istoričara sa velikim simpatijama gleda na ovo novo okretanje od evropskih vrednosti...

...Kada Kosovo ode, Koštunica može da povratak Kosova pretvori u jedinu temu srpske politike. Kao velikomučenik knez Lazar on nas poziva da svi poginemo zajedno. To je predlagao i vojvoda Mišić na Kosovu polju, u doba povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Tada je vojvoda Putnik postao veliki vojskovođa, jer kada je vojvoda Mišić predlažio da se svi poređaju i poginu kao knez Lazar i njegovi mučenici, vojvoda Putnik mu je rekao - nije tebe narod izabrao da ga vodiš u pogibiju, nego da ga spaseš. Setite se koliko puta su Vladeta Janković i Vojislav Koštunica i svi ljudi oko njega izgovorili da bez Kosova nema ni Srbije. A Srbije uvek treba da ima, Srbija mora da preživi kao država. Suicidalna politika Lazareve kletve je besmislena i ludačka, izvinjavam se na reči ludačka. Milošević je krahirao u Hagu, umro u ćeliji. Ali ne, oni neprestano ponavljaju da i mi moramo tim putem. Onda ljudi kažu - čekaj, oni su premijer i predsednik države, oni moraju da brane Kosovo, moramo to da shvatimo, oni su položili zakletvu. Sada hoće da promene zakletvu koju polažu članovi vlade, da se i tamo kaže da će Kosovo biti večito u Srbiji. Čanak im je na to cinično predložio amandman, da kažu i da će Vojvodina, Šumadija, zapadna Srbija, čačanski kraj i sve tako redom zauvek biti u Srbiji.


A sta na temu promene naziva Bulevara govore Borka Pavicevic, Mirko Djordjevic i Teofil Pancic.

Borka Pavićević Ja ne vidim suprotnost između Bulevara AVNOJ-a i antifašizma Zorana Đinđića. Đinđića vidim u kontinuitetu sa 1943. godinom. U toku je sređivanje prošlosti. Varvari su ušli u prazan prostor. Kako smo dozvolili da se to otme kontroli ili šta demokratija radi u fašističkim vremenima?

Mirko Đorđević: Oni su izgubili četiri rata zaredom na vojničkom polju, ali su pobedili u miru. Pokazivali smo u knjigama, zbornicima, za okruglim stolovima šta je fašizam niskog intenziteta. On je prisutan, na sceni je i širi se kao atmosfera, kao jedna etablirana ideologija i bogami, služi se medijima, služi se kamenicama, pa i ručnim bombama. Ovo sa imenom ulice nije ni malo bezazlena stvar. Nedavno sam se zatekao u jednom prelepom francuskom gradu na jugu Francuske, Višiju. Za vreme Drugog svetskog rata, od 1941. do 1944. tu je bilo zvanično sedište maršala Petena, koji je pune četiri godine sa svojom zloglasnom milicijom služio Hitleru i De Gola osudio na smrt u odsustvu. Kada danas u Višiju pitate gde je bilo sedište te vlade, svi će vam pokazati, ali nigde nema bulevara maršala Petena. U knjižari ćete naći knjigu za knjigom o njegovoj ulozi za vreme rata. Kod nas u Aranđelovcu postoji trg Milana Nedića. Moj posao podrazumeva da čitam sve, pa mi se u rukama našao peti tom knjige Milorada Legije. Kada otvorite knjigu, s leve strane gore piše Savremeni srpski pisci, da, da, da. Sve smo imali u istoriji srpske književnosti, od Miroslavljevog Jevanđelja do velikog pisca Dobrice Ćosića, ali pisca zločinca, ubicu, do sada nismo imali. Naravno, kada bi bilo prilike da se upustimo u analizu, lako bi se videlo da on to uopšte nije napisao. To mu neko piše i ruga se, verovatno i njemu i čitavoj ovoj zbunjenoj, nesrećnoj Srbiji. Ti bulevari Miloševića, Milana Nedića, Venac Dimitrija Ljotića i Ratka Mladića truju savest i svest građana Srbije

Teofil Pančić:Ali želim da ubacim jednu kosku, dakle, ja gledam tu scenu kako se svi krve oko Bulevara Zorana Đinđića i Bulevara Ratka Mladića. U redu, ali čekajte, taj bulevar već ima ime, to ime je Bulevar AVNOJ-a. Ispada da postoji jedna stvar oko koje se zaštitnici imena Zorana Đinđića i zaštitnici imena Ratka Mladića u potpunosti slažu, a to je da taj bulevar više ne treba da nosi ime AVNOJ-a. Možda je to u redu, ali ja bih voleo da čujem objašnjenje. Isto kao što sam svojevremeno tražio objašnjenje kada je u Novom Sadu ukidana ulica Blagoja Parovića da bi postala ulica Džona Lenona. U mom životu Džon Lenon sto milijardi puta više znači od Blagoja Parovića, ali hoću da znam za šta je Blagoje Parović kriv, hoću da mi se lepo kaže - Blagoje Parović se osuđuje na ukidanje davanja svog imena ulici zbog toga što smo naknadno otkrili da je Blagoje Parović bio - šta, šta je bio Blagoje Parović? Bio je borac u španskom građanskom ratu na strani republikanaca. Verujem da bi Džon Lenon bio na njegovoj strani, jer on jeste bio na toj strani. I verujem da ne postoji nijedan suvisli razlog za promenu imena te ulice, osim što se neko pravio mnogo fensi i pametan. Onda su došli radikali, pa su iz potpuno pogrešnih, svojih idiotskih, imbecilnih razloga, iz čistog inata, iz strndžovluka, vratili toj ulici ime Parovića, svakako ne zato što oni zaista stoje na onoj strani na kojoj je stajao Blagoje Parović. I sada ćemo da pravimo sličnu vrstu cirkusa oko tog bulevara.

DA LI SVI ZNAMO KO JE DZULIJAN SCHNABEL?

Ovogodisnji dobitnik Zlatne palme za reziju, na F.F. u Kanu, je Geri Oldman iz filma "Baskijat" tj. slikar Dzulijan Schnabel, ciji je filmski prvenac upravo biografija prerano preminulog J.M.Baskijata, a u istoimenom filmu ( Baskijat ) reditelj Schnabel je svom liku nadenuo pseudonim Albert Milo a samom sebi je komplimentirao time sto je tu ulogu dao Geriju Oldmanu.

Evo sta o tome kaze Imdb trivia/ BASQUIAT 1996.: Gary Oldman's character, Albert Milo, wasn't a real person, but is actually a portrayal of director Julian Schnabel. Near the end of the movie, Albert Milo ( Gary Oldman ) shows Basquiat (Jeffrey Wright ) one of his paintings and tells him that he painted it for a friend who died. "JMB 8/12" appears in white letters in the upper right corner. Those are Jean-Michel Basquiat's initials and the date of his death.

Cetiri godine kasnije, Schnabel snima takodje biografski Before Night Falls, film koji govori o turbulentnom zivotu kubanskog pesnika, homoseksualca i disidenta Reinalda Arenasa. Za ulogu Arenasa, ( koji je kada su ga pitali zasto pise odgovarao: "Iz osvete" ) Havijer Bardem je 2000. godine bio nominovan za Oskara.

2007., ovaj put po memoarima urednika francuskog Elle-a Zan Dominika Baubija, a uz scenario koji je potpisao Ronald Hardvud, Snabel dobija Palmu za film "Skafander i leptir".

Baubi, koji je u 43 godini ostao potpuno paralizovan, na spoljni svet moze da reaguje samo jednim okom, kojim diktira specificne, nadrealne refleksije svog zivota . Glumacki sastav "Skafandera i leptira" predvodi Matje Almaric ( znamo ga kao prevrtljivog Luija iz Spilbergovog "Minhena" ) a tu su i supruga Romana Polanskog Emanuele Senjer, legendarni Maks fon Sidov, a ovo ostvarenje je ujedno i poslednja uloga oca Vensana Kasela, Zana Pjera Kasela. ( preminuo je 19.aprila ove godine ).

Naravno da nam sve ovo ne bi bilo preterano bitno da reditelj, Dzulijan Schnabel nije jedan od najznacajnijih svetskih slikara . Od trenutka kada je predstavljen na Bijenalu u Veneciji 1980. Schnabel je postao perjanica neo-ekspresionizma.Poznat po slikanju na slomljenim tanjirima i monstruozno velikim formatima, uskoro postaje deo svake art kolekcije koja drzi do sebe, a cene njegovih dela dobijaju astronomske razmere.

Nije zgoreg pomenuti i da se Dzulijanova zgodna kcerka, Stela, izvesno vreme zabavljala sa gitaristom RHCP Dzonom Fruscianteom, pa je tata Dzulijan osmislio omot za album "By the way". Mislim da se posle toga smuvala sa Vinsentom Galom, mada informacija nije "iz izvora bliskih", pa me nemojte drzati za rec.
Sad svi znamo ko je Dzulijan Schnabel.

Na fotkama :

1.Stela 2. Njen portret by tata 3. Oldman u ulozi Schnabela u filmu "Baskijat",

4. Oldman kako ga vidi Schnabel i 5. Pravi Schnabel na jednoj od svojih izlozbi.

AKO TE ODVEDU...

A da stvarnost demantuje blog, dokazuje i pohvale vredan bend Strašni haremeski čuvari, na cijoj MySpace prezentaciji mozete cuti kako zvuci kombinacija "novog talasa, yu rok blefa i Juznog vetra" a sve u zaru "garaznog folka". Obavezno procitajte i zabavni "manifest" S.H.C.

Evo linka http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendID=175492437

UMETNOST I PATRIOTIZAM

Prethodnih petnaestak meseci, od kako postoji AGIT POP, cesto se susrecem za pitanjem o tome zasto gotovo nikada ne komentarisemo domace filmove i muziku, knjige, ili predstave po tekstovima tzv. "domacih" autora. U vezi sa tim, nasoj redakciji povremeno stizu i mejlovi u kojima citaoci zele da cuju nase misljenje o pojedinim delima autora koji su rodjeni ili zive u okvirima granica sadasnje Srbije.

Kada diskutujem na ovu temu, ponekad se osetim kao da sam ja luda, a da su svi drugi normalni i obrnuto. Naime, nikada na umetnost ( kao uostalom i na ljudska bica uopste ) nisam gledala kao na "do granice" i "preko granice". Ipak, dok smo ziveli u ( odvratnog li izraza ! ) "staroj Jugi" broj od 22 miliona stanovnika i mnostvo umetnika bili su mnogo laksi za izbor onoga sto potencijalno moze da se dopadne a govori istim ili slicnim jezikom kao ja.

Kako se zemlja smanjivala, tako sam se i ja sve vise okretala "nepatriotskom" i "a\nacionalnom" nacinu vrednovanja umetnosti. Dakle, jbsh to da li se neko preziva na ic( to je ovo slovo koje nemam, jer je laptpot jos uvek na popravci ) nego daj da vidim da li me nesto sto citam, gledam, slusham dotice ili ne.

Dzordz Bernad So je rekao da je "patriotizam vase uverenje da je ova zemlja superiorna u odnosu na ostale, bas zato sto ste vi rodjeni u njoj". Ljudi koji ne poticu iz mesovitih brakova ili koji su mogli da se lako "prebace" sa SFRJ na sve ostale patrljke koji su nam kasnije podmetani kao "domovina" , mozda i mogu da razmisljaju na ovaj nacin. Mada, kad malo bolje razmislim, i da smo ostali u granicama Triglav-Djevdjelija, tesko da bi se moj pristup umetnosti znacajno promenio. Uvek bih radije odlazila u bioskop da gledam film Larsa fon Trira nego film Emira Kustirice, ili Vudija Alena a ne Ljubise Samardzica. Nema nikakvog razloga da kupim knjigu Mire Bobic ako je odmah pored, na polici, neki roman Done Tart.

Ja, jednostavno, nemam vremena da budem "patriota" po pitanju konzumiranja umetnosti. ( Ovo takodje preporucujem i svojim citaocima - kad izadje moja naredna knjiga nabavite je tek ako ste zavrsili i sa Donom, i sa Bretom, i sa Erlend Luom. Sto se teatra tice - bilo koji Sekspir will do fine, ako na repertoaru nema nista od kick ass savremenika kao sto su Sara Kejn, Tom Stopard, Ronald Harvud... )

Ceo princip vazi i za "svete krave" svetske literature - meni je Murakami beskrajno dosadan, ali sam spremna da celu noc razglabam o briljantnosti Alana Holinghersta i strahopostovanju nad njegovom "Line of beauty". Takodje, mislim da su poslednja dva Ulbekova romana bolja od prva dva koje svi vole, a tri jela koja bih nosila na pusto ostrvo nisu ni Beluga kavijar, ni losos, ni ostrige nego pica, dupli ciz i krompir u rerni sa rendanim sirom. O ukusima stvarno ne treba raspravljati.

Sad, da se ovaj text ne bi pretvorio u odu anglosaksonskoncima ( mada, na teritoriji SAD i Britanije zivi vise od 360 miliona ljudi, pa nije tesko naci par stotina vrhunskih umetnika ), naravno da postoje "nasi" ( rodjena sam u Jugoslaviji, tako da je to za mene i dalje domaci teren ) umetnici koji su na mojoj subjektivnoj skali veoma visoko rangirani.
Sto se teatra tice, ovu listu predvodi Miroslav Krleza a tu su i Goran Stefanovski i Slobodan Snajder, cija je drama "Hrvatski faust" moj apsolutno omiljeni pozorisni tekst , ciju bih bilo kakvu postavku gledala radije od pomenutog Sekspira. Takodje, volim i neke drame Branislava Nusica, J.Sterije Popovica i Dusana Kovacevica. Mogu da spomenem i Mihizovog "Banovic Strahinju", koji je bljesnuo u punom sjaju u reziji Nikite Milivojevica ( Budva grad teatar, krajem devedesetih ).
Dalje, kinematografija. Jedina cetiri filma na SRH jeziku koja posedujem u licnoj kolekciji su "Majstori, majstori" i "Tito i ja" Gorana Markovica, omnibus "Kako je propao rokenrol" i "Bosko buha" Branka Bauera. Na zalost, konkurencija u filmskoj umetnosti je zaista ogromna ( pored Amera, tu su i Skandinavci, Spanci, sve genijalniji Nemci i naravno Englezi ). Sa svim tim preprekama, navedena kolekcija je zaista impozantna, a o njoj cu reci samo da smatram da su "Majstori" remek delo, da je "Tito" duhovit ali ima ideoloski problem ( J.B. je bio fenomenalan, ne znam kako to jedino jos ovde nikom nije jasno ), "K.J.P.rokenrol" je tu iz sentimentalnih razloga ( kao tad sam imala 16 godina, i identifikovala sam se sa likom Anice Dobre ) a "Buha" je neprikosnoveno video stivo svakog pravog malog i velikog partizana. ( beli konj, sat, so na travi, "sto su mali, mali za vojnike a veliki za junake..." ).
Knjizevnost i muzika: u ovim umetnickim segmentima "full respect" siutacija je daleko zivlja-
Danilo Kis.Borislav Pekic ( Atlantida, jedna od omiljenih ). Sve narodne junacke pesme, onda Njegos, a dopada mi se i knjiga Borisa Dezulovica "Christkind". U kompjuteru imam i veliki broj pesama i albuma na nasim jezicima i to od Azre i Filma, zatim od Velikog prezira ( smatram da su najbolja "srpska" grupa ), Eve Braun i naravno, Darkwood dub.
Umetnost je neogranicena, i jedini parametar kvaliteta je osecaj koji proizvodi u onome ko je konzumira. Kao sto je neko rekao, da ne mozes nekoga naterati da se zaljubi ili da bude hrabar, takodje ga ne mozes naterati da mu se svidja ili da ga "dira" nesto sto ga ostavlja ravnodusnim, ma kako da se autor zvao ili prezivao, pa cak i ako mu je prvi komsija, rodjak ili partijski drug.
Sokrat je za sebe tvrdio da nije ni Atinjanin, ni Grk, vec gradjanin sveta. U tom smislu je sigurno je da bi mnogi mogli da naslikaju "Guslara", ali niko tako kao Petar Lubarda, mozda zato sto je bio Crnogorac ali mnogo verovatnije i zato sto je bio ingeniozan slikar, a to bi postao i da je rodjen na americkom jugu, gde bi umesto coveka koji gusla slikao coveka koji na gitari svira bluz.

WHAT DOES M.C. STANDS FOR ?

Dobili smo mejl u kome nas citalac pita sta znace slova M.C. pored imena i prezimena urednice?

Mislim, umesto da se zanimate za esencijalne stvari tipa "kad ce novi album grupe Phoenix" ili "da li se Bret I.E. oporavio od nervnog sloma" ili "gde je nestao Vlajko Senic" *, vas interesuju nekakva slova. Bzvz.

Ne, nije Master of Ceremony kano u repera, vec pocetna slova post-devojackog prezimena, koje glasi MUTAOVIC ( nekada bejase MUTAPOVIC, po heroju oba serbska ustanka vojvodi Mutapu koji nam je cukundjed ), a slovo C. naravno, stoji za omrazeni nadimak CAKA, kojim mnogi dusmani ( ukljucujuci i majku joj ) vec vise od trideset godina nazivaju nashu urednicu.

M. i C. takodje mogu oznacavati i primarnu zemlju porekla = Montenegro/Crnagora ali i skracenicu za latinicno/cirilicno Mnogo Cepe.
Eto, sad sve znate.
*copyright by QM

I SHOULD BE SO LUCKY!!!!

LUCKY YOU je novi film o pokerasima, u reziji Curtisa Hansona ( LA confidential ). Na nesrecu, LUCKY je dobio katastrofalne kritike, a nasi razlozi za iscekivanje svakako nisu ni Dru Barimur niti Robert Dival, koji oboje glume u ovom, verovatno osrednjem, trileru. Razlozi da vam AGIT neshto preporuchi su, kao i uvek, iz niskih pobuda.
ERIC BANA & VELIKI ( WE'RE NOT WORTH IT ) ROBERT DOWNEY JR. U ISTOM KADRU!!!!!!!!
Za sveto trojstvo fali samo Kristijan Bejl, ali sta ces, nije svaki dan peti maj.
Ako nesto nije jasno, za vise informacija o Bani obratite se na adresu S.Spilberg, film MINHEN, a sto se Roberta tice, nije valjda da jos niste odgledali Zodijaka...CCC.

ZELIMO DA GLEDAMO...

1.CONTROL - rezija Anton Corbin. Prica o tragicno samoubilom Janu Kertisu, pevacu nad-kult benda Joy Division. Njegovu suprugu Deboru tumaci, uvek blago oneobicena Samanta Morton ( Minority report, In America, Sweet and lowdown ), a film potpisuje fotograf i reditelj video spotova Anton Korbin ( radio i sa U2,REM, kao i Nirvanin prorocki "Heart shaped box" ).
Podseticemo da je suicid Jana Kertisa vec "kanonizovan" u filmu "24 hour party people", u Srbiji omrazenog a u sustini veoma gotivnog Majkla Vinterbotoma ( Welcome to Sarajevo ).
Jan Kertis, koji je ziveo samo 23 godine, obesio se u svojoj kuhinji, prethodno pogledavsi film Strozek Vernera Hercoga. Na gramofonu mu se vrtela ploca The Idiot Iggy Pop-a ( Igi Pop je kasnije saradjivao sa Emirom Kusturicom, sto nema nikakve veze sa prethodnim informacijama, ali nekako dobro zvuci u svetly teorije zavere ). Jan Kertis je, kao i urednica AGIT POPa, bio Rak u horoskopu, sto je jos jedna redundantna informacija.

Posetite sajt filma :http://members.aol.com/lwtua/these.htm

Prilazemo fotku originalnog Kertisa i njegovog filmskog klona, slatkog glumca Sema Rajlija ( koji je u 24 hour party people tumacio preruznog Mark E.Smitha iz grupe The Fall. Sminka cini cuda ! )